Zadovoljstvo nam je da vam donesemo nedeljnu seriju blogova, kao i šansu da učite od edukatorke i lingvističarke, Helen Doron. Helen podučava decu engleskom jeziku već 30 godina. Ona je osnivač i direktor Edukacione grupe Helen Doron i kreirala je jedinstvenu metodologiju učenja engleskog jezika, matematike, fitnesa i dečjeg razvoja uz originalne i revolucionarne materijale.
Ovonedeljno pitanje: Mogu li deca da nauče drugi jezik pre nego što nauče da govore maternji jezik?
Helen odgovara:
Mnoga deca odrastaju slušajući 3 ili 4 jezika. Moj unuk je savršen primer: njegova majka sa njim priča na svom maternjem jeziku, koreanskom, njegov otac priča hebrejski sa njim, svoj maternji jezik, i dete odrasta u engleskom okruženju kod kuće jer njegovi roditelji među sobom pričaju na engleskom. I naravno, ja sa njim pričam na engleskom. Tako da moj unuk raste sa 3 jezika. Na skorašnjem putovanju na Tajland, kada je imao samo 3 meseca, govorili su mu na taiju i on je divno reagovao na tai jezik. Da li ga je razumeo? Nisam sigurna. Sa 5 meseci starosti naravno da još ne govori. Ali je jasno da razume i sada ću objasniti zašto je to tako.
Ulaz = izlaz
Ono što znamo o jeziku je da razumevanje prethodi produkciji. Razumevanje prethodi govoru. Prvo deci treba da čuju, upijaju jezik, i onda posledično razumeju zvuke, i kasnije progovore. To je redosled stvari sa decom. Potpuno je normalno, iako roditelji mogu da pomisle da nešto nije u redu sa njihovom decom zato što ne pričaju, ali oni ustvari ne razumeju proces. Ono što se dalje dešava, ako imaju takvo uverenje, je da roditelji više ne pričaju sa decom i deca imaju onda još manje jezika da razumeju, i konsekventno, govoriće još manje. Ulaz = izlaz. Ne može se ponoviti dovoljno puta.
Istraživanje pokazuje da deca koja progovore u ranijoj dobi imaju bogatije rečnike. To nije iznenađenje; njihovi roditelji su više pričali sa njima. Nažalost, uprkos istraživanju, upoznala sam inteligentne, obrazovanje ljude koji ne pričaju sa svojom veoma malom decom. Kažu: “Koja je poenta? Još nisu progovorili.”
Naravno da neće pričati puno jer nisu navikli da se sa njima priča! Moj 5-mesečni unuk pokušava da kaže “Aba”, što znači tata. On kaže “Ah…” i onda znam da pokušava da priča. Rekao je “Ah…bf…”. To nije samo nasumičan glas; to je veoma rana produkcija govora. Slovo “B” je bilabijalni glas u kome se vazduh izbacuje kroz usne sa vibracijom glasnih žica. To je suprotno od glasa “P” što je upravo isto samo bez vibracija glasnih žica. To je razlika između “P” i “B”, da li postoji vibracija glasnih žica ili ne. Ovakva produkcija govora zahteva kontrolu dijafragme i disanja zato što izbacujete vazduh.
Postoji samo nekoliko jezika kod kojih se čuje zvuk vazduha koji se udiše. Za mog unuka da kaže “ummah”, koreansku reč za majku, bi zahtevalo da vokalizuje slovo “m”, koje je nazalni glas i to bi zahtevalo izdisaj vazduha kroz nos. I kao nazalni gas takođe bi zahtevao zatvaranje usne duplje i guranje vazduha kroz nosnu šupljinu, što je razvojno još uvek nedostupno.
I tu smo, dete od 5 meseci jasno pokušava da kaže “Aba”. Nije bilo slučajno. Probali smo druge reči i nije bilo odgovora, ali kako sam rekla “Aba”, on je krenuo da vokalizuje, zato što se sa njim priča sve vreme. Non stop. Čuo je reč “aba” hiljadu puta i zbog toga on više priča.
Sada deca imaju različite tendencije i sposobnosti. Vreme kada kreću da govore varira. Ako dete ne govori to ne znači da je manje bistro. Neka deca neće pokušati da pričaju pre nego što nauče da savršeno izgovaraju reči. To može biti u njihovoj prirodi. Ne postoji apsolutno pravilo osim onog: ulaz = izlaz.
I, kako je onda u redu da deca uče engleski pre nego što progovore maternjim jezikom? Zato što mogu da razumeju i govore dva jezika u isto vreme! Jako je važno imati drugi jezik u ranom uzrastu. Engleski, naravno, više nego bilo koj drugi jezik zbog njegovog značaja kao internacionalnog jezika. Francuski jezik za biznis, politiku i komunikacije. Generalno, zašto je važno imati barem još jedan jezik? Važno je znati još jedan jezik zbog moždanih funkcija. Pozabaviću se ovom temom na par različitih načina.
Sve je u mozgu
Dečiji mozgovi rastu od momenta začeća. Kada se dete rodi, ono je čvrsto povezano za disanje, vid i, u svoje vreme, fokusirano gledanje. Uprkos ovoj čvrstoj vezi, dete ima hiljade i milione i bilione i trilione moždanih ćelija koje nisu još povezane. Ne možete učiniti ništa sa nepovezanom moždanom ćelijom, nema stazu. Sve je u povezivanju. Pa, kako da povežete moždane ćelije? Povezujete ih kroz stimulus. Zahvaljujući stimulusu ćelije mozga kreću da se povezuju. One žele da se povežu. To im je svrha. Velika većina se neće povezati, ali što više stimulusa im dajemo, više će se povezati. Jednom povezane, ostaju povezane za ceo život. Rane konekcije traju. Ne možete nikad biti premladi za učenje.
Jezik je veoma komplikovana funkcija. Svaki digitron može izvesti najkomplikovanije matematičke operacije, ali ne postoji takav kompjuter na svetu koji može proizvesti tečan ljudski jezik zato što je ljudski jezik veoma složen. Sve počinje čistim glasovima, fonetikom. Deca se rađaju sa sposobnošću da upijaju, koriste i prepoznaju bilo kakve zvuke. Počevši od starosti od 4 meseca, oni su u mogućnosti da suze izbor reči maternjeg jezika i to onda postaje fonologija, obrasci glasova i način na koji su glasovi organizovani u sisteme.
Dečiji mozak nastavlja da formira ove veze do uzrasta od 7 godina. Veoma cenjeno istraživanje Džonsona i Njuporta potvrđuje da postoji kritično vreme za rano učenje jezika. Njihova revolucionarna studija iz 1989. o gramatičkoj kompetenciji doktorskih i post-diplomskih studenata, imigranata iz Kine ili Koreje u SAD, godišta 3-39, je pokazala da su oni koji su došli kada su imali 3-7 godina gramatiku usvojili kao gramatiku maternjeg jezika.
Onima koji su došli sa 8-10 godina nije išlo baš tako dobro, ali im je išlo bolje nego onima koji su došli sa preko 11 godina; njihovo učenje drugog jezika je paralelno onome kako odrasli uče. Patricia Kuhl, ko-direktorka Instituta za istraživanje mozga i nauke učenja (Institute for Brain and Learning Sciences) pri Univerzitetu Vašington takođe predstavlja naučno istraživanje koje je podržalo postojanje kritične faze ranog učenja jezika: Lingvistička genijalnost beba .
Ranije je bolje
Dakle, ako je kritična faza između 3. i 7. godine, zašto učiti decu pre nego što mogu da pričaju svoj maternji jezik? Zašto ne sačekati da napune 3 godine? Pa, to čini puno za mozak. Kako u maternjem jeziku učimo 1000 reči godišnje, otprilike, do 20. godine kada taj nivo opada, dešava se veliki rast i razvoj gramatike i mozga. Različiti jezici imaju različite psihološke realnosti. Deca počinju da organizuju čiste glasove (fonetika) u psihološke realnosti (fonologija) počevši od uzrasta od 4 meseca. Zato je veoma važno upoznati decu sa jezikom i sa drugim jezikom što pre moguće.
Jezik je veoma kompleksan i isprepleten. Jezik sadrži morfologiju, deo nauke o jeziku koja koja proučava vrste i oblike reči, sintaksu, koja proučava pravila koja određuju kako se reči kombinuju u rečenice, fonetiku, koja izučava osobine govornih glasova, fonologiju, koja proučava glasove kao govorne jedinice, semantiku, proučava značenje reči, fraza, rečenica i većih jedinica i akcente. Samo engleski jezik ima stotine akcenata. Svi različiti jezici su organizovani u različite glasove i sistemi tih glasova se pomeraju i menjaju značenje u različitim realnostima. Jezik je fascinantan.
Dok je ovakva složenost teška za odrase, za decu je laka i predstavlja igru. Deca bi trebalo da neprestano uče, posebno jezike.
Prednosti
Da li je u redu za decu da uče engleski pre nego što mogu da pričaju maternji jezik? Vodeće istraživanje potvrđuje da je više nego u redu: to je jedna od boljih stvari koje roditelj može da uradi za svoje dete. Što više jezika dete zna, biće fleksibilnije i inteligentnije. Dobro potkrepljeno istraživanje otkriva da bilingvalni i multilingvalni ljudi ređe oboljevaju od Alchajmerove bolesti i demencije. Socijalno, bilingvalnost stvara više tolerancije od kulturne izloženost; to je toliko esencijalno u današnjem internacionalnom svetu. Longitudalne studije su pokazale da su deca uključena u dvojezične vrtiće pokazala bolje rezultate na univerzitetu. Ne postoji ništa važnije od drugog jezika u ranom detinjstvu.
Roditelji treba da razmišljaju o tome šta mogu da urade da optimizuju razvoj između uzrasta od 3 do 7 godina. Deci lako postaje dosadno. Srećno dete je ono dete koje uči. Dete koje se kreće je dete koje uči. Kreirala sam razvojne obrazovne programe, gde je podučavanje u ranom uzrastu u potpunosti zasnovano na pokretu, igri i pesmi. Vrtići i škole koje postavljaju malu decu da sede iza stolova bez puno prostora za igru nisu pravi način za dete da uči; tako uče odrasli. Do odraslog doba, mozak je bolje razvijen, kao i intelekt i pažnja. Uzeti za primer kako uče odrasli i pretpostaviti da je to način na koji uče i deca je stvar koju treba preispitati.
Deca uče kroz pokret i zabavu. Svi obrazovni materijali Helen Doron su napravljeni tako da deca mogu da budu u pokretu i uče i upijaju i slušaju kroz ponovljeno pozadinsko slušanje. Ponovljeno pozadinsko slušanje je imitacija načina na koji deca uče svoj maternji jezik. Oni čuju jezik ponovo i ponovo. Čak i ako još ne govore, oni uče i procesuiraju.
Roditelji sa bebama treba da veruju u to da njihova deca razumeju. Ne pitajte: “Kako je moguće da razmeju?”. Razumeju! Roditelji pričaju “roditeljskim” i imaju urođenu sposobnost da prirodno pojačaju jezik, naglašavajući odrećene reči ili slogove, intonaciju. Ne treba da se osećaju blesavo. Nastavite da pričate sa svojom decom što više je moguće. Treba da se sa njima povežete emotivno, na svom maternjem jeziku.
Ako postoji još neka osoba u dečjem životu koja ima drugačiji maternji jezik, treba je ohrabriti da priča sa detetom na tom jeziku, dok god je to konzistentno i često. Roditelji ne treba da brinu oko pričanja deci na engleskom, osim ako oni sami nisu sigurni sa jezikom. Deca mogu i treba da uče drugi jezik; vaše dete će biti na svom putu ka životu punom mogućnosti i učenja.
Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]
30 razloga zbog kojih bi deca trebalo da uče engleski jezik
1. Ako se podučava na pravi način učenje engleskog je – ZABAVA!
2. Bebe bez imalo muke uče engleski jezik upijajući ga kao sunđerčići.
3. Mala deca imaju sposobnost da uče strani jezik bez mešanja akcenata.
4. Dvojezičnoj deci se bolje razvija celokupan nervni sistem.
5. Čak i u veoma ranom uzrastu, blingvalna deca iskazuju bolje razumevanje oblika i šablona.
6. Engleski je zvanični jezik u 53 zemlje sveta.
7. Preko 750 miliona ljudi govori engleski jezik, bilo da im je maternji ili drugi jezik.
8. Engleski jezik je jezik koji se najčešće koristi. Jedna u pet osoba bar razume engleski jezik!
9. Učenjem engleskog jezika otvarate vrata novim kulturama.
10. Dvojezičnost znači da imate potpunu kontrolu nad dva jezika.
11. Engleski je međunarodni jezik komunikacije i koriste ga stotine miliona širom sveta za zabavu, oglašavanje i tehničke svrhe.
12. Engleski je jezik kompjutera i interneta.
13. Engleski je jezik avijacije.
14. Engleski je jezik nauke.
15. Engleski je jezik diplomatije.
16. Engleski je jezik turizma.
17. Engleski je jezik mnogih univerzitetskih knjiga.
18. Znanje engleskog jezika usavršava jezičke sposobnosti maternjeg jezika.
19. Dvojezični ljudi su sposobniji u rešavanju problema.
20. Putovanje i život u inostransvu su daleko prijatniji utoliko i jednostavniji ukoliko ste u mogućnosti da komunicirate na engleskom jeziku.
21. Povećavaju se šanse za zapošljavanje
22. Komunikacija na engleskom jeziku može povećati zaradu za 25%.
23. Poznavanjem engleskog jezika razumećete sve pesme koje su na radiju.
24. Poznavanje engleskog jezika će Vam pomoći da Vas u svakom delu sveta neko razume.
25. Poznavanje engleskog jezika znači da ne morate da koristite Google Translate.
26. Poznavanje engleskog jezika znači da možete da gledate filmove bez prevoda.
27. Poznavanje engleskog jezika povećava mogućnost zaposlenja u inostranstvu.
28. Dvojezične osobe su kreativnije. Sposobne su da za jedan pojam ili ideju osmisle veći broj reči.
29. Većina svetske poslovne komunikacije se odvija na engleskom jeziku.
30. Ukoliko znate engleski jezik, moći ćete da se obratite kraljici Elizabeti ako je sretnete na ulici! :)
Prolećni upis je u toku!
Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]
Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:
0800/333-000
Kako pružamo podršku na engleskom jeziku?
Da li Vam se nekada dogodilo da želite nekome rečima da pružite podršku, a da nikako ne možete da nađete odgovarajuću kombinaciju?
Helen Doron English Vam nudi 30 ideja kako biste to mogli da uradite na engleskom jeziku.
Kada želimo nekoga da podstaknemo na akciju, da napravi prvi korak, rеći ćemo:
Ukoliko nekome želite da date podstrek da nastavi dobrim ritmom, možete mu reći sledeće:
Kada želimo da podržimo nečiji trud i da ga podstaknemo da izdrži u teškim trenucima, reći ćemo:
Kada je neko pred donošenjem odluke, kažemo mu:
Kada je nekome potrebna inspiracija da započne nešto novo, možemo mu uputiti sledeće reči:
Prolećni upis je u toku!
Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]
Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:
0800/333-000
Preporuke roditelja
Vesna Petković (Vuk, 5 godina)
Valentina Đokić (Mina, 6 godina)
Aleksandra Nikolić (Branimir, 8 godina)
Milica Gvozdenović (Nikoleta, 20 meseci)
Tanja Sulaver (Ognjen, 4 godine)
Viktorija Popović (Elena, 6 godina)
Predrag Lazović (Maša, 6 godina)
Jovan Radinović (Milica, 6 godina)
Aleksandar Benović (Ivana, 5 godina)
Dubravka Pantazidis (Marija, 17 meseci)
Jelena Kis (Uma, 10 godina i Tibor, 6 godina)
Branka Perisic (Majda, 5 godina)
Prolećni upis je u toku!
Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]
Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:
0800/333-000
Odbrojavajmo dane do Božića zajedno sa Helen Doron! Nova pesma iz Helen Doron produkcije!
Opšte je poznato da je engleski jezik maternji ljudima koji žive na raznim krajevima sveta i deo je njihovih kultura. Engleski jezik, kao i svaki drugi jezik obuhvata različite izgovore u zavisnosti od područja u kome se govori. Svaki izgovor ima svoje specifičnosti.
Inspirisani time, ispevali smo novu verziju tradicionalne božićne pesme “12 dana Božića”. Naša adaptirana verzija ove pesme prikazuje 12 različitih izgovora engleskog jezika iz onih delova sveta u kojima je engleski jezik maternji. Na ovaj način da deca i roditelji mogu naučiti da razlikuju izgovore engleskog jezika dok uživaju u zabavnom animiranom videu.
30 saveta kako da pomognete detetu da izgradi samopoštovanje
Živimo u vremenu kada je učenje dece pravim vrednostima veliki izazov. Mladi ljudi su okruženi pametnim napravama i modernom tehnologijom, nerealnim obećanjima oglašivača i političara, kao i televizijskim programima i filmovima koji nisu prilagođeni deci, iako je mnoštvo sadržaja upućeno njima. Roditelji i nastavnici se mogu suočiti sa velikim poteškoćama da u deci razviju osobine kao što su: iskrenost, samopoštovanje i poštovanje drugih, skromnost i hrabrost.
Evo 30 ideja koje Vam mogu pomoći u ovom kompleksnom izazovu.
Možete sa decom svakodnevno pričati o jednoj od njih ili razgovarati o jednoj ideji svake sedmice. Bitno je da čujete i njihovo mišljenje i shvatanje, bilo bi lepo i da Vam kažu šta su uradili kako bi praktikovali jednu od njih.
1. Važnije je kako delam nego kako izgledam.
2. Prema drugima se odnosim onako kako bih voleo da se oni odnose prema meni.
3. U redu je smejati se smešnom, ali ne i smejati se drugima.
4. Verujem da sam osoba koja može da uradi velike stvari.
5. Prema svima se odnosim sa poštovanjem.
6. Kada slušam, pokazujem drugima da mi je stalo do njih.
7. Kada volontiram da bih pomogao drugima, doprinosim kako svojoj zajednici tako i svom duhu.
8. Razmišljam svojom glavom i pravim izbore koji su dobri za mene.
9. Svaki novi dan mi nudi mogućnost da budem bolji.
10. Trudim se da razumem osećanja svojih bližnjih i svojih prijatelja.
11. Kada pogrešim, trudim se da grešku i ispravim, ali i da je ne ponovim.
12. Osećam se dobro kada delim sa drugima.
13. Kada tražim rešenje za svoj problem, nikako ne smem povrediti druge i sebe.
14. Kada se osmehnem drugima, oni će mi uzvrati osmehom.
15. Ohrabrujem svoje prijatelje da se u svemu trude najviše što mogu.
16. Iskren sam, ne varam i ne kradem.
17. Trudim se izražavam svoju kreativnost.
18. Odgovoran sam prema obećanjima koje dam.
19. Zahvalan sam na onome što imam, i delim sa drugima.
20. Svakog dana se trudim da naučim nešto novo.
21. Kada mi nešto ne ide u korist, trudim se da budem bolji.
22. Ne podsmevam se drugima.
23. Osećam se uspšenim kada dam sve od sebe.
24. Vodim računa o zdravlju i hranim se zdravo.
25. Kada sarađujem sa drugima, uradim više.
26. Trudim se da upoznam vršnjake koji su drugačiji.
27. S obzirom da govorim istinu, prijatelji mi veruju.
28. Uvek se trudim da vidim dobro u drugima.
29. Razmislim pre nego što učinim. Moje delanje utiče na druge.
30. Trudim se da vodim računa o očuvanju životne sredine.
[button text=”Prijavite se za besplatan demo čas” url=”http://helendoron.rs/tromesecni-kursevi/”]
Šest razloga zbog kojih je tradicionalno učenje jezika neuspešno
Nije neophodno isticati važnost učenja stranog jezika. Od davnina se učenju jezika posvećuje velika pažnja, te svi obrazovni sistemi uključuju učenje bar jednog jezika koji nije maternji.
Međutim, uzrast u kojem deca počinju sa učenjem stranog jezika varira od zemlje do zemlje. Prosečan uzrast početka učenja stranog jezika u obaveznom obrazovanju je 8 godina. Pohađanje akademskih studija bilo kog smera je praktično nezamislivo bez odličnog znanja engleskog jezika. Ipak, čini se da sistemsko obrazovanje ne posvećuje dovoljno pažnje načinu na koji deca uče engleski ili bilo koji drugi jezik.
U nastavku ćemo navesti 6 razloga zbog kojih je učenje engleskog jezika u velikim obrazovnim sistemima neadekvatno.
Prvi razlog
Od učenika se očekuje da usavrše sve aspekte jezika istovremeno. Umesto da deca prvenstveno usvoje melodiju jezika, na isti način na koji su učili maternji jezik, od desetogodišnjaka, na primer, se očekuje da istovremeno prepozna zvuke i simbole ( slova), koja mogu biti potpuno drugo pismo od onoga koje su do tada naučili, da savlada apstraktna i neretko zbunjujuća gramatička pravila, i da naravno, nađu način da sve moždane aktivnosti koje se od njih očekuju, odrade istovremeno. Slušanje, razumevanje, čitanje, pisanje i usmeno izražavanje novih i nepoznatih zvukova su potpuno odvojene radnje.
Za decu je veoma važno da prvenstveno „naviknu sluh” na novi jezik, slušajući ga, zatim da progovore jezik, a kasnije da ga čitaju i pišu. Sve ove aktivnosti predstavljaju prirodan proces učenja maternjeg jezika. Ovakav redosled bi trebalo da se poštuje pri usvajanju bilo kog jezika.
Drugi razlog
Đaci ne dobijaju dovoljno vremena za konverzaciju. Savladavanje konverzacije podrazumava prefinjenu i suptilnu igru vokalizacije i slušanja. Slušanjem sebe prilagođavamo i usavršavamo izgovor. U velikim učionicama se od đaka često očekuje da ponavaljaju ili recituju u velikim grupama, te na taj način nastavnik ne može da obrati pažnju na izgovor svakog đaka ili što je još štetnije, đaci nemaju priliku da čuju sami sebe. Vreme za razgovor „jedan-na jedan” je veoma ograničeno. Česta je pojava da „glavni” đaci dominiraju vremenom namenjenim za konverzaciju. Stidljivi ili nesigurni đaci blede u pozadini i može se desiti da i po nekoliko časova ne dobiju priliku da se izraze na stranom jeziku.
Treći razlog
Đaci ne dobijaju dovoljno direktnih komentara nastavnika. U standardnim učionicama sa 30 do 40 đaka, nastavnici nemaju vremena da se posvete đacima individualno. Dok se, sa druge strane, od đaka očekuje da ponavljaju u grupama, što im daje mogućnost da vođstvo prepuste „verbalno slobodnijim” drugarima. Čak i u skupim školskim sistemima sa naprednim jezičkim laboratorijama i multimedijalnim treninzima, polaznici često rade bez nastavnika koji bi direktno pratili njihov napredak.
Četvrti razlog
Čini se šteta izgovoru. S obzirom da nije obavezno da nastavniku jezik koji predaje bude maternji, deca često za model imaju nastavnika koji, sasvim prirodno, nema najsavršeniji i u potpunosti tačan izgovor. U zavisnosti od zemlje i maternjeg jezika, jezik nastavnika može, manje ili više biti obojen akcentom, koji, svakako ne pomaže đacima da savladaju ispravan izgovor.
Peti razlog
Zatvaranje u sebe vodi do neuspeha. Iako se možda ne čini na prvi pogled, ali stariji đaci su stidljiviji od mlađih, te im izražavanje na stranom jeziku neretko stvara nelagodu. Sistem obrazovanja kod dece svakako usavršava sposobnost čitanja, pisanja i razumevanja jezika, ali sa druge strane škole nam pružaju diplomce koji čitaju engleski jezik na najvišem nivou koju škola pruža i imaju sjajne ocene, ali nisu u stanju da pitaju za pravac u stranoj zemlji ili da poruče hranu u restoranu.
Strah od neuspeha se ne vezuje samo za učenje jezika, ali su u tom polju najvidljiviji njegovi uticaji. Naime, izgovor zvukova koji ne postoje u maternjem jeziku nekima može predstavljati nesavladiv izazov, kao i učenje putem ukazivanja na greške ili neprirodno proširivanje rečnika koji mogu, na žalost, dovesti do razvijanja averzije prema jeziku.
Šesti razlog
Tradicionalni obrazovni modeli se zasnivaju na ispravljanju. Zapadni sistemi edukacije, veliku pažnju posvećuju pukom memorisanju. Uspeh učenika se često zasniva na sposobnosti da ponovi činjenice napisane u udžbeniku. Procenjivanje i ocenjivanje se uglavnom svodi na ispravljanje, odnosno ukazivanje na greške u domaćim zadacima ili na testovima. Ovakav način procenjivanja znanja čini nesigurne đake još nesigurnijim, te zbog straha od grešaka, da mogu, ne bi ni progovarali na stranom jeziku.
Naveli smo razloge koji onemogućavaju uspešno usvajanje jezika, odnosno usavršavanje sposobnosti koje su neophodne za kvalitetno učenje jezika. Rezultati testova u tradicionalnim sistemima govore sami za sebe, odnosno ukazuju na to da tradicionalne metode učenja jezika nisu uspešne. Ne mali broj đaka zavši školovanje sa visokim ocenama iz stranih jezika, ali su, na žalost, ocene jedino što sa sobom ponesu. Znanje neretko ostane na jako niskom nivou, nedovoljnom za osnovnu komunikaciju.
Međutim, rešenje je jednostavnije i bliže nego što mislite. Strani jezik bi trebalo učiti na potpuno drugačiji način. O ovome više možete naći na www.helendoron.rs
Besplatan čas engleskog ove subote u šoping centru Stadion!
Spremite se za početak školske godine!
Pozivamo sve zainteresovane da u subotu, 27.08.2016. dođu na BESPLATAN čas engleskog jezika koji će se održati u tržnom centru “Stadion” u okviru manifestacije “Back to school”.
Početak školske godine je jedan od najaktivnijih perioda u godini za celu porodicu. Magazin Story i Stadion šoping centar organizuju niz dešavanja posvećenih deci i roditeljima, koje imaju za cilj da pomognu u pripremama za početak školske godine.
Tokom dva dana vikenda 27. i 28. avgusta mali i veliki posetioci će moći da uživaju u raznovrsnom programu od zanimljive georafije, časovima srpskog i engleskog jezika, mozgalicama, kreativnim radionicama, fizičkoj nastavi i brojnim drugim zanimljivim aktivnostima.
Vidimo se!
Da li ishrana utiče na moždani razvoj i učenje?
Više nego očigledno je da je balansirana ishrana esencijalna za pravilan razvoj deteta, ali ipak, ponekad se čini kao da joj roditelji ne pridaju onoliko značaja koliko zaslužuje. Paradoksalna je činjenica da su mnoga deca u razvijenim zemljama pothranjena, upravo zbog nepravilne ishrane zasnovane na brzoj hrani, velikoj količini šećera, soli i loših masti. Ishrana bogata hranljivim sastojcima je verovatno najvažniji činilac pravilnog razvoja moždanih funkcija.
Nedavno sprovedeno istraživanje objavljeno u Journal of Epidemiology and Community Health, je bilo zasnovano na praćenju navika u ishrani oko 4000 dece i trajalo je preko 8 godina. Studija je pokazala da su deca čija je ishrana bila bogatija hranljivim sastojcima, voćem i povrćem, pokazala bolje rezultate na testiranju inteligencije u poređenju sa decom čija je ishrana bila bazira na konzerviranoj i brzoj hrani, kao i hrani bogatoj rafinisanim šećerom. Hrana koju su deca konzumirala je imala dramatičan uticaj na njihov moždani razvoj.
Ishrana igra veoma važnu ulogu u moždanom razvoju u svim etapama razvoja deteta. Razvoj mozga se najvećim delom završi u prvih nekoliko godina života, ali sa razvojem nastavlja kroz adolescenciju. Stoga je veoma važno da deca svih uzrasta konzimiraju hranu bogatu hranljvim sastojcima, kako bi obezbedili pravilan moždani razvoj.
Ishrana majčinim mlekom
Majke koje doje, veliku količinu hranljivih sastojaka kroz mleko, prenose bebi, stoga je neophodno da im se ishrana zaniva na visko hranljivim sastojcima. Dojenje poboljšava kognitivni razvoj dece, ali i sveopšte zdravstveno stanje. Zapavo, majke i u trudnoći moraju da vode računa o ishrani i sveukupnom stanju organizma kako bi svojoj nerođenoj bebi, još u stomaku obezbedile dobar i zdrav početak.
Deca koja su dojena najmanje 6 meseci postižu bolje rezultate na testovima inteligencije, od dece koja su hranjena adaptiranim mlekom.
Što je ishrana bebe bogatija majčinim mlekom, to će dete postići veći kapacitet mozga u adolescentskom periodu. Majčino mleko je bogato DHA aminokiselinom koja je jedna od glavnih komponenata ćelijske membrane moždanih ćelija. Ne samo da je važan izvor DHA aminokiseline, već detetu obezbeđuje mnoge važne hranljive sastojke za mozak u razvoju, ali i za imuni i respiratorni sistem i potpomaže opšte zdravstveno stanje deteta. Takođe, što se tiče uvođenje čvrste hrane u ishranu deteta, veoma je bitno da ishrana bude zasnovana na što većoj količini voća i povrća, što će im kasnije obezbediti bolje pamćenje i viši koeficijent inteligencije u uzrastu od 4 godine. U školskom uzrastu manjak vitamina i minerala u ishrani, kao i povećan nivo holesterola su povezani sa inteligencijomi lošijim uspesima u školi.
,,Jedite dugu”
Trebalo bi u da se u svakodnevnu ishranu uvede 5 do 9 vrsta voća i povrća. Ukoliko, na primer napunite polovinu dečijeg tanjira povrćem, to znači da će apsobrovati dovoljnu količinu. Za užinu im dajte voće umesto slanih i slatkih grickalica. Deca će verovatno radije jesti voće zbog fruktoze, ali ne bi trebalo da odustajete od povrća. Što više to bolje, važi iza broj boja hrane servirane u dečijem tanjiru. Svaka boja obezbeđuje širok spektar vitamina, minerala i fitonutritienata.
Antioksidanti i snaga mozga
Deca čija je ishrana prebogata hranljivim materijama svojim mozgovima obezbeđuju preko potrebne antioksidante. Od svih organa u ljudskom telu, mozak koristi najviše kiseonika, ali i proizvodi najviše energije, stoga je izuzetno podložan okisdativnom stresu. Oksidativni stres je oboljenje izazvano nekontrolisanim slobodnim radikalima. Slobodni radikali mogu proći kroz ćelije, oštećujući ih, ili čak izazvati njihovo umiranje. Ćelije imaju antioksidantnu odbranu-enzime koji procesuiraju slobodne radikale, ali odrbrana enzimima nije dovoljna, stoga moramo koristiti antioksidante u ishrani, kako bimo procesuirali ostatak neprocesuiranih slobodnih radikala. Moždana odbrana od oksidanata postaje preopterećena,što je jedan od glavnih izazivača preuranjenog starenja mozga, što se povezuje sa neurodegenerativnim bolestima kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest. Zdrava ishrana, bogata antioksidantima, je od posebne koristi za mozak i vezuje se za relaciju između visine IQ-a i konzumacije voća i povrća.
Omega 3 masne kiseline – ,,dobre” masti
Omega 3 masne kiseline su zdrave masti koje vaše telo uzima iz hrane koju jedete. Ove masti se nalaze u orašastom voću, semenju i povrću. Medicinski centar Univerziteta u Merilendu ističe da su omega 3 masti visoko koncentrisane u mozgu, što ukazuje na to koliko su važne za zdrav kognitivni razvoj i pamćenje, kao i za ponašanje. Veoma je bitno da trudnice unose dovoljne količine omega 3 masti zbog razvoja nervnog sistema deteta, ali takođe i zbog razvoja vida deteta.
Zašto reći ,,ne – ne” rafinisanom šećeru?
Preterano korišćenje rafinisanog šećera u ishrani može dovesti do insulinske otpornosti. Što znači da telo nije sposobno da efikasno iskoristi insulin kako bi transportovalo šećer ili glukozu iz krvi u tkiva gde bi bili pretvoreni u energiju. Insulinksa otpornost može dovesti do oštećivanja moždanih ćelija. Ovo se odvija zbog toga što su mozgu, za nesmetano funkcionisanje potrebne velike količine glukoze, te postaje lišeno hranljivih materija ukoliko ne koristi insulin pravilno. Više komplesknih ugljenih hidrata u ishrani pomažu u balansiranju nivoa šećera u krvi što dovodi do zdravijeg moždanog razvoja i funkcionisanja. Iako se grickalice reklamiraju na sve strane, kreativna prezentacija i izlaganje voća i povrća će povećati uživanje dece u ovim poslasticama prirode.
Hranjenje mozga za čitav život
Dobra isharana i hidratacija organizma su jaki temelji za zdravije i učenje. Osnove zdrave ishrane su proteini, ugljenihidrati i masti. Naš zadatak je da pomognemo deci da prave zdravije izbore kada je ishrana u pitanju, jer ona predstavlja esencijalni deo njihove edukacije i sveopšteg dobra, biće pažljviji i više će uživati u učenju.
Zdrava hrana je od nemerljive koristi za mozak dok će rafinisana hrana i prosti ugljeni hidratidovesti povisiti nivo šećera u krvi, nedostatak fokusa i koncentracije.
Budite uzor
Morate biti svesni da ste za svoj decu, baš vi uzori. Nema svrhe da deci govorite o tome koliko je zdrava hrana korisna, ukoliko sami konzumirate brzu hranu. Neka zajedno sa vama spremaju obroke, za njih je to podjednako važno kao i ukus hrane. Postepeno uvodite novu hranu u njihov jelovnik, ali nemojte biti suviše rigidni, jer bi to samo dovelo do stresa u vreme obroka, ipak dete bi ishranu trebalo da smatra pozitivnim iskustvom.
Zapamite da će izbor Vaše ishrane imati uticaj naVašu decu, čiji ste vi uzor. Učinite vreme hranjenja zabavnim, možda će trajati duže od spremanja obroka u mikrotalasnoj pećnici ili odlaska po brzu hranu, ali zdrava ishrana je možda nešto najvrednije što možete pružiti svom detetu.
[button text=”Prijavite se za besplatan demo čas” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]
Na koji način da procenite znanje svog deteta
Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Nekada se roditeljima učini da se dečije znanje razmimoilazi sa njihovim očekivanjima. Da li je zapravo tako?
Roditelji dece do 6 godina se često pitaju:
Kako postaviti osnovu za rano učenje i na koji način mogu da znam koliko je dete zapravo naučilo u nekoj školi jezika?
Helen odgovara:
Ovo je veoma zanimljivo pitanje jer ne govore svi roditelji engleski jezik, ali bi ipak voleli da provere koliko je dete naučilo u školi. Do šeste godine razvoj deteta se odvija u svim pravcima.
Učenje počinje od prvog dana
Prve godine života su osnova daljeg razvoja. Kako i koliko će deca naučiti i kako će se odnositi prema drugima zavisi od najranijih iskustava. Počevši od prvog dana – načina na koji držite bebu, na koji je ljuljate, na koji je hranite i kako joj pevate. Sve su to pripreme za dalje učenje.
Istraživanja su pokazala da su najranija iskustva od ključne važnosti za razvoj deteta, šanse da rastu zdravi i spremni da uče. U prve tri godine života mozak se najviše razvija. Deca stiču sposobnost mišljenja, govora i rezonovanja. Istraživanja su pokazala da bebe emotivno reaguju da način na koji se prema njima odnose, i takva reakcija oslobađa hemikalije koji utiču na moždani razvoj i funkcije.
Ova iskustava ne čekaju da dete pođe u školu ili da se upiše na neki kurs. Da li pevate svom detetu, da li plešete sa njim ili njom i da li se igrate? Sve ove aktivnosti su od velike važnosti za rast i razvoj.
Kako se učenje odvija
Beba se rađa sa milionima moždanih ćelija, svima koje će joj ikada trebati. Svaka moždana ćelija se grana kako bi ostvarila konekciju sa drugim ćelijama. Mesta na kojima se spajaju moždane ćelije se zovu sinapse. Kada se signali prenose sa jedne na drugu ćeliju prelaze i preko sinapsi između ćelija.
Kada se sinapse stimulišu prema određenom šablonu, učvršćuju se i postaju deo nervnog sistema. Omogućavaju brži i precizniji prenos signala. Poznato je da je rezultat pozitivnih iskustava upravo razvoj konekcija među moždanim ćelijama. Roditelji imaju najveći uticaj na moždani razvoj deteta u prvim danima njegovog života.
Ključ je u doslednosti
Kada bebe odrastaju u jednom stabinom i predvidivom okruženju, nauče da mogu da veruju svojim roditeljima i da veruju da će roditelji izaći u susret njihovim potrebama. Deca razvijaju osećaj sigurnosti kada mogu da predvide reakciju roditelja koja će uslediti nakon njihove reakcije – kada plaču, kada su gladna, pospana ili kada su raspoložena za igru.
Ova doslednost bi trebalo da bude deo svakodnevnih aktivnosti i iskustava ranog učenja. Ukoliko roditelji žele da pronađu odgovarajući program za svoju decu trebalo bi da traže kurseve sa efektnom i doslednom metodologijom. Nauka je dokazala da deca koja dobijaju dosta pažnje i ljubavi, zapravo bolje uče. Pozitivan podsticaj i pažnja su temelj uspešnog učenja.
Procena naučenog
Optimalan program za učenje engleskog jezika za bebe i malu decu obavezno uključuje roditelja. U idealnom okruženju, dete zajedno sa roditeljem, pohađa nastavu i tako roditelji mogu da uvide napredak svog deteta. Ali ovaj scenario, na žalost nije uobičajen. Na koji način roditelji mogu da procene nivo znanja svog deteta ukoliko ne pohađaju časove zajedno sa svojim detom? Roditelji imaju običaj da pitaju:,,Kako se na engleskom kaže -patka”, na primer. Malo dete nije u stanju da to prevede.
Moje tridesetogodišnje iskustvo u kreiranju programa za učenje engleskog jezika me je naučilo da je najefikaniji način za procenu znanja kod dece – da ih pitate: da li im se dopada program i da li uživaju na časovima? Da li imaju zabavne aktivnosti? Da li pevaju pesmice? Jednostavno, ukoliko su uključeni i zainteresovani – oni uče.
Svako dete uči svojim ritmom
Neki roditelji bi možda želeli da testiraju decu uzrasta do 2 godine, ovo ne može uspešno da se izvede. Deca tog uzrasta jednostavno ne reaguju na komande, što je roditeljima verovatno dobro poznato. Deca uče različitim ritmom i na različite načine. A najlepše od svega je da svi oni uče! Roditelji mogu biti sigurni da njihova deca uče i da ljubav prema učenju istovremeno i generalizuju.
Kursevi koje sam razvila se baziraju na lingvistici, ranom razvoju dece i podučavanju koje prati prirodan proces. Što se najmlađih uzrasta tiče, deca će sigurno naučiti i nema potrebe da se njihovo znanje proverava, svaki trenutak je ispunjen sadržajem koji deca uče.
Najbitnije je da verujete u svoje dete. Dečiji mozak sa nestrpljenjem čeka izazove i on uči, uči i uči. Nema potrebe da se taj proces ubrzava ili da se na njega vrši bilo kakav pritisak. Ukoliko Vaše dete uči sa entuzijazmom, pored engleskog jezika razviće i samopouzdanje.
Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]
Mogu li deca da nauče engleski pre maternjeg jezika?
Zadovoljstvo nam je da vam donesemo nedeljnu seriju blogova, kao i šansu da učite od edukatorke i lingvističarke, Helen Doron. Helen podučava decu engleskom jeziku već 30 godina. Ona je osnivač i direktor Edukacione grupe Helen Doron i kreirala je jedinstvenu metodologiju učenja engleskog jezika, matematike, fitnesa i dečjeg razvoja uz originalne i revolucionarne materijale.
Ovonedeljno pitanje: Mogu li deca da nauče drugi jezik pre nego što nauče da govore maternji jezik?
Helen odgovara:
Mnoga deca odrastaju slušajući 3 ili 4 jezika. Moj unuk je savršen primer: njegova majka sa njim priča na svom maternjem jeziku, koreanskom, njegov otac priča hebrejski sa njim, svoj maternji jezik, i dete odrasta u engleskom okruženju kod kuće jer njegovi roditelji među sobom pričaju na engleskom. I naravno, ja sa njim pričam na engleskom. Tako da moj unuk raste sa 3 jezika. Na skorašnjem putovanju na Tajland, kada je imao samo 3 meseca, govorili su mu na taiju i on je divno reagovao na tai jezik. Da li ga je razumeo? Nisam sigurna. Sa 5 meseci starosti naravno da još ne govori. Ali je jasno da razume i sada ću objasniti zašto je to tako.
Ulaz = izlaz
Ono što znamo o jeziku je da razumevanje prethodi produkciji. Razumevanje prethodi govoru. Prvo deci treba da čuju, upijaju jezik, i onda posledično razumeju zvuke, i kasnije progovore. To je redosled stvari sa decom. Potpuno je normalno, iako roditelji mogu da pomisle da nešto nije u redu sa njihovom decom zato što ne pričaju, ali oni ustvari ne razumeju proces. Ono što se dalje dešava, ako imaju takvo uverenje, je da roditelji više ne pričaju sa decom i deca imaju onda još manje jezika da razumeju, i konsekventno, govoriće još manje. Ulaz = izlaz. Ne može se ponoviti dovoljno puta.
Istraživanje pokazuje da deca koja progovore u ranijoj dobi imaju bogatije rečnike. To nije iznenađenje; njihovi roditelji su više pričali sa njima. Nažalost, uprkos istraživanju, upoznala sam inteligentne, obrazovanje ljude koji ne pričaju sa svojom veoma malom decom. Kažu: “Koja je poenta? Još nisu progovorili.”
Naravno da neće pričati puno jer nisu navikli da se sa njima priča! Moj 5-mesečni unuk pokušava da kaže “Aba”, što znači tata. On kaže “Ah…” i onda znam da pokušava da priča. Rekao je “Ah…bf…”. To nije samo nasumičan glas; to je veoma rana produkcija govora. Slovo “B” je bilabijalni glas u kome se vazduh izbacuje kroz usne sa vibracijom glasnih žica. To je suprotno od glasa “P” što je upravo isto samo bez vibracija glasnih žica. To je razlika između “P” i “B”, da li postoji vibracija glasnih žica ili ne. Ovakva produkcija govora zahteva kontrolu dijafragme i disanja zato što izbacujete vazduh.
Postoji samo nekoliko jezika kod kojih se čuje zvuk vazduha koji se udiše. Za mog unuka da kaže “ummah”, koreansku reč za majku, bi zahtevalo da vokalizuje slovo “m”, koje je nazalni glas i to bi zahtevalo izdisaj vazduha kroz nos. I kao nazalni gas takođe bi zahtevao zatvaranje usne duplje i guranje vazduha kroz nosnu šupljinu, što je razvojno još uvek nedostupno.
I tu smo, dete od 5 meseci jasno pokušava da kaže “Aba”. Nije bilo slučajno. Probali smo druge reči i nije bilo odgovora, ali kako sam rekla “Aba”, on je krenuo da vokalizuje, zato što se sa njim priča sve vreme. Non stop. Čuo je reč “aba” hiljadu puta i zbog toga on više priča.
Sada deca imaju različite tendencije i sposobnosti. Vreme kada kreću da govore varira. Ako dete ne govori to ne znači da je manje bistro. Neka deca neće pokušati da pričaju pre nego što nauče da savršeno izgovaraju reči. To može biti u njihovoj prirodi. Ne postoji apsolutno pravilo osim onog: ulaz = izlaz.
I, kako je onda u redu da deca uče engleski pre nego što progovore maternjim jezikom? Zato što mogu da razumeju i govore dva jezika u isto vreme! Jako je važno imati drugi jezik u ranom uzrastu. Engleski, naravno, više nego bilo koj drugi jezik zbog njegovog značaja kao internacionalnog jezika. Francuski jezik za biznis, politiku i komunikacije. Generalno, zašto je važno imati barem još jedan jezik? Važno je znati još jedan jezik zbog moždanih funkcija. Pozabaviću se ovom temom na par različitih načina.
Sve je u mozgu
Dečiji mozgovi rastu od momenta začeća. Kada se dete rodi, ono je čvrsto povezano za disanje, vid i, u svoje vreme, fokusirano gledanje. Uprkos ovoj čvrstoj vezi, dete ima hiljade i milione i bilione i trilione moždanih ćelija koje nisu još povezane. Ne možete učiniti ništa sa nepovezanom moždanom ćelijom, nema stazu. Sve je u povezivanju. Pa, kako da povežete moždane ćelije? Povezujete ih kroz stimulus. Zahvaljujući stimulusu ćelije mozga kreću da se povezuju. One žele da se povežu. To im je svrha. Velika većina se neće povezati, ali što više stimulusa im dajemo, više će se povezati. Jednom povezane, ostaju povezane za ceo život. Rane konekcije traju. Ne možete nikad biti premladi za učenje.
Jezik je veoma komplikovana funkcija. Svaki digitron može izvesti najkomplikovanije matematičke operacije, ali ne postoji takav kompjuter na svetu koji može proizvesti tečan ljudski jezik zato što je ljudski jezik veoma složen. Sve počinje čistim glasovima, fonetikom. Deca se rađaju sa sposobnošću da upijaju, koriste i prepoznaju bilo kakve zvuke. Počevši od starosti od 4 meseca, oni su u mogućnosti da suze izbor reči maternjeg jezika i to onda postaje fonologija, obrasci glasova i način na koji su glasovi organizovani u sisteme.
Dečiji mozak nastavlja da formira ove veze do uzrasta od 7 godina. Veoma cenjeno istraživanje Džonsona i Njuporta potvrđuje da postoji kritično vreme za rano učenje jezika. Njihova revolucionarna studija iz 1989. o gramatičkoj kompetenciji doktorskih i post-diplomskih studenata, imigranata iz Kine ili Koreje u SAD, godišta 3-39, je pokazala da su oni koji su došli kada su imali 3-7 godina gramatiku usvojili kao gramatiku maternjeg jezika.
Onima koji su došli sa 8-10 godina nije išlo baš tako dobro, ali im je išlo bolje nego onima koji su došli sa preko 11 godina; njihovo učenje drugog jezika je paralelno onome kako odrasli uče. Patricia Kuhl, ko-direktorka Instituta za istraživanje mozga i nauke učenja (Institute for Brain and Learning Sciences) pri Univerzitetu Vašington takođe predstavlja naučno istraživanje koje je podržalo postojanje kritične faze ranog učenja jezika: Lingvistička genijalnost beba .
Ranije je bolje
Dakle, ako je kritična faza između 3. i 7. godine, zašto učiti decu pre nego što mogu da pričaju svoj maternji jezik? Zašto ne sačekati da napune 3 godine? Pa, to čini puno za mozak. Kako u maternjem jeziku učimo 1000 reči godišnje, otprilike, do 20. godine kada taj nivo opada, dešava se veliki rast i razvoj gramatike i mozga. Različiti jezici imaju različite psihološke realnosti. Deca počinju da organizuju čiste glasove (fonetika) u psihološke realnosti (fonologija) počevši od uzrasta od 4 meseca. Zato je veoma važno upoznati decu sa jezikom i sa drugim jezikom što pre moguće.
Jezik je veoma kompleksan i isprepleten. Jezik sadrži morfologiju, deo nauke o jeziku koja koja proučava vrste i oblike reči, sintaksu, koja proučava pravila koja određuju kako se reči kombinuju u rečenice, fonetiku, koja izučava osobine govornih glasova, fonologiju, koja proučava glasove kao govorne jedinice, semantiku, proučava značenje reči, fraza, rečenica i većih jedinica i akcente. Samo engleski jezik ima stotine akcenata. Svi različiti jezici su organizovani u različite glasove i sistemi tih glasova se pomeraju i menjaju značenje u različitim realnostima. Jezik je fascinantan.
Dok je ovakva složenost teška za odrase, za decu je laka i predstavlja igru. Deca bi trebalo da neprestano uče, posebno jezike.
Prednosti
Da li je u redu za decu da uče engleski pre nego što mogu da pričaju maternji jezik? Vodeće istraživanje potvrđuje da je više nego u redu: to je jedna od boljih stvari koje roditelj može da uradi za svoje dete. Što više jezika dete zna, biće fleksibilnije i inteligentnije. Dobro potkrepljeno istraživanje otkriva da bilingvalni i multilingvalni ljudi ređe oboljevaju od Alchajmerove bolesti i demencije. Socijalno, bilingvalnost stvara više tolerancije od kulturne izloženost; to je toliko esencijalno u današnjem internacionalnom svetu. Longitudalne studije su pokazale da su deca uključena u dvojezične vrtiće pokazala bolje rezultate na univerzitetu. Ne postoji ništa važnije od drugog jezika u ranom detinjstvu.
Roditelji treba da razmišljaju o tome šta mogu da urade da optimizuju razvoj između uzrasta od 3 do 7 godina. Deci lako postaje dosadno. Srećno dete je ono dete koje uči. Dete koje se kreće je dete koje uči. Kreirala sam razvojne obrazovne programe, gde je podučavanje u ranom uzrastu u potpunosti zasnovano na pokretu, igri i pesmi. Vrtići i škole koje postavljaju malu decu da sede iza stolova bez puno prostora za igru nisu pravi način za dete da uči; tako uče odrasli. Do odraslog doba, mozak je bolje razvijen, kao i intelekt i pažnja. Uzeti za primer kako uče odrasli i pretpostaviti da je to način na koji uče i deca je stvar koju treba preispitati.
Deca uče kroz pokret i zabavu. Svi obrazovni materijali Helen Doron su napravljeni tako da deca mogu da budu u pokretu i uče i upijaju i slušaju kroz ponovljeno pozadinsko slušanje. Ponovljeno pozadinsko slušanje je imitacija načina na koji deca uče svoj maternji jezik. Oni čuju jezik ponovo i ponovo. Čak i ako još ne govore, oni uče i procesuiraju.
Roditelji sa bebama treba da veruju u to da njihova deca razumeju. Ne pitajte: “Kako je moguće da razmeju?”. Razumeju! Roditelji pričaju “roditeljskim” i imaju urođenu sposobnost da prirodno pojačaju jezik, naglašavajući odrećene reči ili slogove, intonaciju. Ne treba da se osećaju blesavo. Nastavite da pričate sa svojom decom što više je moguće. Treba da se sa njima povežete emotivno, na svom maternjem jeziku.
Ako postoji još neka osoba u dečjem životu koja ima drugačiji maternji jezik, treba je ohrabriti da priča sa detetom na tom jeziku, dok god je to konzistentno i često. Roditelji ne treba da brinu oko pričanja deci na engleskom, osim ako oni sami nisu sigurni sa jezikom. Deca mogu i treba da uče drugi jezik; vaše dete će biti na svom putu ka životu punom mogućnosti i učenja.
Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]