Nije neophodno isticati važnost učenja stranog jezika. Od davnina se učenju jezika posvećuje velika pažnja, te svi obrazovni sistemi uključuju učenje bar jednog jezika koji nije maternji.

Međutim, uzrast u kojem deca počinju sa učenjem stranog jezika varira od zemlje do zemlje. Prosečan uzrast početka učenja stranog jezika u obaveznom obrazovanju je 8 godina. Pohađanje akademskih studija bilo kog smera je praktično nezamislivo bez odličnog znanja engleskog jezika. Ipak, čini se da sistemsko obrazovanje ne posvećuje dovoljno pažnje načinu na koji deca uče engleski ili bilo koji drugi jezik.

U nastavku ćemo navesti 6 razloga zbog kojih je učenje engleskog jezika u velikim obrazovnim sistemima neadekvatno.

Prvi razlog

Od učenika se očekuje da usavrše sve aspekte jezika istovremeno. Umesto da deca prvenstveno usvoje melodiju jezika, na isti način na koji su učili maternji jezik, od desetogodišnjaka, na primer, se očekuje da istovremeno prepozna zvuke i simbole ( slova), koja mogu biti potpuno drugo pismo od onoga koje su do tada naučili, da savlada apstraktna i neretko zbunjujuća gramatička pravila, i da naravno, nađu način da sve moždane aktivnosti koje se od njih očekuju, odrade istovremeno. Slušanje, razumevanje, čitanje, pisanje i usmeno izražavanje novih i nepoznatih zvukova su potpuno odvojene radnje.

Za decu je veoma važno da prvenstveno „naviknu sluh” na novi jezik, slušajući ga, zatim da progovore jezik, a kasnije da ga čitaju i pišu. Sve ove aktivnosti predstavljaju prirodan proces učenja maternjeg jezika. Ovakav redosled bi trebalo da se poštuje pri usvajanju bilo kog jezika.

Drugi razlog

Đaci ne dobijaju dovoljno vremena za konverzaciju. Savladavanje konverzacije podrazumava prefinjenu i suptilnu igru vokalizacije i slušanja. Slušanjem sebe prilagođavamo i usavršavamo izgovor. U velikim učionicama se od đaka često očekuje da ponavaljaju ili recituju u velikim grupama, te na taj način nastavnik ne može da obrati pažnju na izgovor svakog đaka ili što je još štetnije, đaci nemaju priliku da čuju sami sebe. Vreme za razgovor „jedan-na jedan” je veoma ograničeno. Česta je pojava da „glavni” đaci dominiraju vremenom namenjenim za konverzaciju. Stidljivi ili nesigurni đaci blede u pozadini i može se desiti da i po nekoliko časova ne dobiju priliku da se izraze na stranom jeziku.

Treći razlog

Đaci ne dobijaju dovoljno direktnih komentara nastavnika. U standardnim učionicama sa 30 do 40 đaka, nastavnici nemaju vremena da se posvete đacima individualno. Dok se, sa druge strane, od đaka očekuje da ponavljaju u grupama, što im daje mogućnost da vođstvo prepuste „verbalno slobodnijim” drugarima. Čak i u skupim školskim sistemima sa naprednim jezičkim laboratorijama i multimedijalnim treninzima, polaznici često rade bez nastavnika koji bi direktno pratili njihov napredak.

Četvrti razlog

Čini se šteta izgovoru. S obzirom da nije obavezno da nastavniku jezik koji predaje bude maternji, deca često za model imaju nastavnika koji, sasvim prirodno, nema najsavršeniji i u potpunosti tačan izgovor. U zavisnosti od zemlje i maternjeg jezika, jezik nastavnika može, manje ili više biti obojen akcentom, koji, svakako ne pomaže đacima da savladaju ispravan izgovor.

Peti razlog

Zatvaranje u sebe vodi do neuspeha. Iako se možda ne čini na prvi pogled, ali stariji đaci su stidljiviji od mlađih, te im izražavanje na stranom jeziku neretko stvara nelagodu. Sistem obrazovanja kod dece svakako usavršava sposobnost čitanja, pisanja i razumevanja jezika, ali sa druge strane škole nam pružaju diplomce koji čitaju engleski jezik na najvišem nivou koju škola pruža i imaju sjajne ocene, ali nisu u stanju da pitaju za pravac u stranoj zemlji ili da poruče hranu u restoranu.

Strah od neuspeha se ne vezuje samo za učenje jezika, ali su u tom polju najvidljiviji njegovi uticaji. Naime, izgovor zvukova koji ne postoje u maternjem jeziku nekima može predstavljati nesavladiv izazov, kao i učenje putem ukazivanja na greške ili neprirodno proširivanje rečnika koji mogu, na žalost, dovesti do razvijanja averzije prema jeziku.

Šesti razlog

Tradicionalni obrazovni modeli se zasnivaju na ispravljanju. Zapadni sistemi edukacije, veliku pažnju posvećuju pukom memorisanju. Uspeh učenika se često zasniva na sposobnosti da ponovi činjenice napisane u udžbeniku. Procenjivanje i ocenjivanje se uglavnom svodi na ispravljanje, odnosno ukazivanje na greške u domaćim zadacima ili na testovima. Ovakav način procenjivanja znanja čini nesigurne đake još nesigurnijim, te zbog straha od grešaka, da mogu, ne bi ni progovarali na stranom jeziku.

Naveli smo razloge koji onemogućavaju uspešno usvajanje jezika, odnosno usavršavanje sposobnosti koje su neophodne za kvalitetno učenje jezika. Rezultati testova u tradicionalnim sistemima govore sami za sebe, odnosno ukazuju na to da tradicionalne metode učenja jezika nisu uspešne. Ne mali broj đaka zavši školovanje sa visokim ocenama iz stranih jezika, ali su, na žalost, ocene jedino što sa sobom ponesu. Znanje neretko ostane na jako niskom nivou, nedovoljnom za osnovnu komunikaciju.

Međutim, rešenje je jednostavnije i bliže nego što mislite. Strani jezik bi trebalo učiti na potpuno drugačiji način. O ovome više možete naći na www.helendoron.rs