Blog Elements - Helen Doron Srbija

Half Sized Blog Element (Single Author Style)

Half Sized Blog Element (Multi Author Style)

Zadovoljstvo nam je da vam donesemo nedeljnu seriju blogova, kao i šansu da učite od edukatorke i lingvističarke, Helen Doron. Helen podučava decu engleskom jeziku već 30 godina. Ona je osnivač i direktor Edukacione grupe Helen Doron i kreirala je jedinstvenu metodologiju učenja engleskog jezika, matematike, fitnesa i dečjeg razvoja uz originalne i revolucionarne materijale. […]

04/09/2016

Helen Doron odgovara na seriju pitanja koja se tiču potreba dece starosti 2-4 godine: Na koji način roditelji mogu da obezbede deci osnovu za rano učenje stranog jezika, kao i kako mogu da procene znanje engleskog jezika svoje male dece uzrasta do 6 godina. Helen odgovara: Ovo pitanje je veoma interesantno posebno zbog toga što […]

03/07/2016

04/09/2016

03/07/2016

Full Sized Blog Element (Big Preview Pic)

Zadovoljstvo nam je da vam donesemo nedeljnu seriju blogova, kao i šansu da učite od edukatorke i lingvističarke, Helen Doron. Helen podučava decu engleskom jeziku već 30 godina. Ona je osnivač i direktor Edukacione grupe Helen Doron i kreirala je jedinstvenu metodologiju učenja engleskog jezika, matematike, fitnesa i dečjeg razvoja uz originalne i revolucionarne materijale.

Ovonedeljno pitanje: Mogu li deca da nauče drugi jezik pre nego što nauče da govore maternji jezik?

Helen odgovara:

Mnoga deca odrastaju slušajući 3 ili 4 jezika. Moj unuk je savršen primer: njegova majka sa njim priča na svom maternjem jeziku, koreanskom, njegov otac priča hebrejski sa njim, svoj maternji jezik, i dete odrasta u engleskom okruženju kod kuće jer njegovi roditelji među sobom pričaju na engleskom. I naravno, ja sa njim pričam na engleskom. Tako da moj unuk raste sa 3 jezika. Na skorašnjem putovanju na Tajland, kada je imao samo 3 meseca, govorili su mu na taiju i on je divno reagovao na tai jezik. Da li ga je razumeo? Nisam sigurna. Sa 5 meseci starosti naravno da još ne govori. Ali je jasno da razume i sada ću objasniti zašto je to tako.

Ulaz = izlaz

Ono što znamo o jeziku je da razumevanje prethodi produkciji. Razumevanje prethodi govoru. Prvo deci treba da čuju, upijaju jezik, i onda posledično razumeju zvuke, i kasnije progovore. To je redosled stvari sa decom. Potpuno je normalno, iako roditelji mogu da pomisle da nešto nije u redu sa njihovom decom zato što ne pričaju, ali oni ustvari ne razumeju proces. Ono što se dalje dešava, ako imaju takvo uverenje, je da roditelji više ne pričaju sa decom i deca imaju onda još manje jezika da razumeju, i konsekventno, govoriće još manje. Ulaz = izlaz. Ne može se ponoviti dovoljno puta.

Istraživanje pokazuje da deca koja progovore u ranijoj dobi imaju bogatije rečnike. To nije iznenađenje; njihovi roditelji su više pričali sa njima. Nažalost, uprkos istraživanju, upoznala sam inteligentne, obrazovanje ljude koji ne pričaju sa svojom veoma malom decom. Kažu: “Koja je poenta? Još nisu progovorili.”

Naravno da neće pričati puno jer nisu navikli da se sa njima priča! Moj 5-mesečni unuk pokušava da kaže “Aba”, što znači tata. On kaže “Ah…” i onda znam da pokušava da priča. Rekao je “Ah…bf…”. To nije samo nasumičan glas; to je veoma rana produkcija govora. Slovo “B” je bilabijalni glas u kome se vazduh izbacuje kroz usne sa vibracijom glasnih žica. To je suprotno od glasa “P” što je upravo isto samo bez vibracija glasnih žica. To je razlika između “P” i “B”, da li postoji vibracija glasnih žica ili ne. Ovakva produkcija govora zahteva kontrolu dijafragme i disanja zato što izbacujete vazduh.

Postoji samo nekoliko jezika kod kojih se čuje zvuk vazduha koji se udiše. Za mog unuka da kaže “ummah”, koreansku reč za majku, bi zahtevalo da vokalizuje slovo “m”, koje je nazalni glas i to bi zahtevalo izdisaj vazduha kroz nos. I kao nazalni gas takođe bi zahtevao zatvaranje usne duplje i guranje vazduha kroz nosnu šupljinu, što je razvojno još uvek nedostupno.

I tu smo, dete od 5 meseci jasno pokušava da kaže “Aba”. Nije bilo slučajno. Probali smo druge reči i nije bilo odgovora, ali kako sam rekla “Aba”, on je krenuo da vokalizuje, zato što se sa njim priča sve vreme. Non stop. Čuo je reč “aba” hiljadu puta i zbog toga on više priča.

Sada deca imaju različite tendencije i sposobnosti. Vreme kada kreću da govore varira. Ako dete ne govori to ne znači da je manje bistro. Neka deca neće pokušati da pričaju pre nego što nauče da savršeno izgovaraju reči. To može biti u njihovoj prirodi. Ne postoji apsolutno pravilo osim onog: ulaz = izlaz.

I, kako je onda u redu da deca uče engleski pre nego što progovore maternjim jezikom? Zato što mogu da razumeju i govore dva jezika u isto vreme! Jako je važno imati drugi jezik u ranom uzrastu. Engleski, naravno, više nego bilo koj drugi jezik zbog njegovog značaja kao internacionalnog jezika. Francuski jezik za biznis, politiku i komunikacije. Generalno, zašto je važno imati barem još jedan jezik? Važno je znati još jedan jezik zbog moždanih funkcija. Pozabaviću se ovom temom na par različitih načina.

Sve je u mozgu

Dečiji mozgovi rastu od momenta začeća. Kada se dete rodi, ono je čvrsto povezano za disanje, vid i, u svoje vreme, fokusirano gledanje. Uprkos ovoj čvrstoj vezi, dete ima hiljade i milione i bilione i trilione moždanih ćelija koje nisu još povezane. Ne možete učiniti ništa sa nepovezanom moždanom ćelijom, nema stazu. Sve je u povezivanju. Pa, kako da povežete moždane ćelije? Povezujete ih kroz stimulus. Zahvaljujući stimulusu ćelije mozga kreću da se povezuju. One žele da se povežu. To im je svrha. Velika većina se neće povezati, ali što više stimulusa im dajemo, više će se povezati. Jednom povezane, ostaju povezane za ceo život. Rane konekcije traju. Ne možete nikad biti premladi za učenje.

Jezik je veoma komplikovana funkcija. Svaki digitron može izvesti najkomplikovanije matematičke operacije, ali ne postoji takav kompjuter na svetu koji može proizvesti tečan ljudski jezik zato što je ljudski jezik veoma složen. Sve počinje čistim glasovima, fonetikom. Deca se rađaju sa sposobnošću da upijaju, koriste i prepoznaju bilo kakve zvuke. Počevši od starosti od 4 meseca, oni su u mogućnosti da suze izbor reči maternjeg jezika i to onda postaje fonologija, obrasci glasova i način na koji su glasovi organizovani u sisteme.

Dečiji mozak nastavlja da formira ove veze do uzrasta od 7 godina. Veoma cenjeno istraživanje Džonsona i Njuporta potvrđuje da postoji kritično vreme za rano učenje jezika. Njihova revolucionarna studija iz 1989. o gramatičkoj kompetenciji doktorskih i post-diplomskih studenata, imigranata iz Kine ili Koreje u SAD, godišta 3-39, je pokazala da su oni koji su došli kada su imali 3-7 godina gramatiku usvojili kao gramatiku maternjeg jezika.

Onima koji su došli sa 8-10 godina nije išlo baš tako dobro, ali im je išlo bolje nego onima koji su došli sa preko 11 godina; njihovo učenje drugog jezika je paralelno onome kako odrasli uče. Patricia Kuhl, ko-direktorka Instituta za istraživanje mozga i nauke učenja (Institute for Brain and Learning Sciences) pri Univerzitetu Vašington takođe predstavlja naučno istraživanje koje je podržalo postojanje kritične faze ranog učenja jezika: Lingvistička genijalnost beba .

Ranije je bolje

Dakle, ako je kritična faza između 3. i 7. godine, zašto učiti decu pre nego što mogu da pričaju svoj maternji jezik? Zašto ne sačekati da napune 3 godine? Pa, to čini puno za mozak. Kako u maternjem jeziku učimo 1000 reči godišnje, otprilike, do 20. godine kada taj nivo opada, dešava se veliki rast i razvoj gramatike i mozga. Različiti jezici imaju različite psihološke realnosti. Deca počinju da organizuju čiste glasove (fonetika) u psihološke realnosti (fonologija) počevši od uzrasta od 4 meseca. Zato je veoma važno upoznati decu sa jezikom i sa drugim jezikom što pre moguće.

Jezik je veoma kompleksan i isprepleten. Jezik sadrži morfologiju, deo nauke o jeziku koja koja proučava vrste i oblike reči, sintaksu, koja proučava pravila koja određuju kako se reči kombinuju u rečenice, fonetiku, koja izučava osobine govornih glasova, fonologiju, koja proučava glasove kao govorne jedinice, semantiku, proučava značenje reči, fraza, rečenica i većih jedinica i akcente. Samo engleski jezik ima stotine akcenata. Svi različiti jezici su organizovani u različite glasove i sistemi tih glasova se pomeraju i menjaju značenje u različitim realnostima. Jezik je fascinantan.

Dok je ovakva složenost teška za odrase, za decu je laka i predstavlja igru. Deca bi trebalo da neprestano uče, posebno jezike.

Prednosti

Da li je u redu za decu da uče engleski pre nego što mogu da pričaju maternji jezik? Vodeće istraživanje potvrđuje da je više nego u redu: to je jedna od boljih stvari koje roditelj može da uradi za svoje dete. Što više jezika dete zna, biće fleksibilnije i inteligentnije. Dobro potkrepljeno istraživanje otkriva da bilingvalni i multilingvalni ljudi ređe oboljevaju od Alchajmerove bolesti i demencije. Socijalno, bilingvalnost stvara više tolerancije od kulturne izloženost; to je toliko esencijalno u današnjem internacionalnom svetu. Longitudalne studije su pokazale da su deca uključena u dvojezične vrtiće pokazala bolje rezultate na univerzitetu. Ne postoji ništa važnije od drugog jezika u ranom detinjstvu.

Roditelji treba da razmišljaju o tome šta mogu da urade da optimizuju razvoj između uzrasta od 3 do 7 godina. Deci lako postaje dosadno. Srećno dete je ono dete koje uči. Dete koje se kreće je dete koje uči. Kreirala sam razvojne obrazovne programe, gde je podučavanje u ranom uzrastu u potpunosti zasnovano na pokretu, igri i pesmi. Vrtići i škole koje postavljaju malu decu da sede iza stolova bez puno prostora za igru nisu pravi način za dete da uči; tako uče odrasli. Do odraslog doba, mozak je bolje razvijen, kao i intelekt i pažnja. Uzeti za primer kako uče odrasli i pretpostaviti da je to način na koji uče i deca je stvar koju treba preispitati.

Deca uče kroz pokret i zabavu. Svi obrazovni materijali Helen Doron su napravljeni tako da deca mogu da budu u pokretu i uče i upijaju i slušaju kroz ponovljeno pozadinsko slušanje. Ponovljeno pozadinsko slušanje je imitacija načina na koji deca uče svoj maternji jezik. Oni čuju jezik ponovo i ponovo. Čak i ako još ne govore, oni uče i procesuiraju.

Roditelji sa bebama treba da veruju u to da njihova deca razumeju. Ne pitajte: “Kako je moguće da razmeju?”. Razumeju! Roditelji pričaju “roditeljskim” i imaju urođenu sposobnost da prirodno pojačaju jezik, naglašavajući odrećene reči ili slogove, intonaciju. Ne treba da se osećaju blesavo. Nastavite da pričate sa svojom decom što više je moguće. Treba da se sa njima povežete emotivno, na svom maternjem jeziku.

Ako postoji još neka osoba u dečjem životu koja ima drugačiji maternji jezik, treba je ohrabriti da priča sa detetom na tom jeziku, dok god je to konzistentno i često. Roditelji ne treba da brinu oko pričanja deci na engleskom, osim ako oni sami nisu sigurni sa jezikom. Deca mogu i treba da uče drugi jezik; vaše dete će biti na svom putu ka životu punom mogućnosti i učenja.

Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]

04/09/2016

Helen Doron odgovara na seriju pitanja koja se tiču potreba dece starosti 2-4 godine: Na koji način roditelji mogu da obezbede deci osnovu za rano učenje stranog jezika, kao i kako mogu da procene znanje engleskog jezika svoje male dece uzrasta do 6 godina.

Helen odgovara:

Ovo pitanje je veoma interesantno posebno zbog toga što nije retkost da roditelji ne govore engleski jezik, a sa druge strane ipak žele da imaju uvid u to koliko je njihovo dete naučilo na kursu koji pohađa.

Uzimajući u obzir da u periodu od rođenja do šeste godine deca prolaze kroz nekoliko razvojnih perioda, na pitanje ćemo dati odgovor u skladu sa periodima razvoja. U ovom blogu ćemo diskutovati o tome kako roditelji dece od 2 do 4 godine mogu da utvrde šta njihovo dete uči.

Negovanje osnove za učenje jezika

Roditelji koji upisuju decu uzrasta od 2 do 4 godine na kurs za učenje stranog jezika, svesni su da je to optimalno vreme za početak učenja. Ovi roditelji su takođe svesni kolika je uloga engleskog jezika u budućnosti njihove dece. Za decu predškolskog uzrasta ne postoji veliki izbor kurseva za učenje engleskog jezika, ali kada birate program za svoje dete, morate voditi računa da je metodologija podučavanja dosledna i da daje rezultate.

Nastavnici, roditelji i staratelji igraju ključnu ulogu u iskustvu učenja kod dece. Za dugotrajno učenje deci je bitno da samopouzdanje i sigurnost koje grade kroz odnose sa bliskim ljudima koji ih okružuju u trenucima učenja.

Za decu uzrasta do 4 godine učenje i razvoj će zavisiti od svakodnevnih iskustava. Uspešan kurs podučavanja za decu ovog uzrasta se oslanja na emocionalne veze koje deci pružaju samopouzdanje i jačaju potrebu za učenjem.

Učenje jezika kao maternjeg

Tridesetogodišnje iskustvo u podučavanju i razvijanju programa za bebe, decu i tinejdžere je potvrdilo da je najbolji način podučavanja engleskog jezika – podučavanje po principu učenja maternjeg jezika.

Deca uzrasta od 2 do 4 godine neretko istovremeno uče engleski i maternji jezik. Najdelotvorniji metod podučavanja je da učite decu engleski na isti način kao što su učili svoj maternji jezik. Kada počinju da uče drugi jezik, deca prvo uče da razumeju jezik i progovore pre nego što nauče da čitaju i pišu, jer ovo je prirodan način učenja jezika.

U školama deca nisu podučavana na ovaj način. U školama se prvenstveno podučava i ocenjuje čitanje i pisanje, a izgovorom se bave kasnije. Ovaj način je u direktnoj vezi sa brojem đaka u odeljenjima, a kada je veliki broj dece u pitanju, nastavnik nema vremena da se bavi konverzacijom. Metoda po kojoj deca prvo uče čitanje i pisanje, a zatim konverzaciju se nije pokazala efikasnom.

Ključni elementi za učenje jezika su: vežbanje govornog jezika, osnovni i funkcionalni rečnik, brojna ponavljanja, podrška, zabava i igre.

Stilovi učenja

Kvalitetan program za podučavanje engleskog jezika bi trebalo roditeljima da obezbedi mesečne ili periodične izveštaje nastavnika o tome šta je dete naučilo na tom kursu, kao i šta će naučiti u naredom periodu.

Programi koje sam osmislila za decu ovog uzrasta obuhvataju materijale za učenje kod kuće. Ovi materijali imaju izuzetno važnu ulogu u učenju engleskog jezika na prirodan način, kao što su učili i maternji jezik. Ovime je roditeljima omogućeno da u svakom trenutku mogu da znaju šta su deca učila i kako napreduju. Veoma je bitno imati na umu da je “ponavljanje majka učenja“.

Mi pre svega predstavljamo mogućnosti za učenje, više nego što klasično podučavamo. Svako dete ima svoj stil učenja. Većina dece su uči kroz poktret i dodir. Pokret i dodir su izuzetno vredni elementi podučavanja. Programi koje sam razvila sadrže pesme, priče, animirane epizode i mobilne aplikacije koje dopunjuju podučavanje u učionici. Materijali za učenje su urađeni na takav način, da odgovaraju potrebama dece, bez obzira na koji način uče, da li su auditivni, vizuelni ili kinestetički tipovi. To osigurava da svako dete nauči engleski i to na način koji najviše odgovara njegovom stilu učenja.

Deca uče svojim tempom i na svoj način, i svako dete će naučiti, tako da roditelji nemaju razloga za brigu. Helen Doron kursevi se baziraju na metodologiji koja deci obezbeđuje učenje na potpuno prirodan način. Mlađe grupe će svakako naučiti gradivo i kod njih nema potrebe za proveru znanja. Oni uče sve vreme.

Lior Resnik, nastavnica Helen Doron škole, prenosi iskustva jednog od roditelja njenih đaka. Naime, roditelji tvrde da za vreme čitanja detetu na maternjem jeziku, primećuju da dete izgovara reči koje je čulo, na engleskom. Dalje prenosi: “Roditelji sede na časovima impresionirani znanjem koje dete pokazuje, praćenjem instrukcija, odgovarajanjem na pitanja i celokupnim učešćem. Iako i sami roditelji ponekad ne razumeju šta je rečeno, jasno vide da je dete u potpunosti uklopljeno u englesko okruženje.”

Nadovezujući programi osiguravaju napredak

Najkvalitetniji programi nude sistematski organizovane kurseve koji se međusobno nadovezuju i nadograđuju. Kako dete savladava program, primetan je potpuno prirodan napredak u učenju.

Učenje se ne svodi na nasumično prikupljanje informacija. Ni u jednom trenutku roditelji ne bi trebalo da sumnjaju u uspeh svog deteta ukoliko ono propusti neki deo gradiva.

U učenju se nikada ništa ne izgubi zauvek

Čini se da je za roditelje glavna preokupacija vezana za strah da dete koje uči engleski jezik zajedno sa maternjim može da počne da meša jezike. Poslednja istraživanja su pokazala da novi jezik zapravo postaje čvrsto uvezan u mozgu.

Čak i za decu koja su pomerena iz sredine u kojoj se govori njihovim maternjim jezikom, jezik nije izgubljen. “Izubljeni” prvi jezici ostavljaju trajne žigove na mozgu, pokazuje sledeće istraživanje:

Istraživanje koje je sprovela Nacionalna Akademija Nauka SAD-a, a objavljeno novembra 2014. godine, pokušalo je da proveri tvrdnje da jezik naučen u prvoj godini života može biti izbrisan ukoliko dete promeni lingvističko okruženje ili ukoliko govori drugi jezik. Potpuno su jasne implikacije vezane za učenje drugog ili više jezika istovremeno. Bilo da dete uči jezik istovremeno sa maternjim ili nakon što savlada osnove maternjeg, prihvatanje novog jezika počinje odmah.

Sve naučeno će, iako se ne koristi, u nekom trenutku isplivati na površinu. Roditelji moraju verovati svojoj deci i trebalo bi da razumeju, da ukoliko su deca srećna i angažovana na časovima, zasigurno uče.

Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]

03/07/2016

M	T	W	T	F	S	S
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

Half Sized Blog Element (Single Author Style)

Half Sized Blog Element (Multi Author Style)

Mogu li deca da nauče engleski pre maternjeg jezika?

Kako da obezbedite deci osnovu za rano učenje stranog jezika

Mogu li deca da nauče engleski pre maternjeg jezika?

Kako da obezbedite deci osnovu za rano učenje stranog jezika

Full Sized Blog Element (Big Preview Pic)

Mogu li deca da nauče engleski pre maternjeg jezika?

Helen odgovara:

Ulaz = izlaz

Sve je u mozgu

Ranije je bolje

Prednosti

Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!

Kako da obezbedite deci osnovu za rano učenje stranog jezika

Helen odgovara:

Negovanje osnove za učenje jezika

Učenje jezika kao maternjeg

Stilovi učenja

Nadovezujući programi osiguravaju napredak

U učenju se nikada ništa ne izgubi zauvek

Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!

Adresa centrale

Telefoni i mail adresa

Radno vreme

Aplikacije