Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost
Roditelji dvojezične dece to dobro znaju: njihovi mališani instinktivno znaju kojim jezikom da govore sa kim. Ako baka govori samo španski, oni će govoriti španski. Ako tata govori engleski, prebaciće se na engleski bez razmišljanja. A ako baka iznenada kaže nešto na engleskom? Zastanu, zbunjeni što koristi “pogrešan” jezik.
Nama se te promene jezika čine jednostavnim. Preslatkim, čak i zabavnim.
Ali za naučnike iz oblasti neurologije – to je kognitivno zlato.
Rano izlaganje dvojezičnosti ne gradi samo dva jezička sistema. Ono oblikuje mozak za prilagodljivost, rešavanje problema i emocionalnu regulaciju. To je kao da trenirate mentalni imuni sistem svog deteta; koristi mogu trajati ceo život.
Ali vreme je ključno. Prirodna sposobnost mozga da upija i organizuje više jezika dostiže vrhunac pre treće godine. Nakon toga, učenje drugog jezika i dalje donosi snažne koristi, ali mozak mora više da se trudi, a tečna upotreba jezika i akcenat se ne postižu toliko lako kao do treće godine.
Zašto dvojezičnost jača otpornost mozga
Kognitivna otpornost je sposobnost mozga da se prilagodi, nadoknadi i funkcioniše glatko čak i pod stresom, umorom ili usled starenja. Kao dobar amortizer, pomaže deci da se brzo oporave od prepreka i da izdrže mentalna opterećenja.
Istraživanja pokazuju da dvojezična deca stalno nadmašuju jednojezične vršnjake u izvršnim funkcijama (kao što su kontrola pažnje, prelaženje sa zadatka na zadatak i samokontrola). Kroz korišćenje dva aktivna jezička sistema, deca neprestano vežbaju ove veštine. Ovo mentalno “žongliranje” jača moždane mreže zadužene za kontrolu i emocionalnu regulaciju.
Ali prednosti se ne završavaju u detinjstvu.
Podsticaj za mozak koji traje do starosti
Jedno od najfascinantnijih otkrića u neuronauci je da doživotna dvojezičnost odlaže pojavu simptoma Alchajmerove bolesti za 4–5 godina. To nije mala razlika – to je efikasnije od većine lekova koji su danas dostupni.
Skeniranja mozga pokazuju da odrasle osobe koje su dvojezične zadržavaju jaču strukturu bele mase i veći volumen hipokampusa, koji su ključni za pamćenje i učenje.
Ukratko, dvojezičnost deluje kao prirodna, nefarmaceutska zaštita mozga.
Razvoj otpornog mozga počinje rano
Istraživanja pokazuju da što je izlaganje jeziku ranije, to su prednosti dublje. Dvojezični mališani već sa 18 meseci pokazuju veću sposobnost da preusmere pažnju i oporave se od frustracije. Vežbaju izvršne aktivnosti svaki put kada čuju, izgovore ili reaguju na reč na drugom jeziku.
Čak i mali “mikro-prekidači”, poput fraze: “Hajde da operemo ruke!” na engleskom, pa zatim na maternjem jeziku, predstavljaju mini treninge za mozak. Takve rutinske promene aktiviraju mreže u mozgu zadužene za emocionalnu regulaciju i kognitivnu fleksibilnost.
Prozor do treće godine: Rano otporni mozak za budućnost
Ako je kognitivna otpornost sposobnost mozga da se prilagodi pod stresom, onda je rano dvojezično izlaganje jedan od najsnažnijih alata za njeno razvijanje – i vreme je presudno.
Istraživanja dosledno pokazuju da je najefikasniji period za razvoj dvojezičnog, otpornog mozga od rođenja do treće godine života. U tom periodu mozak je najspremniji da lako upije i organizuje više jezika, gradeći efikasnu moždanu mrežu za ceo život.
Kada dete čuje dva jezika od rođenja ili ranog detinjstva, njegov mozak razvija dva prirodna, izvorna jezička sistema, ne kao konkurente, već kao integrisanu mrežu. Takvo povezivanje podstiče sposobnost za prebacivanje između zadataka, upravljanje konfliktima i kontrolu emocija – sve su to ključni elementi kognitivne otpornosti.
Ove prednosti su vidljive već u ranom detinjstvu i traju kroz ceo život.
Deca koja počnu da uče drugi jezik nakon ovog osetljivog perioda i dalje mogu dostići tečnost u govoru, ali im je potrebna veća mentalna snaga. Njihov mozak se više oslanja na izvršne regije za obradu jezika, što može dovesti do zadržavanja akcenta ili sporijeg prebacivanja između jezika.
Ukratko: dvojezičnost gradi kognitivnu otpornost, ali dvojezičnost koja počinje do treće godine to čini najprirodnije, najdublje i najtrajnije. To rano izlaganje pretvara igru sa rečima u dobi od dve godine u oštriju pažnju u dobi od sedam i bolju moždanu funkciju u starosti.
Iako je početak do treće godine najefikasniji, značajne prednosti vezane za pažnju, pamćenje i prilagodljivost i dalje su mogući i nakon tog perioda.
Kako Helen Doron English primenjuje nauku u praksi
U Helen Doron English centrima, stvaramo potpuno uranjajuće okruženje na engleskom jeziku, koje deca povezuju sa učenjem, igrom i istraživanjem.
Od trenutka kada uđu u naše učionice, deca se bez napora prebacuju u “engleski režim”. Kod kuće nastavljaju da govore svoj maternji jezik. Nisu zbunjeni – oni su prirodni višejezični istraživači.
I ništa im nije neobično kada čuju kako naši nastavnici u pauzi pričaju na lokalnom jeziku. Znaju da su i oni dvojezični, nekad i trojezični. To im samo potvrđuje ono što im već deluje prirodno: biti višejezičan je normalno.
Zato su naši programi zasnovani na interaktivnom učenju, zasnovanom na igri. Kroz pesme, igre, priče i pokret, aktiviramo iste moždane mreže za koje istraživanja pokazuju da razvijaju kognitivnu fleksibilnost i emocionalnu regulaciju.
Ne učimo samo engleski. Mi razvijamo prirodnu višejezičnu supermoć mozga.
Rezultat: današnja prilagodljivost + zaštita za budućnost
Dvojezičnost danas nije stvar prestiža. To je način da se izgrade mozgovi koji se prilagođavaju, koji su izdržljivi i koji lako povezuju informacije. Veština vašeg deteta da se prebacuje između jezika možda će biti upravo ona koja mu pomaže da se nosi sa stresom, bude efikasno u školi ili zadrži bistar um u starosti.
Počnite rano. Počnite prirodno. Počnite sa Helen Doron English. Pozovite besplatan call centar 0800/333-000 i prijavite se.
Reference
- Adesope, O. O., Lavin, T., Thompson, T., & Ungerleider, C. (2010).
Sistematski pregled i meta-analiza kognitivnih korelata bilingvalnosti. Pregled obrazovnih istraživanja, 80(2), 207–245.
https://doi.org/10.3102/0034654310368803 - Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Luk, G. (2012).
Bilingvalnost: Posledice za um i mozak. Trends in Cognitive Sciences, 16(4), 240–250.
https://doi.org/10.1016/j.tics.2012.03.001 - Brito, N., & Barr, R. (2012).
Uticaj bilingvalnosti na generalizaciju pamćenja u detinjstvu. Developmental Science, 15(6), 812–816.
https://doi.org/10.1111/j.1467-7687.2012.01184.x - Byers-Heinlein, K., & Lew-Williams, C. (2013).
Bilingvalnost u ranim godinama: Šta nauka kaže. Learning Landscapes, 7(1), 95–112.
https://doi.org/10.36510/learnland.v7i1.632 - Jasinska, K. K., & Petitto, L. A. (2013).
Kako starost pri prvom kontaktu sa drugim jezikom može promeniti neuronske sisteme za jezik kod dece. Frontiers in Psychology, 4, članak 283.
https://doi.org/10.3389/fpsyg.2013.00283 - Kovács, Á. M., & Mehler, J. (2009).
Kognitivne koristi kod bilingvalnih beba starih 7 meseci. Proceedings of the National Academy of Sciences, 106(16), 6556–6560.
https://doi.org/10.1073/pnas.0811323106 - Kovelman, I., Baker, S. A., & Petitto, L. A. (2008).
Starost pri prvom izlaganju bilingvalnom jeziku kao novi pogled na razvoj čitanja. Bilingualism: Language and Cognition, 11(2), 203–223.
https://doi.org/10.1017/S1366728908003386 - Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Padden, D., Nelson, T., & Pruitt, J. (2010).
Mehanizmi u mozgu prilikom ranog usvajanja jezika. Neuron, 67(5), 713–727.
https://doi.org/10.1016/j.neuron.2010.08.038 - Luk, G., Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Grady, C. (2011).
Doživotna bilingvalnost održava integritet bele mase u starijem dobu. Journal of Neuroscience, 31(46), 16808–16813.
https://doi.org/10.1523/JNEUROSCI.4563-11.2011 - Mechelli, A., Crinion, J. T., Noppeney, U., O’Doherty, J., Ashburner, J., Frackowiak, R. S., & Price, C. J. (2004).
Strukturna plastičnost u bilingvalnom mozgu. Nature, 431(7010), 757.
https://doi.org/10.1038/431757a - Poulin-Dubois, D., Blaye, A., Coutya, J., & Bialystok, E. (2011).
Uticaj bilingvalnosti na izvršne funkcije kod male dece. Journal of Experimental Child Psychology, 108(3), 567–579.
https://doi.org/10.1016/j.jecp.2010.10.009 - Sebastián-Gallés, N., Echeverría, S., & Bosch, L. (2005).
Uticaj ranog izlaganja na leksičku reprezentaciju: Poređenje ranih i simultanih bilingvala. Journal of Memory and Language, 52(2), 240–255.
https://doi.org/10.1016/j.jml.2004.11.001
