Blog Elements - Helen Doron Srbija

Half Sized Blog Element (Single Author Style)

Half Sized Blog Element (Multi Author Style)

Više nego očigledno je da je balansirana ishrana esencijalna za pravilan razvoj deteta, ali ipak, ponekad se čini kao da joj roditelji ne pridaju onoliko značaja koliko zaslužuje. Paradoksalna je činjenica da su mnoga deca u razvijenim zemljama pothranjena, upravo zbog nepravilne ishrane zasnovane na brzoj hrani, velikoj količini šećera, soli i loših masti. Ishrana bogata […]

07/22/2016

Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Nekada se roditeljima učini da se dečije znanje razmimoilazi sa njihovim očekivanjima. Da li je zapravo tako? Roditelji dece do 6 godina se često pitaju: Kako postaviti osnovu za rano učenje i na koji način mogu da znam koliko je dete zapravo naučilo u nekoj školi jezika? Helen […]

04/28/2016

07/22/2016

04/28/2016

Full Sized Blog Element (Big Preview Pic)

Nedavno sprovedeno istraživanje objavljeno u Journal of Epidemiology and Community Health, je bilo zasnovano na praćenju navika u ishrani oko 4000 dece i trajalo je preko 8 godina. Studija je pokazala da su deca čija je ishrana bila bogatija hranljivim sastojcima, voćem i povrćem, pokazala bolje rezultate na testiranju inteligencije u poređenju sa decom čija je ishrana bila bazira na konzerviranoj i brzoj hrani, kao i hrani bogatoj rafinisanim šećerom. Hrana koju su deca konzumirala je imala dramatičan uticaj na njihov moždani razvoj.

Ishrana igra veoma važnu ulogu u moždanom razvoju u svim etapama razvoja deteta. Razvoj mozga se najvećim delom završi u prvih nekoliko godina života, ali sa razvojem nastavlja kroz adolescenciju. Stoga je veoma važno da deca svih uzrasta konzimiraju hranu bogatu hranljvim sastojcima, kako bi obezbedili pravilan moždani razvoj.

Ishrana majčinim mlekom

Majke koje doje, veliku količinu hranljivih sastojaka kroz mleko, prenose bebi, stoga je neophodno da im se ishrana zaniva na visko hranljivim sastojcima. Dojenje poboljšava kognitivni razvoj dece, ali i sveopšte zdravstveno stanje. Zapavo, majke i u trudnoći moraju da vode računa o ishrani i sveukupnom stanju organizma kako bi svojoj nerođenoj bebi, još u stomaku obezbedile dobar i zdrav početak.

Deca koja su dojena najmanje 6 meseci postižu bolje rezultate na testovima inteligencije, od dece koja su hranjena adaptiranim mlekom.

Što je ishrana bebe bogatija majčinim mlekom, to će dete postići veći kapacitet mozga u adolescentskom periodu. Majčino mleko je bogato DHA aminokiselinom koja je jedna od glavnih komponenata ćelijske membrane moždanih ćelija. Ne samo da je važan izvor DHA aminokiseline, već detetu obezbeđuje mnoge važne hranljive sastojke za mozak u razvoju, ali i za imuni i respiratorni sistem i potpomaže opšte zdravstveno stanje deteta. Takođe, što se tiče uvođenje čvrste hrane u ishranu deteta, veoma je bitno da ishrana bude zasnovana na što većoj količini voća i povrća, što će im kasnije obezbediti bolje pamćenje i viši koeficijent inteligencije u uzrastu od 4 godine. U školskom uzrastu manjak vitamina i minerala u ishrani, kao i povećan nivo holesterola su povezani sa inteligencijomi lošijim uspesima u školi.

,,Jedite dugu”

Trebalo bi u da se u svakodnevnu ishranu uvede 5 do 9 vrsta voća i povrća. Ukoliko, na primer napunite polovinu dečijeg tanjira povrćem, to znači da će apsobrovati dovoljnu količinu. Za užinu im dajte voće umesto slanih i slatkih grickalica. Deca će verovatno radije jesti voće zbog fruktoze, ali ne bi trebalo da odustajete od povrća. Što više to bolje, važi iza broj boja hrane servirane u dečijem tanjiru. Svaka boja obezbeđuje širok spektar vitamina, minerala i fitonutritienata.

Antioksidanti i snaga mozga

Deca čija je ishrana prebogata hranljivim materijama svojim mozgovima obezbeđuju preko potrebne antioksidante. Od svih organa u ljudskom telu, mozak koristi najviše kiseonika, ali i proizvodi najviše energije, stoga je izuzetno podložan okisdativnom stresu. Oksidativni stres je oboljenje izazvano nekontrolisanim slobodnim radikalima. Slobodni radikali mogu proći kroz ćelije, oštećujući ih, ili čak izazvati njihovo umiranje. Ćelije imaju antioksidantnu odbranu-enzime koji procesuiraju slobodne radikale, ali odrbrana enzimima nije dovoljna, stoga moramo koristiti antioksidante u ishrani, kako bimo procesuirali ostatak neprocesuiranih slobodnih radikala. Moždana odbrana od oksidanata postaje preopterećena,što je jedan od glavnih izazivača preuranjenog starenja mozga, što se povezuje sa neurodegenerativnim bolestima kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest. Zdrava ishrana, bogata antioksidantima, je od posebne koristi za mozak i vezuje se za relaciju između visine IQ-a i konzumacije voća i povrća.

Omega 3 masne kiseline – ,,dobre” masti

Omega 3 masne kiseline su zdrave masti koje vaše telo uzima iz hrane koju jedete. Ove masti se nalaze u orašastom voću, semenju i povrću. Medicinski centar Univerziteta u Merilendu ističe da su omega 3 masti visoko koncentrisane u mozgu, što ukazuje na to koliko su važne za zdrav kognitivni razvoj i pamćenje, kao i za ponašanje. Veoma je bitno da trudnice unose dovoljne količine omega 3 masti zbog razvoja nervnog sistema deteta, ali takođe i zbog razvoja vida deteta.

Zašto reći ,,ne – ne” rafinisanom šećeru?

Preterano korišćenje rafinisanog šećera u ishrani može dovesti do insulinske otpornosti. Što znači da telo nije sposobno da efikasno iskoristi insulin kako bi transportovalo šećer ili glukozu iz krvi u tkiva gde bi bili pretvoreni u energiju. Insulinksa otpornost može dovesti do oštećivanja moždanih ćelija. Ovo se odvija zbog toga što su mozgu, za nesmetano funkcionisanje potrebne velike količine glukoze, te postaje lišeno hranljivih materija ukoliko ne koristi insulin pravilno. Više komplesknih ugljenih hidrata u ishrani pomažu u balansiranju nivoa šećera u krvi što dovodi do zdravijeg moždanog razvoja i funkcionisanja. Iako se grickalice reklamiraju na sve strane, kreativna prezentacija i izlaganje voća i povrća će povećati uživanje dece u ovim poslasticama prirode.

Hranjenje mozga za čitav život

Dobra isharana i hidratacija organizma su jaki temelji za zdravije i učenje. Osnove zdrave ishrane su proteini, ugljenihidrati i masti. Naš zadatak je da pomognemo deci da prave zdravije izbore kada je ishrana u pitanju, jer ona predstavlja esencijalni deo njihove edukacije i sveopšteg dobra, biće pažljviji i više će uživati u učenju.

Zdrava hrana je od nemerljive koristi za mozak dok će rafinisana hrana i prosti ugljeni hidratidovesti povisiti nivo šećera u krvi, nedostatak fokusa i koncentracije.

Budite uzor

Morate biti svesni da ste za svoj decu, baš vi uzori. Nema svrhe da deci govorite o tome koliko je zdrava hrana korisna, ukoliko sami konzumirate brzu hranu. Neka zajedno sa vama spremaju obroke, za njih je to podjednako važno kao i ukus hrane. Postepeno uvodite novu hranu u njihov jelovnik, ali nemojte biti suviše rigidni, jer bi to samo dovelo do stresa u vreme obroka, ipak dete bi ishranu trebalo da smatra pozitivnim iskustvom.

Zapamite da će izbor Vaše ishrane imati uticaj naVašu decu, čiji ste vi uzor. Učinite vreme hranjenja zabavnim, možda će trajati duže od spremanja obroka u mikrotalasnoj pećnici ili odlaska po brzu hranu, ali zdrava ishrana je možda nešto najvrednije što možete pružiti svom detetu.

[button text=”Prijavite se za besplatan demo čas” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]

07/22/2016

Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Nekada se roditeljima učini da se dečije znanje razmimoilazi sa njihovim očekivanjima. Da li je zapravo tako?

Roditelji dece do 6 godina se često pitaju:

Kako postaviti osnovu za rano učenje i na koji način mogu da znam koliko je dete zapravo naučilo u nekoj školi jezika?

Helen odgovara:

Ovo je veoma zanimljivo pitanje jer ne govore svi roditelji engleski jezik, ali bi ipak voleli da provere koliko je dete naučilo u školi. Do šeste godine razvoj deteta se odvija u svim pravcima.

Učenje počinje od prvog dana

Prve godine života su osnova daljeg razvoja. Kako i koliko će deca naučiti i kako će se odnositi prema drugima zavisi od najranijih iskustava. Počevši od prvog dana – načina na koji držite bebu, na koji je ljuljate, na koji je hranite i kako joj pevate. Sve su to pripreme za dalje učenje.

Istraživanja su pokazala da su najranija iskustva od ključne važnosti za razvoj deteta, šanse da rastu zdravi i spremni da uče. U prve tri godine života mozak se najviše razvija. Deca stiču sposobnost mišljenja, govora i rezonovanja. Istraživanja su pokazala da bebe emotivno reaguju da način na koji se prema njima odnose, i takva reakcija oslobađa hemikalije koji utiču na moždani razvoj i funkcije.

Ova iskustava ne čekaju da dete pođe u školu ili da se upiše na neki kurs. Da li pevate svom detetu, da li plešete sa njim ili njom i da li se igrate? Sve ove aktivnosti su od velike važnosti za rast i razvoj.

Kako se učenje odvija

Beba se rađa sa milionima moždanih ćelija, svima koje će joj ikada trebati. Svaka moždana ćelija se grana kako bi ostvarila konekciju sa drugim ćelijama. Mesta na kojima se spajaju moždane ćelije se zovu sinapse. Kada se signali prenose sa jedne na drugu ćeliju prelaze i preko sinapsi između ćelija.

Kada se sinapse stimulišu prema određenom šablonu, učvršćuju se i postaju deo nervnog sistema. Omogućavaju brži i precizniji prenos signala. Poznato je da je rezultat pozitivnih iskustava upravo razvoj konekcija među moždanim ćelijama. Roditelji imaju najveći uticaj na moždani razvoj deteta u prvim danima njegovog života.

Ključ je u doslednosti

Kada bebe odrastaju u jednom stabinom i predvidivom okruženju, nauče da mogu da veruju svojim roditeljima i da veruju da će roditelji izaći u susret njihovim potrebama. Deca razvijaju osećaj sigurnosti kada mogu da predvide reakciju roditelja koja će uslediti nakon njihove reakcije – kada plaču, kada su gladna, pospana ili kada su raspoložena za igru.

Ova doslednost bi trebalo da bude deo svakodnevnih aktivnosti i iskustava ranog učenja. Ukoliko roditelji žele da pronađu odgovarajući program za svoju decu trebalo bi da traže kurseve sa efektnom i doslednom metodologijom. Nauka je dokazala da deca koja dobijaju dosta pažnje i ljubavi, zapravo bolje uče. Pozitivan podsticaj i pažnja su temelj uspešnog učenja.

Procena naučenog

Optimalan program za učenje engleskog jezika za bebe i malu decu obavezno uključuje roditelja. U idealnom okruženju, dete zajedno sa roditeljem, pohađa nastavu i tako roditelji mogu da uvide napredak svog deteta. Ali ovaj scenario, na žalost nije uobičajen. Na koji način roditelji mogu da procene nivo znanja svog deteta ukoliko ne pohađaju časove zajedno sa svojim detom? Roditelji imaju običaj da pitaju:,,Kako se na engleskom kaže -patka”, na primer. Malo dete nije u stanju da to prevede.

Moje tridesetogodišnje iskustvo u kreiranju programa za učenje engleskog jezika me je naučilo da je najefikaniji način za procenu znanja kod dece – da ih pitate: da li im se dopada program i da li uživaju na časovima? Da li imaju zabavne aktivnosti? Da li pevaju pesmice? Jednostavno, ukoliko su uključeni i zainteresovani – oni uče.

Svako dete uči svojim ritmom

Neki roditelji bi možda želeli da testiraju decu uzrasta do 2 godine, ovo ne može uspešno da se izvede. Deca tog uzrasta jednostavno ne reaguju na komande, što je roditeljima verovatno dobro poznato. Deca uče različitim ritmom i na različite načine. A najlepše od svega je da svi oni uče! Roditelji mogu biti sigurni da njihova deca uče i da ljubav prema učenju istovremeno i generalizuju.

Kursevi koje sam razvila se baziraju na lingvistici, ranom razvoju dece i podučavanju koje prati prirodan proces. Što se najmlađih uzrasta tiče, deca će sigurno naučiti i nema potrebe da se njihovo znanje proverava, svaki trenutak je ispunjen sadržajem koji deca uče.

Najbitnije je da verujete u svoje dete. Dečiji mozak sa nestrpljenjem čeka izazove i on uči, uči i uči. Nema potrebe da se taj proces ubrzava ili da se na njega vrši bilo kakav pritisak. Ukoliko Vaše dete uči sa entuzijazmom, pored engleskog jezika razviće i samopouzdanje.

Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]

04/28/2016

M	T	W	T	F	S	S
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

Half Sized Blog Element (Single Author Style)

Half Sized Blog Element (Multi Author Style)

Da li ishrana utiče na moždani razvoj i učenje?

Na koji način da procenite znanje svog deteta

Da li ishrana utiče na moždani razvoj i učenje?

Na koji način da procenite znanje svog deteta

Full Sized Blog Element (Big Preview Pic)

Da li ishrana utiče na moždani razvoj i učenje?

Ishrana majčinim mlekom

,,Jedite dugu”

Antioksidanti i snaga mozga

Omega 3 masne kiseline – ,,dobre” masti

Zašto reći ,,ne – ne” rafinisanom šećeru?

Hranjenje mozga za čitav život

Budite uzor

Na koji način da procenite znanje svog deteta

Helen odgovara:

Učenje počinje od prvog dana

Kako se učenje odvija

Ključ je u doslednosti

Procena naučenog

Svako dete uči svojim ritmom

Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!

Adresa centrale

Telefoni i mail adresa

Radno vreme

Aplikacije