Blog Elements - Helen Doron Srbija

Half Sized Blog Element (Single Author Style)

Half Sized Blog Element (Multi Author Style)

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Roditelji dvojezične dece to dobro znaju: njihovi mališani instinktivno znaju kojim jezikom da govore sa kim. Ako baka govori samo španski, oni će govoriti španski. Ako tata govori engleski, prebaciće se na engleski bez razmišljanja. A ako baka iznenada kaže nešto na engleskom? Zastanu, zbunjeni što koristi “pogrešan” jezik. Nama se te promene jezika […]

09/25/2025

Vesti

Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta

Zamislite ovo: Držite svoju bebu u naručju, a ona vas gleda širom otvorenim, radoznalim očima. Kažete nežno: „mama“, i beba to ponovi. Srce vam se topi od miline, ali tokom tog trenutka se aktiviraju milioni moždanih veza, oblikujući način na koji će vaše dete učiti, razmišljati i govoriti u godinama koje dolaze. Prve tri […]

09/20/2025

Vesti

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

09/25/2025

Vesti

Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta

09/20/2025

Full Sized Blog Element (Big Preview Pic)

Vesti

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Nama se te promene jezika čine jednostavnim. Preslatkim, čak i zabavnim.

Ali za naučnike iz oblasti neurologije – to je kognitivno zlato.

Rano izlaganje dvojezičnosti ne gradi samo dva jezička sistema. Ono oblikuje mozak za prilagodljivost, rešavanje problema i emocionalnu regulaciju. To je kao da trenirate mentalni imuni sistem svog deteta; koristi mogu trajati ceo život.

Ali vreme je ključno. Prirodna sposobnost mozga da upija i organizuje više jezika dostiže vrhunac pre treće godine. Nakon toga, učenje drugog jezika i dalje donosi snažne koristi, ali mozak mora više da se trudi, a tečna upotreba jezika i akcenat se ne postižu toliko lako kao do treće godine.

Zašto dvojezičnost jača otpornost mozga

Kognitivna otpornost je sposobnost mozga da se prilagodi, nadoknadi i funkcioniše glatko čak i pod stresom, umorom ili usled starenja. Kao dobar amortizer, pomaže deci da se brzo oporave od prepreka i da izdrže mentalna opterećenja.

Istraživanja pokazuju da dvojezična deca stalno nadmašuju jednojezične vršnjake u izvršnim funkcijama (kao što su kontrola pažnje, prelaženje sa zadatka na zadatak i samokontrola). Kroz korišćenje dva aktivna jezička sistema, deca neprestano vežbaju ove veštine. Ovo mentalno “žongliranje” jača moždane mreže zadužene za kontrolu i emocionalnu regulaciju.

Ali prednosti se ne završavaju u detinjstvu.

Podsticaj za mozak koji traje do starosti

Jedno od najfascinantnijih otkrića u neuronauci je da doživotna dvojezičnost odlaže pojavu simptoma Alchajmerove bolesti za 4–5 godina. To nije mala razlika – to je efikasnije od većine lekova koji su danas dostupni.

Skeniranja mozga pokazuju da odrasle osobe koje su dvojezične zadržavaju jaču strukturu bele mase i veći volumen hipokampusa, koji su ključni za pamćenje i učenje.

Ukratko, dvojezičnost deluje kao prirodna, nefarmaceutska zaštita mozga.

Razvoj otpornog mozga počinje rano

Istraživanja pokazuju da što je izlaganje jeziku ranije, to su prednosti dublje. Dvojezični mališani već sa 18 meseci pokazuju veću sposobnost da preusmere pažnju i oporave se od frustracije. Vežbaju izvršne aktivnosti svaki put kada čuju, izgovore ili reaguju na reč na drugom jeziku.

Čak i mali “mikro-prekidači”, poput fraze: “Hajde da operemo ruke!” na engleskom, pa zatim na maternjem jeziku, predstavljaju mini treninge za mozak. Takve rutinske promene aktiviraju mreže u mozgu zadužene za emocionalnu regulaciju i kognitivnu fleksibilnost.

Prozor do treće godine: Rano otporni mozak za budućnost

Ako je kognitivna otpornost sposobnost mozga da se prilagodi pod stresom, onda je rano dvojezično izlaganje jedan od najsnažnijih alata za njeno razvijanje – i vreme je presudno.

Istraživanja dosledno pokazuju da je najefikasniji period za razvoj dvojezičnog, otpornog mozga od rođenja do treće godine života. U tom periodu mozak je najspremniji da lako upije i organizuje više jezika, gradeći efikasnu moždanu mrežu za ceo život.

Kada dete čuje dva jezika od rođenja ili ranog detinjstva, njegov mozak razvija dva prirodna, izvorna jezička sistema, ne kao konkurente, već kao integrisanu mrežu. Takvo povezivanje podstiče sposobnost za prebacivanje između zadataka, upravljanje konfliktima i kontrolu emocija – sve su to ključni elementi kognitivne otpornosti.

Ove prednosti su vidljive već u ranom detinjstvu i traju kroz ceo život.

Deca koja počnu da uče drugi jezik nakon ovog osetljivog perioda i dalje mogu dostići tečnost u govoru, ali im je potrebna veća mentalna snaga. Njihov mozak se više oslanja na izvršne regije za obradu jezika, što može dovesti do zadržavanja akcenta ili sporijeg prebacivanja između jezika.

Ukratko: dvojezičnost gradi kognitivnu otpornost, ali dvojezičnost koja počinje do treće godine to čini najprirodnije, najdublje i najtrajnije. To rano izlaganje pretvara igru sa rečima u dobi od dve godine u oštriju pažnju u dobi od sedam i bolju moždanu funkciju u starosti.

Iako je početak do treće godine najefikasniji, značajne prednosti vezane za pažnju, pamćenje i prilagodljivost i dalje su mogući i nakon tog perioda.

Kako Helen Doron English primenjuje nauku u praksi

U Helen Doron English centrima, stvaramo potpuno uranjajuće okruženje na engleskom jeziku, koje deca povezuju sa učenjem, igrom i istraživanjem.

Od trenutka kada uđu u naše učionice, deca se bez napora prebacuju u “engleski režim”. Kod kuće nastavljaju da govore svoj maternji jezik. Nisu zbunjeni – oni su prirodni višejezični istraživači.

I ništa im nije neobično kada čuju kako naši nastavnici u pauzi pričaju na lokalnom jeziku. Znaju da su i oni dvojezični, nekad i trojezični. To im samo potvrđuje ono što im već deluje prirodno: biti višejezičan je normalno.

Zato su naši programi zasnovani na interaktivnom učenju, zasnovanom na igri. Kroz pesme, igre, priče i pokret, aktiviramo iste moždane mreže za koje istraživanja pokazuju da razvijaju kognitivnu fleksibilnost i emocionalnu regulaciju.

Ne učimo samo engleski. Mi razvijamo prirodnu višejezičnu supermoć mozga.

Rezultat: današnja prilagodljivost + zaštita za budućnost

Dvojezičnost danas nije stvar prestiža. To je način da se izgrade mozgovi koji se prilagođavaju, koji su izdržljivi i koji lako povezuju informacije. Veština vašeg deteta da se prebacuje između jezika možda će biti upravo ona koja mu pomaže da se nosi sa stresom, bude efikasno u školi ili zadrži bistar um u starosti.

Počnite rano. Počnite prirodno. Počnite sa Helen Doron English. Pozovite besplatan call centar 0800/333-000 i prijavite se.

Reference

Adesope, O. O., Lavin, T., Thompson, T., & Ungerleider, C. (2010).
Sistematski pregled i meta-analiza kognitivnih korelata bilingvalnosti. Pregled obrazovnih istraživanja, 80(2), 207–245.
https://doi.org/10.3102/0034654310368803
Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Luk, G. (2012).
Bilingvalnost: Posledice za um i mozak. Trends in Cognitive Sciences, 16(4), 240–250.
https://doi.org/10.1016/j.tics.2012.03.001
Brito, N., & Barr, R. (2012).
Uticaj bilingvalnosti na generalizaciju pamćenja u detinjstvu. Developmental Science, 15(6), 812–816.
https://doi.org/10.1111/j.1467-7687.2012.01184.x
Byers-Heinlein, K., & Lew-Williams, C. (2013).
Bilingvalnost u ranim godinama: Šta nauka kaže. Learning Landscapes, 7(1), 95–112.
https://doi.org/10.36510/learnland.v7i1.632
Jasinska, K. K., & Petitto, L. A. (2013).
Kako starost pri prvom kontaktu sa drugim jezikom može promeniti neuronske sisteme za jezik kod dece. Frontiers in Psychology, 4, članak 283.
https://doi.org/10.3389/fpsyg.2013.00283
Kovács, Á. M., & Mehler, J. (2009).
Kognitivne koristi kod bilingvalnih beba starih 7 meseci. Proceedings of the National Academy of Sciences, 106(16), 6556–6560.
https://doi.org/10.1073/pnas.0811323106
Kovelman, I., Baker, S. A., & Petitto, L. A. (2008).
Starost pri prvom izlaganju bilingvalnom jeziku kao novi pogled na razvoj čitanja. Bilingualism: Language and Cognition, 11(2), 203–223.
https://doi.org/10.1017/S1366728908003386
Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Padden, D., Nelson, T., & Pruitt, J. (2010).
Mehanizmi u mozgu prilikom ranog usvajanja jezika. Neuron, 67(5), 713–727.
https://doi.org/10.1016/j.neuron.2010.08.038
Luk, G., Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Grady, C. (2011).
Doživotna bilingvalnost održava integritet bele mase u starijem dobu. Journal of Neuroscience, 31(46), 16808–16813.
https://doi.org/10.1523/JNEUROSCI.4563-11.2011
Mechelli, A., Crinion, J. T., Noppeney, U., O’Doherty, J., Ashburner, J., Frackowiak, R. S., & Price, C. J. (2004).
Strukturna plastičnost u bilingvalnom mozgu. Nature, 431(7010), 757.
https://doi.org/10.1038/431757a
Poulin-Dubois, D., Blaye, A., Coutya, J., & Bialystok, E. (2011).
Uticaj bilingvalnosti na izvršne funkcije kod male dece. Journal of Experimental Child Psychology, 108(3), 567–579.
https://doi.org/10.1016/j.jecp.2010.10.009
Sebastián-Gallés, N., Echeverría, S., & Bosch, L. (2005).
Uticaj ranog izlaganja na leksičku reprezentaciju: Poređenje ranih i simultanih bilingvala. Journal of Memory and Language, 52(2), 240–255.
https://doi.org/10.1016/j.jml.2004.11.001

09/25/2025

Vesti

Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta

Zamislite ovo: Držite svoju bebu u naručju, a ona vas gleda širom otvorenim, radoznalim očima. Kažete nežno: „mama“, i beba to ponovi. Srce vam se topi od miline, ali tokom tog trenutka se aktiviraju milioni moždanih veza, oblikujući način na koji će vaše dete učiti, razmišljati i govoriti u godinama koje dolaze.

Prve tri godine su jedinstveni prozor mogućnosti koji se ne ponavlja. Mozak vašeg deteta tada postavlja temelje za jezik, i svaki razgovor, pesmica ili smešna igra pomaže da se izgrade i ojačaju sinapse u mozgu.

Hajde da vidimo kako to funkcioniše – i šta vi možete da uradite, počevši već od danas.

Zašto su prve tri godine važne – posebno za dvojezičnost

Nauka o mozgu pokazuje da je mozak dece do treće godine posebno sposoban da nauči više jezika sa gotovo savršenim akcentom. Bebe se rađaju sa sposobnošću da čuju i razlikuju svaki zvuk iz bilo kog jezika na svetu, ali već oko šestog meseca, mozak počinje da „odseca“ one zvuke koje ne koristi.

Deca koja redovno čuju dva jezika od rođenja ili od ranog detinjstva razvijaju takozvane „dvojezične mape jezika“, koje im prirodno jačaju gramatiku, rečnik i izgovor – bez zabune između jezika.

Zapravo, istraživanja pokazuju da redovno izlaganje drugom jeziku do treće godine najviše doprinosi tečnom govoru, preciznom akcentu i razvijenim veštinama čitanja i pisanja na oba jezika. Deca koja počnu kasnije – od pete ili šeste godine – mogu naučiti jezik, ali im ne ide onako lagano i prirodno kao kad su mala, već više pokušavaju da prevode.

Rano učenje dva jezika istovremeno takođe donosi kognitivne prednosti već oko druge godine života – poput bolje koncentracije, pamćenja i rešavanja problema.

Zato kad kažemo da su prve tri godine zlatni prozor, to zaista i mislimo. Svaka uspavanka, svaka smešna pesmica, svaka slikovnica na dva jezika – gradi moždane „autoputeve“ koji oblikuju učenje vašeg deteta zauvek.

Iako je početak u prve tri godine najdublji temelj, izlaganje drugom jeziku u bilo kom uzrastu može doneti značajne prednosti, jer mozak ostaje otvoren i prilagodljiv i kasnije, samo u manjem obimu.

Kako bebe „usmeravaju pažnju“: Nauka o zvučnim mapama

U prvoj godini, mozak vaše bebe je kao grad u izgradnji. Putevi vode na sve strane, ali samo oni najčešće korišćeni postaju „autoputevi“.

Kao što je već pomenuto, bebe do šestog meseca čuju sve zvuke svih jezika podjednako. Tada mozak počinje da se fokusira samo na one jezike koje redovno čuje. Ostali zvukovi polako blede.

Ovaj proces se zove neuronsko podešavanje (engl. neural tuning) i zato deca koja čuju bogat i raznolik jezik od malih nogu obično imaju bogatiji rečnik do druge godine.

Čak i jednostavne fraze poput: „Hajde da tapšemo!“ ili „Gde ti je meda?“ pomažu bebinom mozgu da odluči koje zvuke da zadrži. Što više čuju, to su im zvučne mape preciznije.

Razgovor u oba smera jača mozak

Razgovor sa bebom je mnogo moćniji nego govor ka njoj. Naučnici to zovu „serve and return“ (serviraj i uzvrati). Kao u tenisu – vaša beba uzvrati gugutanjem, osmehom ili pokretom, a vi joj ponovo odgovorite.

Ova razmena jača moždane veze i stvara mijelinaciju – izolaciju koja omogućava brži prenos informacija kroz mozak. Istraživanje iz časopisa Journal of Neuroscience pokazalo je da su mališani koji su imali više ovakvih interakcija imali jače moždane puteve do 30. meseca starosti, bez obzira na poreklo.

Zato kad vidite psa u šetnji, pokažite i recite: „Šta je to?“ Zastanite. Sačekajte reakciju. Onda recite: „To je pas! Vau-vau!“ Još bolje: „To je dalmatinac! Vau-vau!“ Svaka mala razmena gradi pažnju, pamćenje i jezik.

Prednosti dvojezičnosti

Ako vaše dete od ranog uzrasta čuje dva jezika, to je kao da im širite mrežu „autoputeva“ u mozgu. Umesto jedne dvosmerne ulice, razvijaju dodatne rute koje pojačavaju fleksibilnost, koncentraciju i sposobnost rešavanja problema.

Deca koja redovno čuju drugi jezik pre treće godine imaju bolju radnu memoriju i kognitivnu kontrolu od vršnjaka koji govore samo jedan jezik. Čak i male navike pomažu – otpevajte pesmu na dva jezika, pročitajte slikovnicu dva puta, ili označite igračke sa oba naziva. Vaše dete će lako prelaziti između „pas“ i „dog“ (engleski za psa), svaki put jačajući mentalne sposobnosti.

Spremni da počnete?

U Helen Doron English centrima u Beogradu, Novom Sadu i Čačku, svakodnevne interakcije pretvaramo u trenutke za razvoj mozga. Naši časovi izgledaju kao igra, ali su zasnovani na ozbiljnim istraživanjima i decenijama iskustva.

Zakažite putem besplatnog call centra 0800/333-000 besplatni probni čas za roditelje i bebe u vašoj blizini. Pogledajte koliko radosno i prirodno učenje engleskog može biti.

Počnite danas i dajte svom detetu najbolji mogući početak – reč po reč.

Reference

Abutalebi, J., & Green, D. W. (2007). Bilingual language production: The neurocognition of language representation and control. Journal of Neurolinguistics, 20(3), 242–275.
→ Ova studija istražuje kako mozak obrađuje i kontroliše dva jezika kod dvojezičnih osoba.
Adesope, O. O., Lavin, T., Thompson, T., & Ungerleider, C. (2010). A systematic review and meta‐analysis of the cognitive correlates of bilingualism. Review of Educational Research, 80(2), 207–245.
→ Meta-analiza koja potvrđuje pozitivne kognitivne efekte dvojezičnosti kod dece i odraslih.
Archila‐Suerte, P., Zevin, J., Ramos, A. I., & Hernandez, A. E. (2011). The influence of age of acquisition and proficiency on the neural processing of second language morphosyntax. Brain and Language, 119(1), 16–29.
→ Studija o tome kako uzrast učenja jezika utiče na način na koji mozak obrađuje gramatiku drugog jezika.
Bialystok, E. (2017a). Second-language acquisition and bilingualism at an early age and the impact on early cognitive development (2nd ed.). Encyclopedia on Early Childhood Development.
→ Pregled ranog učenja drugog jezika i njegov uticaj na kognitivni razvoj dece.
Bialystok, E. (2017b). The bilingual adaptation: How minds accommodate experience. Psychological Bulletin, 143(3), 233–262.
→ Ovaj rad istražuje kako mozak prilagođava svoja funkcionalna svojstva dvojezičnosti.
Bialystok, E., Craik, F. I. M., & Luk, G. (2012). Bilingualism: Consequences for mind and brain. Trends in Cognitive Sciences, 16(4), 240–250.
→ Opis prednosti koje dvojezičnost ima na kognitivne funkcije i moždane procese.
Byers‐Heinlein, K., & Lew‐Williams, C. (2013). Bilingualism in the early years: What the science says. Learning Landscapes, 7(1), 95–112.
→ Kratak i pristupačan pregled naučnih saznanja o ranoj dvojezičnosti.
Hamilton, R. H., Elsabbagh, M., & Johnson, M. H. (2022). Language exposure and brain myelination in early development. Trends in Cognitive Sciences, 26(10), 830–842.
→ Istraživanje o tome kako izloženost jeziku utiče na mijelinizaciju (izolaciju nervnih puteva) u ranom razvoju mozga.
Jasinska, K. K., & Petitto, L. A. (2013). How age of bilingual exposure can change the neural systems for language in the developing brain. Frontiers in Psychology, 4, Article 283.
→ Prikaz kako uzrast izlaganja drugom jeziku menja moždane sisteme za jezik kod dece.
Kovelman, I., Baker, S. A., & Petitto, L. A. (2008). Age of first bilingual language exposure as a new window into bilingual reading development. Bilingualism: Language and Cognition, 11(2), 203–223.
→ Ova studija povezuje uzrast početka izlaganja jezicima sa razvojem čitalačkih veština.
Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Coffey‐Corina, S., Padden, D., Rivera‐Gaxiola, M., & Nelson, T. (2008). Phonetic learning as a pathway to language: New data and native language magnet theory expanded (NLM‐e). Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences, 363(1493), 979–1000.
→ Istraživanje o fonetskom učenju i kako bebe razvijaju fonetske mape u zavisnosti od jezika kojem su izložene.
Kuhl, P. K., Conboy, B. T., Padden, D., Nelson, T., & Pruitt, J. (2010). Brain mechanisms in early language acquisition. Neuron, 67(5), 713–727.
→ Detaljna analiza moždanih mehanizama koji omogućavaju rano usvajanje jezika.
Luk, G., De Sa, E., & Bialystok, E. (2011). Is there a relation between onset age of bilingualism and enhancement of cognitive control? Bilingualism: Language and Cognition, 14(4), 588–595.
→ Istraživanje koje povezuje rano učenje jezika sa boljim izvršnim funkcijama (kao što su pažnja i samokontrola).
McCarthy, K. S., Mahon, E. A., Rosenberg, A. R., & Lombardi, S. M. (2014). Early immersion: A research-informed foundation for dual‐language learners. Early Childhood Research Quarterly, 29(3), 410–418.
→ Prikaz koristi ranog jezičkog uranjanja (engl. immersion) za decu koja uče dva jezika.
Montanari, S., Simón‐Cereijido, G., & Hartel, A. (2018). The impact of early dual‐language learning on literacy development in English and Spanish. Applied Psycholinguistics, 39(3), 575–600.
→ Kako rano dvojezično učenje utiče na razvoj čitanja i pisanja na dva jezika.
Poulin‐Dubois, D., Blaye, A., Coutya, J., & Bialystok, E. (2011). The effects of bilingualism on toddlers’ executive functioning. Journal of Experimental Child Psychology, 108(3), 567–579.
→ Istraživanje koje pokazuje da deca koja govore dva jezika imaju bolje izvršne funkcije (kao što su planiranje i rešavanje problema).
Sebastián‐Gallés, N., Echeverría, S., & Bosch, L. (2005). The influence of initial exposure on lexical representation: Comparing early and simultaneous bilinguals. Journal of Memory and Language, 52(2), 240–255.
→ Studija o tome kako prvi kontakt sa jezikom oblikuje rečenične strukture kod dece.

09/20/2025

Najnovije vesti

Franšizing postaje snažan pokretač rasta u Srbiji – 250 franšiznih brendova i 30.000 zaposlenih12/03/2025 - 18:52
Odgoj emocionalno inteligentne dece:09/30/2025 - 20:24
Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost09/25/2025 - 20:11
Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta09/20/2025 - 20:08

Half Sized Blog Element (Single Author Style)

Half Sized Blog Element (Multi Author Style)

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta

Full Sized Blog Element (Big Preview Pic)

Dvojezičnost kao kognitivna otpornost: kako dva jezika pripremaju mozak vašeg deteta za budućnost

Prve tri godine učenja jezika: stimulišite mozak vašeg deteta

Reference

Adresa centrale

Telefoni i mail adresa

Radno vreme

Aplikacije