Blog Elements - Helen Doron Srbija

Half Sized Blog Element (Single Author Style)

Half Sized Blog Element (Multi Author Style)

Odgoj emocionalno inteligentne dece:

Kako dvojezičnost razvija i srce i um Mnogi roditelji znaju da rana dvojezičnost može njihovom detetu pružiti kognitivnu prednost, ali prednosti ne staju kod mozga – već sežu i do srca. Nova istraživanja pokazuju da rano učenje dva jezika poboljšava pažnju i pamćenje dok istovremeno podstiče emocionalnu inteligenciju: empatiju, samokontrolu i socijalnu svest. Petlja […]

09/30/2025

Vesti

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Roditelji dvojezične dece to dobro znaju: njihovi mališani instinktivno znaju kojim jezikom da govore sa kim. Ako baka govori samo španski, oni će govoriti španski. Ako tata govori engleski, prebaciće se na engleski bez razmišljanja. A ako baka iznenada kaže nešto na engleskom? Zastanu, zbunjeni što koristi “pogrešan” jezik. Nama se te promene jezika […]

09/25/2025

Vesti

Odgoj emocionalno inteligentne dece:

09/30/2025

Vesti

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

09/25/2025

Full Sized Blog Element (Big Preview Pic)

Vesti

Odgoj emocionalno inteligentne dece:

Kako dvojezičnost razvija i srce i um

Mnogi roditelji znaju da rana dvojezičnost može njihovom detetu pružiti kognitivnu prednost, ali prednosti ne staju kod mozga – već sežu i do srca.

Nova istraživanja pokazuju da rano učenje dva jezika poboljšava pažnju i pamćenje dok istovremeno podstiče emocionalnu inteligenciju: empatiju, samokontrolu i socijalnu svest.

Petlja srce–mozak: „Serve-and-return“ na dva jezika

Bebe uče jezik i emocije na isti način – kroz toplu, dvosmernu razmenu poznatu kao „serve-and-return“ (doslovno: serviraj i uzvrati).

Roditelj vidi osmeh svoje bebe i kaže: „Ooo, srećan/srećna si!“ i sačeka da beba odgovori smeškom ili gugutanjem. Ovi trenuci ne uče samo rečima – oni regulišu stres (snižavajući nivo kortizola), izgrađuju moždane veze i uče decu kako da imenuju i prevaziđu emocionalne uspone i padove.

Kada se ove razmene odvijaju na dva jezika, deca dobijaju još više prilika da vežbaju socijalno-emocionalne veštine. Svaka promena jezika jača njihovu sposobnost da uoče signale, usmere pažnju i promene perspektivu – ključne komponente za upravljanje emocijama i odnose s drugima.

Menjanje jezika gradi smirenost i samokontrolu

Dvojezična deca se kreću kroz dva jezička sistema, čime vežbaju kognitivnu fleksibilnost. Prebacivanje između jezika aktivira izvršni sistem mozga koji je zadužen za prebacivanje sa zadatka na zadatak, pažnju i emocionalnu regulaciju.

U jednoj studiji, dvojezični mališani pokazali su jaču samokontrolu i brže se oporavljali od frustracije u poređenju sa vršnjacima koji govore samo jedan jezik.

Zamislite ovu scenu: mama pita: „Gde ti je meda?“ na jednom jeziku, a zatim odmah pređe na drugi. Iznenadna promena zahteva fokus, ali dete se oseća bezbedno kada mama sve isprati osmehom i zagrljajem na engleskom. Taj „šta?“ trenutak, praćen utehom, pomaže detetu da razvije emocionalnu fleksibilnost i sposobnost samostalnog smirivanja.

Zlatni prozor: Zašto emocionalna inteligencija kroz dvojezičnost treba da počne pre treće godine

Prednosti rane dvojezičnosti prevazilaze kognitivni i mentalni razvoj – one su i emocionalne. A vreme je presudno.

Istraživanja pokazuju da su prve tri godine života „osetljiv period“ kada je mozak posebno spreman da izgradi dva jezička sistema i mreže za emocionalnu regulaciju koje ih prate.

Kada su deca izložena okruženju na dva jezika pre treće godine, njihov mozak to prihvata kao prirodan deo života, a ne kao dodatni izazov. Ovo oblikuje ne samo njihov akcenat i gramatiku, već i način na koji prepoznaju emocionalni ton, menjaju perspektivu i oporavljaju se od stresa.

Delovi mozga odgovorni za jezik i emocionalnu kontrolu, poput prefrontalnog korteksa i anteriornog cinguluma, razvijaju se paralelno baš u ovom periodu.

Dakle, rana dvojezičnost ne uči dete samo više reči – već više načina da oseća, razume i povezuje se s drugima.

Početak u četvrtoj ili petoj godini takođe donosi koristi, ali rana izloženost omogućava detetu da izgradi emocionalno-jezičke sisteme u najfleksibilnijem životnom periodu.

Zamislite to kao emocionalni „kros trening“: imenovanje osećanja na dva jezika, snalaženje u različitim kulturnim tonovima, tumačenje socijalnih signala – sve to jača sposobnost deteta da pokaže empatiju, zastane i prilagodi se.

Iako su prve tri godine posebno važne, početak nakon treće godine i dalje gradi emocionalne i jezičke sposobnosti, naročito ako se odvija u podržavajućem i razigranom okruženju.

Probajte kod kuće: Dvojezično vođenje kroz emocije

Ne morate biti naučnik da biste ovo primenili u svakodnevnom životu. Male strategije mogu vam pomoći da odgajite dvojezično i emocionalno inteligentno dete:

🔹 Osećanja na dva jezika
Kada vaše dete plače, imenujte osećanje na jeziku A, zatim ponovite na jeziku B. Ovo dvostruko imenovanje jača emocionalni rečnik i osećaj sigurnosti na oba jezika.

🔹 „Mikro-prelazi“ između dva jezika
Tokom kupanja ili obroka, pokušajte da promenite jezik usred rečenice. Kada vaša beba napravi pauzu i pogleda vas zbunjeno, to znači da je primetila promenu i da razume – proslavite to toplim tonom i blagim dodirom, kako biste joj dali do znanja da je „uhvatila“ poentu.

Učenje engleskog koje dolazi prirodno

U Helen Doron English podržavamo jezičko putovanje vašeg deteta na način koji je zabavan, bezbedan i taman dovoljno izazovan da ga drži zainteresovanim.

Naša jedinstvena metoda oponaša prirodan način na koji deca uče: kroz svakodnevne rutine, muziku i smislenu interakciju.

Zasniva se na principima „serve-and-return“ (serviraj i uzvrati) i emocionalne povezanosti, a samo prebacivanje između jezika prema nauci, razvija pametniju i društveno svesniju decu.

Na našim časovima deca upijaju jezik kroz pesmu, pokret i pričanje priča – načine koji uključuju i mozak i srce. Pomažemo im da postanu samopouzdani sagovornici koji lako prelaze sa jezika na jezik i umeju da upravljaju sopstvenim osećanjima.

📩 Prijavite se za probni čas i gledajte kako se oči vašeg deteta zacakle dok otkriva da ljubav govori mnogo jezika. Pozovite besplatni call centar 0800/333-000 za Beograd, Novi Sad i Čačak.

Reference

Bernard, K., Dozier, M., Bick, J., & Gordon, M. K. (2015). Intervencije za poboljšanje regulacije kortizola kod dece sa rizikom od zanemarivanja: Rezultati randomizovanog kliničkog ispitivanja. Development and Psychopathology, 27(3), 829–841.
Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Luk, G. (2012). Dvojezičnost: Posledice za um i mozak. Trends in Cognitive Sciences, 16(4), 240–250.
Byers-Heinlein, K., & Lew-Williams, C. (2013). Dvojezičnost u ranom detinjstvu: Šta nauka kaže. Child Development Perspectives, 7(4), 209–213.
Esposito, G., Baker, J. M., & Venuti, P. (2013). Rano dvojezično odrastanje poboljšava inhibicijsku kontrolu i emocionalnu regulaciju: Dokazi iz istraživanja predškolaca. Journal of Experimental Child Psychology, 116(2), 349–363.
Evrard, M., & Provenzi, L., i saradnici (2022). Regulacija emocija i odgovor kortizola na proceduru „statično lice“ kod prevremeno rođene i donosilice dece. Physiology & Behavior, 245, 113674.
Jasinska, K. K., & Petitto, L. A. (2013). Kako starost izloženosti dvojezičnosti može promeniti neuronske sisteme za jezik u razvijajućem mozgu. Frontiers in Psychology, 4, članak 283. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2013.00283
Kousaie, S., Fan, S., & Marian, V. (2020). Uticaj dvojezičnosti na izvršne funkcije kod dece i adolescenata: sistematski pregled. Frontiers in Psychology, 11, 574789.
Kovelman, I., Baker, S. A., & Petitto, L. A. (2008). Starost prve izloženosti dvojezičnosti kao novi uvid u razvoj čitanja kod dvojezične dece. Bilingualism: Language and Cognition, 11(2), 203–223. https://doi.org/10.1017/S1366728908003386
Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Padden, D., Nelson, T., & Pruitt, J. (2010). Mehanizmi mozga u ranom usvajanju jezika. Neuron, 67(5), 713–727. https://doi.org/10.1016/j.neuron.2010.08.038
Poulin-Dubois, D., Blaye, A., Coutya, J., & Bialystok, E. (2011). Efekti dvojezičnosti na izvršne funkcije kod male dece. Journal of Experimental Child Psychology, 108(3), 567–579. https://doi.org/10.1016/j.jecp.2010.10.009
Sebastián-Gallés, N., Echeverría, S., & Bosch, L. (2005). Uticaj početne izloženosti na leksičku reprezentaciju: poređenje ranih i simultanih dvojezičnih. Journal of Memory and Language, 52(2), 240–255. https://doi.org/10.1016/j.jml.2004.11.001

09/30/2025

Vesti

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Nama se te promene jezika čine jednostavnim. Preslatkim, čak i zabavnim.

Ali za naučnike iz oblasti neurologije – to je kognitivno zlato.

Rano izlaganje dvojezičnosti ne gradi samo dva jezička sistema. Ono oblikuje mozak za prilagodljivost, rešavanje problema i emocionalnu regulaciju. To je kao da trenirate mentalni imuni sistem svog deteta; koristi mogu trajati ceo život.

Ali vreme je ključno. Prirodna sposobnost mozga da upija i organizuje više jezika dostiže vrhunac pre treće godine. Nakon toga, učenje drugog jezika i dalje donosi snažne koristi, ali mozak mora više da se trudi, a tečna upotreba jezika i akcenat se ne postižu toliko lako kao do treće godine.

Zašto dvojezičnost jača otpornost mozga

Kognitivna otpornost je sposobnost mozga da se prilagodi, nadoknadi i funkcioniše glatko čak i pod stresom, umorom ili usled starenja. Kao dobar amortizer, pomaže deci da se brzo oporave od prepreka i da izdrže mentalna opterećenja.

Istraživanja pokazuju da dvojezična deca stalno nadmašuju jednojezične vršnjake u izvršnim funkcijama (kao što su kontrola pažnje, prelaženje sa zadatka na zadatak i samokontrola). Kroz korišćenje dva aktivna jezička sistema, deca neprestano vežbaju ove veštine. Ovo mentalno “žongliranje” jača moždane mreže zadužene za kontrolu i emocionalnu regulaciju.

Ali prednosti se ne završavaju u detinjstvu.

Podsticaj za mozak koji traje do starosti

Jedno od najfascinantnijih otkrića u neuronauci je da doživotna dvojezičnost odlaže pojavu simptoma Alchajmerove bolesti za 4–5 godina. To nije mala razlika – to je efikasnije od većine lekova koji su danas dostupni.

Skeniranja mozga pokazuju da odrasle osobe koje su dvojezične zadržavaju jaču strukturu bele mase i veći volumen hipokampusa, koji su ključni za pamćenje i učenje.

Ukratko, dvojezičnost deluje kao prirodna, nefarmaceutska zaštita mozga.

Razvoj otpornog mozga počinje rano

Istraživanja pokazuju da što je izlaganje jeziku ranije, to su prednosti dublje. Dvojezični mališani već sa 18 meseci pokazuju veću sposobnost da preusmere pažnju i oporave se od frustracije. Vežbaju izvršne aktivnosti svaki put kada čuju, izgovore ili reaguju na reč na drugom jeziku.

Čak i mali “mikro-prekidači”, poput fraze: “Hajde da operemo ruke!” na engleskom, pa zatim na maternjem jeziku, predstavljaju mini treninge za mozak. Takve rutinske promene aktiviraju mreže u mozgu zadužene za emocionalnu regulaciju i kognitivnu fleksibilnost.

Prozor do treće godine: Rano otporni mozak za budućnost

Ako je kognitivna otpornost sposobnost mozga da se prilagodi pod stresom, onda je rano dvojezično izlaganje jedan od najsnažnijih alata za njeno razvijanje – i vreme je presudno.

Istraživanja dosledno pokazuju da je najefikasniji period za razvoj dvojezičnog, otpornog mozga od rođenja do treće godine života. U tom periodu mozak je najspremniji da lako upije i organizuje više jezika, gradeći efikasnu moždanu mrežu za ceo život.

Kada dete čuje dva jezika od rođenja ili ranog detinjstva, njegov mozak razvija dva prirodna, izvorna jezička sistema, ne kao konkurente, već kao integrisanu mrežu. Takvo povezivanje podstiče sposobnost za prebacivanje između zadataka, upravljanje konfliktima i kontrolu emocija – sve su to ključni elementi kognitivne otpornosti.

Ove prednosti su vidljive već u ranom detinjstvu i traju kroz ceo život.

Deca koja počnu da uče drugi jezik nakon ovog osetljivog perioda i dalje mogu dostići tečnost u govoru, ali im je potrebna veća mentalna snaga. Njihov mozak se više oslanja na izvršne regije za obradu jezika, što može dovesti do zadržavanja akcenta ili sporijeg prebacivanja između jezika.

Ukratko: dvojezičnost gradi kognitivnu otpornost, ali dvojezičnost koja počinje do treće godine to čini najprirodnije, najdublje i najtrajnije. To rano izlaganje pretvara igru sa rečima u dobi od dve godine u oštriju pažnju u dobi od sedam i bolju moždanu funkciju u starosti.

Iako je početak do treće godine najefikasniji, značajne prednosti vezane za pažnju, pamćenje i prilagodljivost i dalje su mogući i nakon tog perioda.

Kako Helen Doron English primenjuje nauku u praksi

U Helen Doron English centrima, stvaramo potpuno uranjajuće okruženje na engleskom jeziku, koje deca povezuju sa učenjem, igrom i istraživanjem.

Od trenutka kada uđu u naše učionice, deca se bez napora prebacuju u “engleski režim”. Kod kuće nastavljaju da govore svoj maternji jezik. Nisu zbunjeni – oni su prirodni višejezični istraživači.

I ništa im nije neobično kada čuju kako naši nastavnici u pauzi pričaju na lokalnom jeziku. Znaju da su i oni dvojezični, nekad i trojezični. To im samo potvrđuje ono što im već deluje prirodno: biti višejezičan je normalno.

Zato su naši programi zasnovani na interaktivnom učenju, zasnovanom na igri. Kroz pesme, igre, priče i pokret, aktiviramo iste moždane mreže za koje istraživanja pokazuju da razvijaju kognitivnu fleksibilnost i emocionalnu regulaciju.

Ne učimo samo engleski. Mi razvijamo prirodnu višejezičnu supermoć mozga.

Rezultat: današnja prilagodljivost + zaštita za budućnost

Dvojezičnost danas nije stvar prestiža. To je način da se izgrade mozgovi koji se prilagođavaju, koji su izdržljivi i koji lako povezuju informacije. Veština vašeg deteta da se prebacuje između jezika možda će biti upravo ona koja mu pomaže da se nosi sa stresom, bude efikasno u školi ili zadrži bistar um u starosti.

Počnite rano. Počnite prirodno. Počnite sa Helen Doron English. Pozovite besplatan call centar 0800/333-000 i prijavite se.

Reference

Adesope, O. O., Lavin, T., Thompson, T., & Ungerleider, C. (2010).
Sistematski pregled i meta-analiza kognitivnih korelata bilingvalnosti. Pregled obrazovnih istraživanja, 80(2), 207–245.
https://doi.org/10.3102/0034654310368803
Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Luk, G. (2012).
Bilingvalnost: Posledice za um i mozak. Trends in Cognitive Sciences, 16(4), 240–250.
https://doi.org/10.1016/j.tics.2012.03.001
Brito, N., & Barr, R. (2012).
Uticaj bilingvalnosti na generalizaciju pamćenja u detinjstvu. Developmental Science, 15(6), 812–816.
https://doi.org/10.1111/j.1467-7687.2012.01184.x
Byers-Heinlein, K., & Lew-Williams, C. (2013).
Bilingvalnost u ranim godinama: Šta nauka kaže. Learning Landscapes, 7(1), 95–112.
https://doi.org/10.36510/learnland.v7i1.632
Jasinska, K. K., & Petitto, L. A. (2013).
Kako starost pri prvom kontaktu sa drugim jezikom može promeniti neuronske sisteme za jezik kod dece. Frontiers in Psychology, 4, članak 283.
https://doi.org/10.3389/fpsyg.2013.00283
Kovács, Á. M., & Mehler, J. (2009).
Kognitivne koristi kod bilingvalnih beba starih 7 meseci. Proceedings of the National Academy of Sciences, 106(16), 6556–6560.
https://doi.org/10.1073/pnas.0811323106
Kovelman, I., Baker, S. A., & Petitto, L. A. (2008).
Starost pri prvom izlaganju bilingvalnom jeziku kao novi pogled na razvoj čitanja. Bilingualism: Language and Cognition, 11(2), 203–223.
https://doi.org/10.1017/S1366728908003386
Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Padden, D., Nelson, T., & Pruitt, J. (2010).
Mehanizmi u mozgu prilikom ranog usvajanja jezika. Neuron, 67(5), 713–727.
https://doi.org/10.1016/j.neuron.2010.08.038
Luk, G., Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Grady, C. (2011).
Doživotna bilingvalnost održava integritet bele mase u starijem dobu. Journal of Neuroscience, 31(46), 16808–16813.
https://doi.org/10.1523/JNEUROSCI.4563-11.2011
Mechelli, A., Crinion, J. T., Noppeney, U., O’Doherty, J., Ashburner, J., Frackowiak, R. S., & Price, C. J. (2004).
Strukturna plastičnost u bilingvalnom mozgu. Nature, 431(7010), 757.
https://doi.org/10.1038/431757a
Poulin-Dubois, D., Blaye, A., Coutya, J., & Bialystok, E. (2011).
Uticaj bilingvalnosti na izvršne funkcije kod male dece. Journal of Experimental Child Psychology, 108(3), 567–579.
https://doi.org/10.1016/j.jecp.2010.10.009
Sebastián-Gallés, N., Echeverría, S., & Bosch, L. (2005).
Uticaj ranog izlaganja na leksičku reprezentaciju: Poređenje ranih i simultanih bilingvala. Journal of Memory and Language, 52(2), 240–255.
https://doi.org/10.1016/j.jml.2004.11.001

09/25/2025

Najnovije vesti

Odgoj emocionalno inteligentne dece:09/30/2025 - 20:24
Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost09/25/2025 - 20:11
Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta09/20/2025 - 20:08
Helen Doron škola engleskog jezika stiže u Čačak!03/24/2025 - 13:31

Half Sized Blog Element (Single Author Style)

Half Sized Blog Element (Multi Author Style)

Odgoj emocionalno inteligentne dece:

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Odgoj emocionalno inteligentne dece:

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Full Sized Blog Element (Big Preview Pic)

Odgoj emocionalno inteligentne dece:

Reference

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Adresa centrale

Telefoni i mail adresa

Radno vreme

Aplikacije