Svaki roditelj zna da ponekad dođu i oni grozni dani kada vam ništa ne ide od ruke sa detetom, kada se ne razumete i čini vam se da je komunikacija nemoguća i da ste se udaljili. Osećate se frustrirano, iznervirano ili ste čak ljuti. Znate da treba da uradite nešto da biste doprli do deteta, ali vas emocije sprečavaju da mislite razumno i smislite šta da uradite.
Normalno je da se to ponekad dešava, jer, kao što vi prolazite kroz životne krize, tako se i vaše dete suočava sa različitim razvojnim fazama i izazovima koje one nose, a i jedno i drugo ste nekada pod stresom iy raynih razloga. Ono što je važno je da ne izgubite sasvim strpljenje, već da se setite da ste potrebni detetu i uložite napor u ponovno približavanje.
Šta je vašem detetu potrebno od vas
Potrebno mu je da vi napravite prvi korak i premostite nesuglasice i povređena osećanja.
Potrebno mu je da zna da vi razumete kako se oseća, čak i ako vam se to ne sviđa ili se ne slažete.
Potrebna mu je vasa pomoć kada je pod stresom, da nauči kako da se nosi sa frustrirajućim situacijama i neprijatnim osećanjima. Mnogi odrasli izgube perspektivu kada se nađu u stresnoj situaciji, a oni su imali mnogo prakse do odraslog doba. Dete nije i ne možemo očekivati od njega da bude sposobno da se ponaša kao zrela osoba.
U ovakvim lošim periodima roditeljstva neprijatna istina je da se vi osećate kao da ništa što kažete ne valja, ali setite se da se vaše dete verovatno oseća isto tako. I u takvim trenucima, njemu je potrebno ništa više ili manje od vaše empatije.
Ovo je 10 “čudesnih” fraza koje će vam pomoći da se ponovo povežete sa svojim detetom:
Prvo, iako zvuče tako ovo nisu samo fraze i “prazne reči”, već su bazirane na naučnim istraživanjima kako mozak funkcioniše u trenucima emotivnog naboja.
Dakle, sledeći put kada dođe do toga da ne možete da se sporazumete sa deteom i kada ne budete znali šta pametno da kažete, pokušajte sa nekom od ovih rečenica.
1. Reci mi kako se osećaš.
Kada vaše dete opisuje kako se oseća, čak iako to radi u par reči, to smanjuje moć osećanja tako što se angažuje prefrontalni korteks mozga. A to je jako dobra stvar jer prefrontalni korteks deluje kao “odrasli” i sprečava vas da igrate igrice ceo dan ili se ponašate kao trogodišnje dete kad god dođe do malog razočaranja.
2. Želim da razumem kako se osećaš.
Ponovo, ako motivišete dete da vam opiše kako se oseća to će mu pomoći da nastavi dalje. Ali, takođe, ovom rečenicom pokazujete empatiju sa njim i time kako se oseća. Empatija je ključna za izgradnju mosta između vas i tog izolovanog mesta gde je vaše dete “zaglavljeno”.
Kada izgovarate ovu i prethodnu rečenicu, obavezno gledajte dete u oči i zaista saslušajte šta vam govori.
3. Volim te, čak i kada si ljut/ljuta.
Sigurno već znate kako ova fraza radi. Deci je potrebna bezuslovna ljubav od roditelja kako bi mogli da napreduju fizički i emocionalno. Ova rečenica govori da čak i kada se ne slažete volite svoje dete.
Naravno, ovo važi za sva osećanja, pa promenite po potrebi “ljuta” u to kako se vaše dete oseća.
4. U redu je da osećaš bes.
Ako vaše dete pokušava da potisne šta oseća, to osećanje će se verovatno pojačati i izraziti na još neprijatniji način. Imati neprijatna, negativna osećanja je normalno za svakog čoveka. Kada vi prepoznate da je u redu imati neprijatna osećanja, pokazujete detetu da ga volite i u tim periodima.
Ova fraza ne važi samo za bes, već koje god osećanje dete oseća.
5. Mogu li da te zagrlim?
U ovakvim trenucima, jedan deo u mozgu deteta, koji se zove amigdala, preuzima kontrolu. A to je važno jer, kada doživljavate negativne emocije, amigdala daje signal kao neki preterano reaktivni alarm. Tada se mozak “zatvori” za logiku i interpretira svaku malu stvar kao pretnju. Zbog toga logični razgovori sa detetom u tom trenutku ne čine ništa dobro.
Dobra vest je da kada zagrlite dete srećni hemijski elementi oksitocin i serotonin poteku, a oksitocin smanjuje reaktivnost amigdale. Zagrljaj je uvek dobra ideja za smanjenje stresa.
6. Hajde da udahnemo duboko zajedno.
Duboko disanje može da zaustavi reakciju tela na stres i smanji otkucaje srca. A to je nešto što će koristiti i vama i detetu u nategnutim situacijama.
7. Kako mogu da pomognem?
Kada postavite ovo pitanje ono pokreće vaše dete da razmišlja o rešenjima umesto da se fokusira na negativno osećanje. Da bi razmišljalo o rešenjima, dete mora da angažuje svoj prefrontalni korteks. Čak i ako ne može ničega da se seti, činjenica da nudite pomoć je velika podrška i pokazuje da vam je zaista stalo do toga kako se oseća.
8. Možemo li da počnemo ispočetka?
Ovo pitanje radi kao dugme za reset. Ali prvo, upozorenje: prvi put kad ga upotrebite možda neće upaliti. Pokušajte više puta, dok dete ne shvati da zaista nudite sklapanje mira.
9. Žao mi je zbog…
Ljudi smo, na kraju krajeva, i svi grešimo. Pokažite detetu kako pravi odrasli priznaju svoje greške, i vaše dete će naučiti da radi to isto. Možda niste obratili pažnju na osećanja deteta, ili ste možda bili previše grubi, imali povišen ton sa njim, iako ste u stvari bili nervozni zbog nečeg sa posla.
Nije efikasno ako kažete: “Žao mi je što sam izgubila živce, ali trebalo bi da to bolje primiš”. Istraživanja pokazuju da iskreno izvinjenje pomaže da se popravi odnos, ali tu “ali” nije dozvoljeno.
10. Sledeći put ja ću…
Na primer, možete reći: “Žao mi je što sam izgubila živce i sledeći put ću se truditi jače da ostanem smirena”. Obećanje da ćete promeniti svoje ponašanje je ključan deo izvinjenja.
Autor: Keli Holms
Izvor: http://idealistmom.com/
Prolećni upis je u toku!
Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]
Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:
