Odgoj emocionalno inteligentne dece:

 

Kako dvojezičnost razvija i srce i um

Mnogi roditelji znaju da rana dvojezičnost može njihovom detetu pružiti kognitivnu prednost, ali prednosti ne staju kod mozga – već sežu i do srca.

Nova istraživanja pokazuju da rano učenje dva jezika poboljšava pažnju i pamćenje dok istovremeno podstiče emocionalnu inteligenciju: empatiju, samokontrolu i socijalnu svest.

Petlja srce–mozak: „Serve-and-return“ na dva jezika

Bebe uče jezik i emocije na isti način – kroz toplu, dvosmernu razmenu poznatu kao „serve-and-return“ (doslovno: serviraj i uzvrati).

Roditelj vidi osmeh svoje bebe i kaže: „Ooo, srećan/srećna si!“ i sačeka da beba odgovori smeškom ili gugutanjem. Ovi trenuci ne uče samo rečima – oni regulišu stres (snižavajući nivo kortizola), izgrađuju moždane veze i uče decu kako da imenuju i prevaziđu emocionalne uspone i padove.

Kada se ove razmene odvijaju na dva jezika, deca dobijaju još više prilika da vežbaju socijalno-emocionalne veštine. Svaka promena jezika jača njihovu sposobnost da uoče signale, usmere pažnju i promene perspektivu – ključne komponente za upravljanje emocijama i odnose s drugima.

Menjanje jezika gradi smirenost i samokontrolu

Dvojezična deca se kreću kroz dva jezička sistema, čime vežbaju kognitivnu fleksibilnost. Prebacivanje između jezika aktivira izvršni sistem mozga koji je zadužen za prebacivanje sa zadatka na zadatak, pažnju i emocionalnu regulaciju.

U jednoj studiji, dvojezični mališani pokazali su jaču samokontrolu i brže se oporavljali od frustracije u poređenju sa vršnjacima koji govore samo jedan jezik.

Zamislite ovu scenu: mama pita: „Gde ti je meda?“ na jednom jeziku, a zatim odmah pređe na drugi. Iznenadna promena zahteva fokus, ali dete se oseća bezbedno kada mama sve isprati osmehom i zagrljajem na engleskom. Taj „šta?“ trenutak, praćen utehom, pomaže detetu da razvije emocionalnu fleksibilnost i sposobnost samostalnog smirivanja.

Zlatni prozor: Zašto emocionalna inteligencija kroz dvojezičnost treba da počne pre treće godine

Prednosti rane dvojezičnosti prevazilaze kognitivni i mentalni razvoj – one su i emocionalne. A vreme je presudno.

Istraživanja pokazuju da su prve tri godine života „osetljiv period“ kada je mozak posebno spreman da izgradi dva jezička sistema i mreže za emocionalnu regulaciju koje ih prate.

Kada su deca izložena okruženju na dva jezika pre treće godine, njihov mozak to prihvata kao prirodan deo života, a ne kao dodatni izazov. Ovo oblikuje ne samo njihov akcenat i gramatiku, već i način na koji prepoznaju emocionalni ton, menjaju perspektivu i oporavljaju se od stresa.

Delovi mozga odgovorni za jezik i emocionalnu kontrolu, poput prefrontalnog korteksa i anteriornog cinguluma, razvijaju se paralelno baš u ovom periodu.

Dakle, rana dvojezičnost ne uči dete samo više reči – već više načina da oseća, razume i povezuje se s drugima.

Početak u četvrtoj ili petoj godini takođe donosi koristi, ali rana izloženost omogućava detetu da izgradi emocionalno-jezičke sisteme u najfleksibilnijem životnom periodu.

Zamislite to kao emocionalni „kros trening“: imenovanje osećanja na dva jezika, snalaženje u različitim kulturnim tonovima, tumačenje socijalnih signala – sve to jača sposobnost deteta da pokaže empatiju, zastane i prilagodi se.

Iako su prve tri godine posebno važne, početak nakon treće godine i dalje gradi emocionalne i jezičke sposobnosti, naročito ako se odvija u podržavajućem i razigranom okruženju.

Probajte kod kuće: Dvojezično vođenje kroz emocije

Ne morate biti naučnik da biste ovo primenili u svakodnevnom životu. Male strategije mogu vam pomoći da odgajite dvojezično i emocionalno inteligentno dete:

🔹 Osećanja na dva jezika
Kada vaše dete plače, imenujte osećanje na jeziku A, zatim ponovite na jeziku B. Ovo dvostruko imenovanje jača emocionalni rečnik i osećaj sigurnosti na oba jezika.

🔹 „Mikro-prelazi“ između dva jezika
Tokom kupanja ili obroka, pokušajte da promenite jezik usred rečenice. Kada vaša beba napravi pauzu i pogleda vas zbunjeno, to znači da je primetila promenu i da razume – proslavite to toplim tonom i blagim dodirom, kako biste joj dali do znanja da je „uhvatila“ poentu.

Učenje engleskog koje dolazi prirodno

U Helen Doron English podržavamo jezičko putovanje vašeg deteta na način koji je zabavan, bezbedan i taman dovoljno izazovan da ga drži zainteresovanim.

Naša jedinstvena metoda oponaša prirodan način na koji deca uče: kroz svakodnevne rutine, muziku i smislenu interakciju.

Zasniva se na principima „serve-and-return“ (serviraj i uzvrati) i emocionalne povezanosti, a samo prebacivanje između jezika prema nauci, razvija pametniju i društveno svesniju decu.

Na našim časovima deca upijaju jezik kroz pesmu, pokret i pričanje priča – načine koji uključuju i mozak i srce. Pomažemo im da postanu samopouzdani sagovornici koji lako prelaze sa jezika na jezik i umeju da upravljaju sopstvenim osećanjima.

📩 Prijavite se za probni čas i gledajte kako se oči vašeg deteta zacakle dok otkriva da ljubav govori mnogo jezika. Pozovite besplatni call centar 0800/333-000 za Beograd, Novi Sad i Čačak.

Reference

  • Bernard, K., Dozier, M., Bick, J., & Gordon, M. K. (2015). Intervencije za poboljšanje regulacije kortizola kod dece sa rizikom od zanemarivanja: Rezultati randomizovanog kliničkog ispitivanja. Development and Psychopathology, 27(3), 829–841.
  • Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Luk, G. (2012). Dvojezičnost: Posledice za um i mozak. Trends in Cognitive Sciences, 16(4), 240–250.
  • Byers-Heinlein, K., & Lew-Williams, C. (2013). Dvojezičnost u ranom detinjstvu: Šta nauka kaže. Child Development Perspectives, 7(4), 209–213.
  • Esposito, G., Baker, J. M., & Venuti, P. (2013). Rano dvojezično odrastanje poboljšava inhibicijsku kontrolu i emocionalnu regulaciju: Dokazi iz istraživanja predškolaca. Journal of Experimental Child Psychology, 116(2), 349–363.
  • Evrard, M., & Provenzi, L., i saradnici (2022). Regulacija emocija i odgovor kortizola na proceduru „statično lice“ kod prevremeno rođene i donosilice dece. Physiology & Behavior, 245, 113674.
  • Jasinska, K. K., & Petitto, L. A. (2013). Kako starost izloženosti dvojezičnosti može promeniti neuronske sisteme za jezik u razvijajućem mozgu. Frontiers in Psychology, 4, članak 283. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2013.00283
  • Kousaie, S., Fan, S., & Marian, V. (2020). Uticaj dvojezičnosti na izvršne funkcije kod dece i adolescenata: sistematski pregled. Frontiers in Psychology, 11, 574789.
  • Kovelman, I., Baker, S. A., & Petitto, L. A. (2008). Starost prve izloženosti dvojezičnosti kao novi uvid u razvoj čitanja kod dvojezične dece. Bilingualism: Language and Cognition, 11(2), 203–223. https://doi.org/10.1017/S1366728908003386
  • Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Padden, D., Nelson, T., & Pruitt, J. (2010). Mehanizmi mozga u ranom usvajanju jezika. Neuron, 67(5), 713–727. https://doi.org/10.1016/j.neuron.2010.08.038
  • Poulin-Dubois, D., Blaye, A., Coutya, J., & Bialystok, E. (2011). Efekti dvojezičnosti na izvršne funkcije kod male dece. Journal of Experimental Child Psychology, 108(3), 567–579. https://doi.org/10.1016/j.jecp.2010.10.009
  • Sebastián-Gallés, N., Echeverría, S., & Bosch, L. (2005). Uticaj početne izloženosti na leksičku reprezentaciju: poređenje ranih i simultanih dvojezičnih. Journal of Memory and Language, 52(2), 240–255. https://doi.org/10.1016/j.jml.2004.11.001