Helen

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

 

Roditelji dvojezične dece to dobro znaju: njihovi mališani instinktivno znaju kojim jezikom da govore sa kim. Ako baka govori samo španski, oni će govoriti španski. Ako tata govori engleski, prebaciće se na engleski bez razmišljanja. A ako baka iznenada kaže nešto na engleskom? Zastanu, zbunjeni što koristi “pogrešan” jezik.

Nama se te promene jezika čine jednostavnim. Preslatkim, čak i zabavnim.

Ali za naučnike iz oblasti neurologije – to je kognitivno zlato.

Rano izlaganje dvojezičnosti ne gradi samo dva jezička sistema. Ono oblikuje mozak za prilagodljivost, rešavanje problema i emocionalnu regulaciju. To je kao da trenirate mentalni imuni sistem svog deteta; koristi mogu trajati ceo život.

Ali vreme je ključno. Prirodna sposobnost mozga da upija i organizuje više jezika dostiže vrhunac pre treće godine. Nakon toga, učenje drugog jezika i dalje donosi snažne koristi, ali mozak mora više da se trudi, a tečna upotreba jezika i akcenat se ne postižu toliko lako kao do treće godine.

Zašto dvojezičnost jača otpornost mozga

Kognitivna otpornost je sposobnost mozga da se prilagodi, nadoknadi i funkcioniše glatko čak i pod stresom, umorom ili usled starenja. Kao dobar amortizer, pomaže deci da se brzo oporave od prepreka i da izdrže mentalna opterećenja.

Istraživanja pokazuju da dvojezična deca stalno nadmašuju jednojezične vršnjake u izvršnim funkcijama (kao što su kontrola pažnje, prelaženje sa zadatka na zadatak i samokontrola). Kroz korišćenje dva aktivna jezička sistema, deca neprestano vežbaju ove veštine. Ovo mentalno “žongliranje” jača moždane mreže zadužene za kontrolu i emocionalnu regulaciju.

Ali prednosti se ne završavaju u detinjstvu.

Podsticaj za mozak koji traje do starosti

Jedno od najfascinantnijih otkrića u neuronauci je da doživotna dvojezičnost odlaže pojavu simptoma Alchajmerove bolesti za 4–5 godina. To nije mala razlika – to je efikasnije od većine lekova koji su danas dostupni.

Skeniranja mozga pokazuju da odrasle osobe koje su dvojezične zadržavaju jaču strukturu bele mase i veći volumen hipokampusa, koji su ključni za pamćenje i učenje.

Ukratko, dvojezičnost deluje kao prirodna, nefarmaceutska zaštita mozga.

Razvoj otpornog mozga počinje rano

Istraživanja pokazuju da što je izlaganje jeziku ranije, to su prednosti dublje. Dvojezični mališani već sa 18 meseci pokazuju veću sposobnost da preusmere pažnju i oporave se od frustracije. Vežbaju izvršne aktivnosti svaki put kada čuju, izgovore ili reaguju na reč na drugom jeziku.

Čak i mali “mikro-prekidači”, poput fraze: “Hajde da operemo ruke!” na engleskom, pa zatim na maternjem jeziku, predstavljaju mini treninge za mozak. Takve rutinske promene aktiviraju mreže u mozgu zadužene za emocionalnu regulaciju i kognitivnu fleksibilnost.

Prozor do treće godine: Rano otporni mozak za budućnost

Ako je kognitivna otpornost sposobnost mozga da se prilagodi pod stresom, onda je rano dvojezično izlaganje jedan od najsnažnijih alata za njeno razvijanje – i vreme je presudno.

Istraživanja dosledno pokazuju da je najefikasniji period za razvoj dvojezičnog, otpornog mozga od rođenja do treće godine života. U tom periodu mozak je najspremniji da lako upije i organizuje više jezika, gradeći efikasnu moždanu mrežu za ceo život.

Kada dete čuje dva jezika od rođenja ili ranog detinjstva, njegov mozak razvija dva prirodna, izvorna jezička sistema, ne kao konkurente, već kao integrisanu mrežu. Takvo povezivanje podstiče sposobnost za prebacivanje između zadataka, upravljanje konfliktima i kontrolu emocija – sve su to ključni elementi kognitivne otpornosti.

Ove prednosti su vidljive već u ranom detinjstvu i traju kroz ceo život.

Deca koja počnu da uče drugi jezik nakon ovog osetljivog perioda i dalje mogu dostići tečnost u govoru, ali im je potrebna veća mentalna snaga. Njihov mozak se više oslanja na izvršne regije za obradu jezika, što može dovesti do zadržavanja akcenta ili sporijeg prebacivanja između jezika.

Ukratko: dvojezičnost gradi kognitivnu otpornost, ali dvojezičnost koja počinje do treće godine to čini najprirodnije, najdublje i najtrajnije. To rano izlaganje pretvara igru sa rečima u dobi od dve godine u oštriju pažnju u dobi od sedam i bolju moždanu funkciju u starosti.

Iako je početak do treće godine najefikasniji, značajne prednosti vezane za pažnju, pamćenje i prilagodljivost i dalje su mogući i nakon tog perioda.

Kako Helen Doron English primenjuje nauku u praksi

U Helen Doron English centrima, stvaramo potpuno uranjajuće okruženje na engleskom jeziku, koje deca povezuju sa učenjem, igrom i istraživanjem.

Od trenutka kada uđu u naše učionice, deca se bez napora prebacuju u “engleski režim”. Kod kuće nastavljaju da govore svoj maternji jezik. Nisu zbunjeni – oni su prirodni višejezični istraživači.

I ništa im nije neobično kada čuju kako naši nastavnici u pauzi pričaju na lokalnom jeziku. Znaju da su i oni dvojezični, nekad i trojezični. To im samo potvrđuje ono što im već deluje prirodno: biti višejezičan je normalno.

Zato su naši programi zasnovani na interaktivnom učenju, zasnovanom na igri. Kroz pesme, igre, priče i pokret, aktiviramo iste moždane mreže za koje istraživanja pokazuju da razvijaju kognitivnu fleksibilnost i emocionalnu regulaciju.

Ne učimo samo engleski. Mi razvijamo prirodnu višejezičnu supermoć mozga.

Rezultat: današnja prilagodljivost + zaštita za budućnost

Dvojezičnost danas nije stvar prestiža. To je način da se izgrade mozgovi koji se prilagođavaju, koji su izdržljivi i koji lako povezuju informacije. Veština vašeg deteta da se prebacuje između jezika možda će biti upravo ona koja mu pomaže da se nosi sa stresom, bude efikasno u školi ili zadrži bistar um u starosti.

Počnite rano. Počnite prirodno. Počnite sa Helen Doron English. Pozovite besplatan call centar 0800/333-000 i prijavite se.

Reference

  1. Adesope, O. O., Lavin, T., Thompson, T., & Ungerleider, C. (2010).
    Sistematski pregled i meta-analiza kognitivnih korelata bilingvalnosti. Pregled obrazovnih istraživanja, 80(2), 207–245.
    https://doi.org/10.3102/0034654310368803
  2. Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Luk, G. (2012).
    Bilingvalnost: Posledice za um i mozak. Trends in Cognitive Sciences, 16(4), 240–250.
    https://doi.org/10.1016/j.tics.2012.03.001
  3. Brito, N., & Barr, R. (2012).
    Uticaj bilingvalnosti na generalizaciju pamćenja u detinjstvu. Developmental Science, 15(6), 812–816.
    https://doi.org/10.1111/j.1467-7687.2012.01184.x
  4. Byers-Heinlein, K., & Lew-Williams, C. (2013).
    Bilingvalnost u ranim godinama: Šta nauka kaže. Learning Landscapes, 7(1), 95–112.
    https://doi.org/10.36510/learnland.v7i1.632
  5. Jasinska, K. K., & Petitto, L. A. (2013).
    Kako starost pri prvom kontaktu sa drugim jezikom može promeniti neuronske sisteme za jezik kod dece. Frontiers in Psychology, 4, članak 283.
    https://doi.org/10.3389/fpsyg.2013.00283
  6. Kovács, Á. M., & Mehler, J. (2009).
    Kognitivne koristi kod bilingvalnih beba starih 7 meseci. Proceedings of the National Academy of Sciences, 106(16), 6556–6560.
    https://doi.org/10.1073/pnas.0811323106
  7. Kovelman, I., Baker, S. A., & Petitto, L. A. (2008).
    Starost pri prvom izlaganju bilingvalnom jeziku kao novi pogled na razvoj čitanja. Bilingualism: Language and Cognition, 11(2), 203–223.
    https://doi.org/10.1017/S1366728908003386
  8. Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Padden, D., Nelson, T., & Pruitt, J. (2010).
    Mehanizmi u mozgu prilikom ranog usvajanja jezika. Neuron, 67(5), 713–727.
    https://doi.org/10.1016/j.neuron.2010.08.038
  9. Luk, G., Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Grady, C. (2011).
    Doživotna bilingvalnost održava integritet bele mase u starijem dobu. Journal of Neuroscience, 31(46), 16808–16813.
    https://doi.org/10.1523/JNEUROSCI.4563-11.2011
  10. Mechelli, A., Crinion, J. T., Noppeney, U., O’Doherty, J., Ashburner, J., Frackowiak, R. S., & Price, C. J. (2004).
    Strukturna plastičnost u bilingvalnom mozgu. Nature, 431(7010), 757.
    https://doi.org/10.1038/431757a
  11. Poulin-Dubois, D., Blaye, A., Coutya, J., & Bialystok, E. (2011).
    Uticaj bilingvalnosti na izvršne funkcije kod male dece. Journal of Experimental Child Psychology, 108(3), 567–579.
    https://doi.org/10.1016/j.jecp.2010.10.009
  12. Sebastián-Gallés, N., Echeverría, S., & Bosch, L. (2005).
    Uticaj ranog izlaganja na leksičku reprezentaciju: Poređenje ranih i simultanih bilingvala. Journal of Memory and Language, 52(2), 240–255.
    https://doi.org/10.1016/j.jml.2004.11.001
Helen

Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta

 

Zamislite ovo: Držite svoju bebu u naručju, a ona vas gleda širom otvorenim, radoznalim očima. Kažete nežno: „mama“, i beba to ponovi. Srce vam se topi od miline, ali tokom tog trenutka se aktiviraju milioni moždanih veza, oblikujući način na koji će vaše dete učiti, razmišljati i govoriti u godinama koje dolaze.

Prve tri godine su jedinstveni prozor mogućnosti koji se ne ponavlja. Mozak vašeg deteta tada postavlja temelje za jezik, i svaki razgovor, pesmica ili smešna igra pomaže da se izgrade i ojačaju sinapse u mozgu.

Hajde da vidimo kako to funkcioniše – i šta vi možete da uradite, počevši već od danas.

Zašto su prve tri godine važne – posebno za dvojezičnost

Nauka o mozgu pokazuje da je mozak dece do treće godine posebno sposoban da nauči više jezika sa gotovo savršenim akcentom. Bebe se rađaju sa sposobnošću da čuju i razlikuju svaki zvuk iz bilo kog jezika na svetu, ali već oko šestog meseca, mozak počinje da „odseca“ one zvuke koje ne koristi.

Deca koja redovno čuju dva jezika od rođenja ili od ranog detinjstva razvijaju takozvane „dvojezične mape jezika“, koje im prirodno jačaju gramatiku, rečnik i izgovor – bez zabune između jezika.

Zapravo, istraživanja pokazuju da redovno izlaganje drugom jeziku do treće godine najviše doprinosi tečnom govoru, preciznom akcentu i razvijenim veštinama čitanja i pisanja na oba jezika. Deca koja počnu kasnije – od pete ili šeste godine –  mogu naučiti jezik, ali im ne ide onako lagano i prirodno kao kad su mala, već više pokušavaju da prevode.

Rano učenje dva jezika istovremeno takođe donosi kognitivne prednosti već oko druge godine života – poput bolje koncentracije, pamćenja i rešavanja problema.

Zato kad kažemo da su prve tri godine zlatni prozor, to zaista i mislimo. Svaka uspavanka, svaka smešna pesmica, svaka slikovnica na dva jezika – gradi moždane „autoputeve“ koji oblikuju učenje vašeg deteta zauvek.

Iako je početak u prve tri godine najdublji temelj, izlaganje drugom jeziku u bilo kom uzrastu može doneti značajne prednosti, jer mozak ostaje otvoren i prilagodljiv i kasnije, samo u manjem obimu.

Kako bebe „usmeravaju pažnju“: Nauka o zvučnim mapama

U prvoj godini, mozak vaše bebe je kao grad u izgradnji. Putevi vode na sve strane, ali samo oni najčešće korišćeni postaju „autoputevi“.

Kao što je već pomenuto, bebe do šestog meseca čuju sve zvuke svih jezika podjednako. Tada mozak počinje da se fokusira samo na one jezike koje redovno čuje. Ostali zvukovi polako blede.

Ovaj proces se zove neuronsko podešavanje (engl. neural tuning) i zato deca koja čuju bogat i raznolik jezik od malih nogu obično imaju bogatiji rečnik do druge godine.

Čak i jednostavne fraze poput: „Hajde da tapšemo!“ ili „Gde ti je meda?“ pomažu bebinom mozgu da odluči koje zvuke da zadrži. Što više čuju, to su im zvučne mape preciznije.

Razgovor u oba smera jača mozak

Razgovor sa bebom je mnogo moćniji nego govor ka njoj. Naučnici to zovu „serve and return“ (serviraj i uzvrati). Kao u tenisu – vaša beba uzvrati gugutanjem, osmehom ili pokretom, a vi joj ponovo odgovorite.

Ova razmena jača moždane veze i stvara mijelinaciju – izolaciju koja omogućava brži prenos informacija kroz mozak. Istraživanje iz časopisa Journal of Neuroscience pokazalo je da su mališani koji su imali više ovakvih interakcija imali jače moždane puteve do 30. meseca starosti, bez obzira na poreklo.

Zato kad vidite psa u šetnji, pokažite i recite: „Šta je to?“ Zastanite. Sačekajte reakciju. Onda recite: „To je pas! Vau-vau!“ Još bolje: „To je dalmatinac! Vau-vau!“ Svaka mala razmena gradi pažnju, pamćenje i jezik.

Prednosti dvojezičnosti

Ako vaše dete od ranog uzrasta čuje dva jezika, to je kao da im širite mrežu „autoputeva“ u mozgu. Umesto jedne dvosmerne ulice, razvijaju dodatne rute koje pojačavaju fleksibilnost, koncentraciju i sposobnost rešavanja problema.

Deca koja redovno čuju drugi jezik pre treće godine imaju bolju radnu memoriju i kognitivnu kontrolu od vršnjaka koji govore samo jedan jezik. Čak i male navike pomažu – otpevajte pesmu na dva jezika, pročitajte slikovnicu dva puta, ili označite igračke sa oba naziva. Vaše dete će lako prelaziti između „pas“ i „dog“ (engleski za psa), svaki put jačajući mentalne sposobnosti.

Spremni da počnete?

U Helen Doron English centrima u Beogradu, Novom Sadu i Čačku, svakodnevne interakcije pretvaramo u trenutke za razvoj mozga. Naši časovi izgledaju kao igra, ali su zasnovani na ozbiljnim istraživanjima i decenijama iskustva.

Zakažite putem besplatnog call centra 0800/333-000 besplatni probni čas za roditelje i bebe u vašoj blizini. Pogledajte koliko radosno i prirodno učenje engleskog može biti.

Počnite danas i dajte svom detetu najbolji mogući početak – reč po reč.

Reference

  • Abutalebi, J., & Green, D. W. (2007). Bilingual language production: The neurocognition of language representation and control. Journal of Neurolinguistics, 20(3), 242–275.
    → Ova studija istražuje kako mozak obrađuje i kontroliše dva jezika kod dvojezičnih osoba.
  • Adesope, O. O., Lavin, T., Thompson, T., & Ungerleider, C. (2010). A systematic review and meta‐analysis of the cognitive correlates of bilingualism. Review of Educational Research, 80(2), 207–245.
    → Meta-analiza koja potvrđuje pozitivne kognitivne efekte dvojezičnosti kod dece i odraslih.
  • Archila‐Suerte, P., Zevin, J., Ramos, A. I., & Hernandez, A. E. (2011). The influence of age of acquisition and proficiency on the neural processing of second language morphosyntax. Brain and Language, 119(1), 16–29.
    → Studija o tome kako uzrast učenja jezika utiče na način na koji mozak obrađuje gramatiku drugog jezika.
  • Bialystok, E. (2017a). Second-language acquisition and bilingualism at an early age and the impact on early cognitive development (2nd ed.). Encyclopedia on Early Childhood Development.
    → Pregled ranog učenja drugog jezika i njegov uticaj na kognitivni razvoj dece.
  • Bialystok, E. (2017b). The bilingual adaptation: How minds accommodate experience. Psychological Bulletin, 143(3), 233–262.
    → Ovaj rad istražuje kako mozak prilagođava svoja funkcionalna svojstva dvojezičnosti.
  • Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Luk, G. (2012). Bilingualism: Consequences for mind and brain. Trends in Cognitive Sciences, 16(4), 240–250.
    → Opis prednosti koje dvojezičnost ima na kognitivne funkcije i moždane procese.
  • Byers‐Heinlein, K., & Lew‐Williams, C. (2013). Bilingualism in the early years: What the science says. Learning Landscapes, 7(1), 95–112.
    → Kratak i pristupačan pregled naučnih saznanja o ranoj dvojezičnosti.
  • Hamilton, R. H., Elsabbagh, M., & Johnson, M. H. (2022). Language exposure and brain myelination in early development. Trends in Cognitive Sciences, 26(10), 830–842.
    → Istraživanje o tome kako izloženost jeziku utiče na mijelinizaciju (izolaciju nervnih puteva) u ranom razvoju mozga.
  • Jasinska, K. K., & Petitto, L. A. (2013). How age of bilingual exposure can change the neural systems for language in the developing brain. Frontiers in Psychology, 4, Article 283.
    → Prikaz kako uzrast izlaganja drugom jeziku menja moždane sisteme za jezik kod dece.
  • Kovelman, I., Baker, S. A., & Petitto, L. A. (2008). Age of first bilingual language exposure as a new window into bilingual reading development. Bilingualism: Language and Cognition, 11(2), 203–223.
    → Ova studija povezuje uzrast početka izlaganja jezicima sa razvojem čitalačkih veština.
  • Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Coffey‐Corina, S., Padden, D., Rivera‐Gaxiola, M., & Nelson, T. (2008). Phonetic learning as a pathway to language: New data and native language magnet theory expanded (NLM‐e). Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences, 363(1493), 979–1000.
    → Istraživanje o fonetskom učenju i kako bebe razvijaju fonetske mape u zavisnosti od jezika kojem su izložene.
  • Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Padden, D., Nelson, T., & Pruitt, J. (2010). Brain mechanisms in early language acquisition. Neuron, 67(5), 713–727.
    → Detaljna analiza moždanih mehanizama koji omogućavaju rano usvajanje jezika.
  • Luk, G., De Sa, E., & Bialystok, E. (2011). Is there a relation between onset age of bilingualism and enhancement of cognitive control? Bilingualism: Language and Cognition, 14(4), 588–595.
    → Istraživanje koje povezuje rano učenje jezika sa boljim izvršnim funkcijama (kao što su pažnja i samokontrola).
  • McCarthy, K. S., Mahon, E. A., Rosenberg, A. R., & Lombardi, S. M. (2014). Early immersion: A research-informed foundation for dual‐language learners. Early Childhood Research Quarterly, 29(3), 410–418.
    → Prikaz koristi ranog jezičkog uranjanja (engl. immersion) za decu koja uče dva jezika.
  • Montanari, S., Simón‐Cereijido, G., & Hartel, A. (2018). The impact of early dual‐language learning on literacy development in English and Spanish. Applied Psycholinguistics, 39(3), 575–600.
    → Kako rano dvojezično učenje utiče na razvoj čitanja i pisanja na dva jezika.
  • Poulin‐Dubois, D., Blaye, A., Coutya, J., & Bialystok, E. (2011). The effects of bilingualism on toddlers’ executive functioning. Journal of Experimental Child Psychology, 108(3), 567–579.
    → Istraživanje koje pokazuje da deca koja govore dva jezika imaju bolje izvršne funkcije (kao što su planiranje i rešavanje problema).
  • Sebastián‐Gallés, N., Echeverría, S., & Bosch, L. (2005). The influence of initial exposure on lexical representation: Comparing early and simultaneous bilinguals. Journal of Memory and Language, 52(2), 240–255.
    → Studija o tome kako prvi kontakt sa jezikom oblikuje rečenične strukture kod dece.

 

Helen
,

Helen Doron škola engleskog jezika stiže u Čačak!

Sa velikim zadovoljstvom najavljujemo otvaranje nove Helen Doron škole engleskog jezika u Čačku od aprila 2025! 🎈Naša škola, poznata širom sveta po jedinstvenoj metodologiji učenja engleskog jezika kroz igru, pesmu i zabavu, sada će biti dostupna i deci u Čačku.

Helen Doron metoda omogućava deci da engleski jezik uče prirodno, uz mnogo interakcije i zabave, baš kao što uče svoj maternji jezik. Kroz dinamične časove, motivišemo ih da razviju samopouzdanje u govoru i ljubav prema učenju jezika od malih nogu. Naš stručni tim predavača brine se da svako dete dobije podršku i pažnju potrebnu za napredak u skladu sa svojim ritmom učenja.

🎁 Pozivamo sve roditelje i decu iz Čačka da se prijave na besplatan promo čas i lično iskuse našu jedinstvenu metodu učenja! Rezervišite svoje mesto na vreme i otkrijte zašto milioni dece širom sveta uče engleski uz Helen Doron.

📢 Kontaktirajte nas za više informacija o upisu i terminima probnih časova! Radujemo se novim učenicima i nezaboravnim avanturama u učenju engleskog! 💙✨

Helen

U Srbiji 250 franšiznih brendova zapošljava 30.000 radnika

U Srbiji trenutno posluje preko 250 franšiznih brendova koji zapošljavaju više od 30.000 radnika i imaju preko 4.500 prodajnih mesta. Interes srpskih kompanija raste iz godine u godinu, što dokazuje povećan broj srpskih franšiznih brendova, koja zauzimaju oko 35 odsto tržišta, dok je ostali deo od 65 procenata opredeljen za inostrane brendove, iz zemalja regiona, EU, SAD i Azije. Privredna komora Srbije (PKS) i Srpska franšizna asocijacija (SFA) unaprediće zajedničke aktivnosti i saradnju usmerene na podršku i sertifikaciji franšize kao naprednog modela poslovanja.  To je potvrđeno Memorandumom o saradnji PKS I SFA koji su danas u Komori potpisali Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS i Tatjana Petković, predsednica UO SFA, nosilac master licence za Srbiju brenda Helen Doron English.

PKS ideju franšiznog poslovanja od početka doživljava kao jedan od načina da se unapredi preduzetništvo prepoznajući značaj franšiznog poslovanja pre svega u SAD a zatim i u Evropskoj uniji”, rekao je Vesović.    Najavio je promociju uspešnih primera ovog tipa poslovanja u narednom periodu jer, kako kaže, za mnoge preduzetnike to može da bude sigurniji put oslobođen rizika. Franšizno poslovanje i primena stranih praksi kod nas podizaće nivo usluge prema potrošačima, ali i uopšte u poslovnom svetu, ističe Vesović.

 

 

Franšiza je prepoznatljiv oblik poslovanja, a Srpska franšizna asocijacija radiće da dodatnoj sertifikaciji ovog modela poslovanja, promociji i formiranju pravne regulative, istakla je Petković.

„Naš cilj je da proširimo koncept franšiznog poslovanja, da stvorimo preduslove za kreiranje nacionalne strategije i zakonskog okvira“, rekla je Marica Vidanović, rukovodilac Centra za franšizing u PKS i najavila organizaciju regionalne konferencije u Nišu koja će biti posvećena edukaciji mladih o ovom vidu poslovanja.

 

Cilj osnivanja asocijacije je da se podigne vidiljivost i omogući dodatno informisanje o franšiznom poslovanju, ukazao je Nemanja Nikodijević, član UO SFA, nosilac master licence DEPIL CONCEPT.
Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju održana je i prva sednica Skupštine SFA koja je okupila nacionalne i međunarodne franšizne koncepte koji posluju u Srbiji.

U Srbiji je najviše franšiznih brendova zastupljeno u uslužnom sektoru (restorani brze hrane, klasični restorani, promet nekretnina, hotelijerstvo, turizam itd), kao i sektor trgovine – gde dominiraju franšizni sistemi iz oblasti konfekcije, prodaja robe široke potrošnje, i prodaja kozmetike i nakita.  Veliki „boom“ je primećen u sektoru edukacije dece, u pogledu mentalne aritmetike, sistema korišćenja dečije logike i razvoj IT spospobnosti.

PKS je u proteklim godinama uvažavala značaj razvoja franšizinga i prepoznala važnu ulogu koji ovaj vid poslovanja može imati za razvoj preduzetništva. U skladu sa tim realizovala je širok spektar edukativnih i promotivnih aktivnosti, i prepoznata je kao centralno mesto za razvoj franšizne teme, i na regionalnom i na evropskom nivou.

Ono što karakteriše franšizno poslovanje jeste korišćenje profitno proverenog poslovnog modela drugog poslovnog subjekta. To je metod distribucije gde vlasnik proizvoda ili usluge (davalac franšize) daje mogućnost i prodaje pravo primaocu franšize da nastupa na tržištu pod njegovim prepoznatljivim imenom/brendom i da distribuira njegove proizvode ili usluge: koristi njegovo ime i znak, know-how, metod i sistem poslovanja, prednosti kroz iskustvo na tržištu, dobija obuku i putokaze profitabilnosti.

Praksa je pokazala da je za ulazak u preduzetništvo, kupovina franšize sigurniji način započinjanja sopstvenog posla, jer ulazak u preduzetništvo putem franšize nudi prenos već oprobanog, profitno dokazanog sistema poslovanja, znanje, iskustvo i veštine. Franšizno poslovanje ima značajnu ulogu u svakoj zemlji, jer olakšava razvoj preduzetništva, ubrzava ga i čini ga sigurnijim.

Potvrda tome jeste da ovaj vid poslovanja u svetu generiše oko 5,8 odsto globalnog BDP-a, kao i da na evropskom nivou je utvrđeno postojanje preko 40.000 franšiza. Statistika procenjuje da se svakih osam minuta negde u svetu se otvori nova franšiza. Čak 50 procenata tržišne privrede u SAD se zasniva na franšiznom poslovanju, i to u preko 160 sektora industrije.

 

Foto i video: Boban Ristić

FOTO

https://we.tl/t-j7qzN23I4G

VIDEO

Mihailo Vesović, direktor Sektor za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS

https://we.tl/t-Sgb7EPjo7W

Tatjana Petković, predsednica UO SFA, nosilac master licence za Srbiju brenda Helen Doron English

https://we.tl/t-p7gZDLcYlu

Marica Vidanović, član UO SFA, Rukovodilac Centra za franšizing PKS

https://we.tl/t-s7wugAemRx

Nemanja Nikodijević, član UO SFA, nosilac master licence Brenda DEPIL CONCEPT

https://we.tl/t-oBh8LD5VZM

Pokrivalice

https://we.tl/t-D2lsmsFQqM

Helen

25 GODINA HELEN DORON ŠKOLE ENGLESKOG U SRBIJI

Helen Doron na okupu

Helen Doron nastavnici svake godine imaju svoj dan, kada razmenjuju ideje, bliže sarađuju sa
kolegama iz svih Helen Doron centara, i odlično se provode!

Jedan od takvih dana je bio i 20. avgust 2024, kada smo u restoranu Filmski grad uživali u godišnjoj
konferenciji za nastavnike, i glavnoj temi – Song seminaru. Pitate se šta je song seminar?

Helen Doron kursevi engleskog za decu i tinejdžere su prepuni originalne muzike, dobrih ritmova iz
celog sveta, i tekstova koji su direktno povezani sa gradivom koje se radi. Od beba do studenata, svi
kursevi imaju pesme koje oplemenjuju nastavu, pomažu u usvajanju jezika, i prosto „teraju“ na
pokret.

Helen Doron 25 godina

Mi ne bi bili Helen Doron nastavnici kada ne bi imali i specijalne koreografije za svaku od tih pesama!
Atmosfera je bila fenomenalna, i svaki ozbiljni segment, kojim smo utvrđivali važnost muzike i
obrađivali svaku komponentu koji muzika donosi deci u toku naših časova, začinili smo đuskanjem,
pevanjem, i sjajnom energijom!

Preko 70 Helen Doron nastavnika je učestvovalo na konferenciji, i ulepšalo ujedno i proslavu 25
godina postojanja i rada Helen Doron škole.

Torta za 25 godina Helen Doron [kole engleskog

Četvrt veka, 14 centara, preko 40 000 đaka, od kojih su
prve generacije sad već uspešni mladi ljudi, a neki od njih su prepoznali i svoju budućnost i postali
Helen Doron nastavnici. Ponos je neizmeran, a srce je puno!

Hvala vam na poverenju!

Helen
, , , , , , , , , , , , , ,

Edukacija u Helen Doron školama nikada ne staje!

Još jedna Helen Doron školska godina, 21-va u Srbiji i čak 35-ta u svetu, nadasve neobična, i protkana brigom za zdravlje i dobrobit naših najmilijih, je završena.

Naši dragi đaci i njihovi roditelji su hrabro i veoma uspešno od marta meseca pohađali nastavu online, pored svih školskih i poslovnih obaveza, koje su se nekako, prelaskom na rad od kuće (ko god je bio u situaciji da može), triplicirale.

Deca su se radovala što mogu makar putem ekrana da i dalje redovno vide svoje drugare i nastavnike, igraju se na engleskom, a stariji da bruse svoje izražavanje, gramatiku, i pripremaju se sa polaganje Cambridge ispita.

Dugujemo veliku zahvalnost roditeljima koji su imali puno poverenje u nas, i prešli na online sistem nastave, otvorili svoje domove putem ekrana, omogućivši svojoj deci da i dalje napreduju, uče i druže se, bez obzira na sva zbivanja oko nas. Nadamo se da smo opravdali poverenje i pokazali da smo spremni za sve prilike i neprilike, a sve za dobrobit naših đaka.

Velika zahvalnost ide i našim đacima, koji su ubrzano učili kako da koriste sve mogućnosti svojih uređaja dok su pratili nastavu, i nagrađivali nastavnike osmesima, dosetkama, i vrednim igranjcem i radom na engleskom!

Naravno, kako biva u velikim i dobro organizovanim sistemima, naša matična kuća Helen Doron Educational group nam je pružila sve moguće resurse, uz angažovanje velikog tima stručnjaka, da čitava tranzicija traje svega par dana.

Posebnu zahvalnost upućujemo svim Helen Doron predavačima u Srbiji, koji su takođe svoj životni prostor velikodušno podelili sa svojim đacima, uneli svu svoju kreativnost, entuzijazam, predanost i rad u pripremu i izvođenje online časova, i poklonili deci kontinuitet u učenju engleskog jezika prema Helen Doron metodologiji.

Naš tim je spreman i za sledeću školsku godinu! I uživo, i po potrebi online, edukacija u Helen Doron školama nikada ne staje!

Sa željama za zdrav i bezbedan raspust,

Do septembra,

Pozdravlja vas Helen Doron Srbija

Upis na Helen Doron kurseve je u toku!

Prijavite se za BESPLATAN prezentacioni čas sa Vašom decom!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/besplatan-prezentacioni-cas-engleskog-2020-2021/”]

Ili pozovite željenu lokaciju ISKLJUČIVO na broj MOBILNOG telefona prikazanog kod željene lokacije!

____________________________________