Deca govor nauče do 3. godine. A onda do 6. ili 7. prave pauzu u učenju. Zašto? Zašto ne koristiti taj veliki potencijal za učenje u tom periodu?
Koliko ste puta čuli ili čak sami iskusili situaciju u kojoj cela porodica odluči da se preseli u drugu državu, a veoma mala deca daleko brže i lakše usvoje novi jezik od roditelja? Znajući ovo, zašto im uskraćujemo mogućnost da nauče još jedan jezik u onom uzrastu kad im to je to zapravo – igra?
Helen Doron sistem učenja engleskog jezika u Srbiji postoji punih 20 godina. Kao deo obeležavanja ovog velikog jubileja, tim Helen Doron škole organizovao je u Privrednoj komori Srbije seriju izvrsnih predavanja na kojoj su govorili stručnjaci poput Ranka Rajovića, logopeda Milice Vakić, fizijatra Danijele Vukićević, muzičkog pedagoga Olje Jovanović. Tu je bila i Helen Doron lično, tvorac ove jedinstvene metodologije učenja engleskog jezika kao maternjeg, koja podstiče učenje kroz igru od najranijih dana. Predavanja su bila besplatna i na njih su se mogli prijaviti svi zainteresovani učesnici.
Govoreći o ranom razvoju, svi predavači su se složili u jednom – rani razvoj je izuzetno važan za dete, okruženje igra presudnu ulogu i samo kroz stimulaciju na različite načine (između ostalog i izlaganjem dvojezničnoj sredini) može se očekivati da dete ostvari svoj puni potencijal koji mu je dat rođenjem.
Ipak, na konferenciji se pre svega govorilo o načinu komunikacije sa decom, tome kako deca u modernom vremenu treba da uče, koje greške roditelji prave i šta je njihov zadatak u periodu ranog razvoja.
Govoreći o razvoju govora kod dece, logoped Milica Vakić osvrnula se na dve najčešće greške koje roditelji prave – blendanje hrane i korišćenje cucle.
“Kao logoped, neretko srećem decu od tri ili četiri god koja još balave i imaju opuštenu vilicu. A onda mi roditelji kažu da ta deca jedu blendano i odmah znam u čemu je problem. Sa 7 meseci dete je spremno da konzumira čvrstu hranu. Jedini problem su roditelji koji to ne dozvoljavaju. Deca treba da grizu, manišpulišu hranom u ustima, da pokreću govorne organe kako bi ih razvili. Ako dete ne žvaće, ono ne angažuje dovoljno organe koji su mu potrebni da bi razvilo govor.” – rekla je Milica Vakić, floortime terapeut i osnivač Logopolisa.
Ona je dodala i da, sa logopedskog apekta cucla nije dobra. Kod dece koja je koriste jezik se ne kreće, pasivan je.
“Naš jezik je, kad su usta zatvorena, naslonjen na tvrdo nepce, a ako je između cucla, jezik se ne kreće, nema manipulaciju i ne razvija se. Dete od 2,5 godine koje koristi cuclu i ne govori će, naravno, biti ljuto, rezignirano, jer ne može da se izrazi.” – rekla je Milica Vakić
O hranjenju dece kao veoma značajnom u procesu dečjeg razvoja govorila je i dr Danijela Vukićević, fizijatar. “Vi danas imate mnogo načina da hranite decu. Pored kašica u teglama koje toliko roditelja koristi, vi sad imate i one kašice koje se samo sipaju detetu u usta, tako da ne mora ni kašičicu da koristi. Komotno za roditelje jer se ništa ne prlja, pogubno po decu. Dete najpre uči dodirom. Kad mu pružite činiju sa hranom, ono će poželeti da je pipne, pritisne, oseti u rukama. Roditelji to uglavnom neće dozvoliti, ali, dete drugačije ne može da uči.”
Predavanje doktora Rajovića trajalo je puna dva sata i bilo izuzetno zanimljivo.
“Učenje dva jezika paralelno je prednost. Ipak, da bi dete to bilo u stanju, prosečna inteligencija nije dovoljna. Ono mora biti makar malo natprosečno inteligentno. Davno sam razgovarao sa jednim profesorom koji se nije slagao sa mojim izlaganjem i tvrdnjom da je rani razvoj bitan. Smatrao je da je to za decu mučenje. Ja sam mu postavio pitanje – šta je najteža stvar koju u životu naučimo? Odgovorio mi je da je to – govor. Na moje pitanje kako je moguće da najtežu stvar učimo u tako ranom periodu brzo mi je rekao da je to spontano. Ako je spontano, to onda znači da bi i dete koje bi raslo bez izloženosti govoru naučilo da govori, što je, naravno, nemoguće.”
“Deca govor nauče do 3. godine. A onda do 6. ili 7. prave pauzu u učenju. Zašto? Zašto ne koristiti taj veliki potencijal za učenje u tom periodu? Sve dok je kroz igru, to za decu nikad nije mučenje.” – tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa učenja koji se sada uvodi u sve škole i vrtiće u Sloveniji.
Helen Doron je majka troje dece koja su odrastala kao bilingvalna deca. Danas, njen unuk ima pet godina, a već sa dve je učio da govori tri jezika paralelno i koristio sva tri.
Govoreći o programu koji je pre 35 godina osmislila, naglasila je da je prvi cilj metode ne samo razvoj govora i učenje jezika već i razvoj dečjeg potencijala za dugoročno učenje u životu.
“Mi decu ne učimo samo jeziku, mi razvijamo sposobnost mišljenja, humanost, komunikaciju, društvene veštine, negujemo drugarstvo i razvijamo različite sposobnosti koje su im potrebne u svakodnevnom životu. Učimo ih da uče. Kad se dete rodi, ono ima veliki broj neurona, i već u prvim mesecima oni neuroni koje mozak ne koristi, nestaju. Ukratko, što smo mlađi, mnogo je lakše da oblikujemo mozak kroz iskustva i stimulacije iz okruženja. I upravo je to ono što mi radimo – pružamo stimulativno okruženje deci od najranijih dana – onda kada im je to najpotrebnije.”
Helen Doron dodala je još i da je za pravilan razvoj kod dece bitno stvoriti okruženje za učenje lišeno stresa.
“Mi ne kritikujemo decu kad pogreše, podržimo ih i pokažemo im put ka tačnom odgovoru. Da bi se deca pravilno razvijala i spontano učila za njih treba stvoriti okruženje u kom će se osećati prijatno i bezbedno. To je naš cilj i to je jedini način na koji deca mogu kvalitetno da uče i da se razvijaju.”
Da li ste znali da bebe uče jezik već u materici? U uzrastu do godinu dana one su u stanju da razlikuju svoj maternji od stranih jezika. Ta sposobnost je nešto što treba iskoristiti. Mi upravo tako učimo. Prirodno. Učimo muziku i ritam, podstičemo povezanost dece i roditelja, razvijamo sposobnost govora s decom.
Shvatila sam, kad sam pre 35 godina započinjala, da se niko ne bavi tim ranim razvojem govora kod dece. Odlučila sam da počnem i vrlo brzo došla do toga da su me roditelji molili da prihvatim baš njihovu decu da s njima radim. Danas, mi radimo već sa decom uzrasta od tri meseca. Bebe uče. Uče kroz igru, kroz ponavljanje. Širom sveta imamo oko 5000 aktivnih visokokvalifikovanih učitelja, koji ulažu svoju neverovatnu energiju u ovaj posao, kako bi deca u potpuno prirodnom okruženju razvijala svoju sposobnost da uče govor na najbolji mogući način – igrajući se.” – zaključila je Helen Doron.
Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!
Za sve informacije možete pozvati besplatnu liniju:
ili posetite Helen Doron centar u vašem komšiluku!
Bilo da Vaše dete ima 3 meseca ili 18 godina, učenje engleskog u Helen Doron školama je pravi izbor za Vas!
Helen Doron engleski je ozbiljno zabavno iskustvo!
U Srbiji 250 franšiznih brendova zapošljava 30.000 radnika
U Srbiji trenutno posluje preko 250 franšiznih brendova koji zapošljavaju više od 30.000 radnika i imaju preko 4.500 prodajnih mesta. Interes srpskih kompanija raste iz godine u godinu, što dokazuje povećan broj srpskih franšiznih brendova, koja zauzimaju oko 35 odsto tržišta, dok je ostali deo od 65 procenata opredeljen za inostrane brendove, iz zemalja regiona, EU, SAD i Azije. Privredna komora Srbije (PKS) i Srpska franšizna asocijacija (SFA) unaprediće zajedničke aktivnosti i saradnju usmerene na podršku i sertifikaciji franšize kao naprednog modela poslovanja. To je potvrđeno Memorandumom o saradnji PKS I SFA koji su danas u Komori potpisali Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS i Tatjana Petković, predsednica UO SFA, nosilac master licence za Srbiju brenda Helen Doron English.
Franšiza je prepoznatljiv oblik poslovanja, a Srpska franšizna asocijacija radiće da dodatnoj sertifikaciji ovog modela poslovanja, promociji i formiranju pravne regulative, istakla je Petković.
„Naš cilj je da proširimo koncept franšiznog poslovanja, da stvorimo preduslove za kreiranje nacionalne strategije i zakonskog okvira“, rekla je Marica Vidanović, rukovodilac Centra za franšizing u PKS i najavila organizaciju regionalne konferencije u Nišu koja će biti posvećena edukaciji mladih o ovom vidu poslovanja.
Cilj osnivanja asocijacije je da se podigne vidiljivost i omogući dodatno informisanje o franšiznom poslovanju, ukazao je Nemanja Nikodijević, član UO SFA, nosilac master licence DEPIL CONCEPT.
Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju održana je i prva sednica Skupštine SFA koja je okupila nacionalne i međunarodne franšizne koncepte koji posluju u Srbiji.
U Srbiji je najviše franšiznih brendova zastupljeno u uslužnom sektoru (restorani brze hrane, klasični restorani, promet nekretnina, hotelijerstvo, turizam itd), kao i sektor trgovine – gde dominiraju franšizni sistemi iz oblasti konfekcije, prodaja robe široke potrošnje, i prodaja kozmetike i nakita. Veliki „boom“ je primećen u sektoru edukacije dece, u pogledu mentalne aritmetike, sistema korišćenja dečije logike i razvoj IT spospobnosti.
PKS je u proteklim godinama uvažavala značaj razvoja franšizinga i prepoznala važnu ulogu koji ovaj vid poslovanja može imati za razvoj preduzetništva. U skladu sa tim realizovala je širok spektar edukativnih i promotivnih aktivnosti, i prepoznata je kao centralno mesto za razvoj franšizne teme, i na regionalnom i na evropskom nivou.
Ono što karakteriše franšizno poslovanje jeste korišćenje profitno proverenog poslovnog modela drugog poslovnog subjekta. To je metod distribucije gde vlasnik proizvoda ili usluge (davalac franšize) daje mogućnost i prodaje pravo primaocu franšize da nastupa na tržištu pod njegovim prepoznatljivim imenom/brendom i da distribuira njegove proizvode ili usluge: koristi njegovo ime i znak, know-how, metod i sistem poslovanja, prednosti kroz iskustvo na tržištu, dobija obuku i putokaze profitabilnosti.
Praksa je pokazala da je za ulazak u preduzetništvo, kupovina franšize sigurniji način započinjanja sopstvenog posla, jer ulazak u preduzetništvo putem franšize nudi prenos već oprobanog, profitno dokazanog sistema poslovanja, znanje, iskustvo i veštine. Franšizno poslovanje ima značajnu ulogu u svakoj zemlji, jer olakšava razvoj preduzetništva, ubrzava ga i čini ga sigurnijim.
Potvrda tome jeste da ovaj vid poslovanja u svetu generiše oko 5,8 odsto globalnog BDP-a, kao i da na evropskom nivou je utvrđeno postojanje preko 40.000 franšiza. Statistika procenjuje da se svakih osam minuta negde u svetu se otvori nova franšiza. Čak 50 procenata tržišne privrede u SAD se zasniva na franšiznom poslovanju, i to u preko 160 sektora industrije.
Foto i video: Boban Ristić
FOTO
https://we.tl/t-j7qzN23I4G
VIDEO
Mihailo Vesović, direktor Sektor za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS
https://we.tl/t-Sgb7EPjo7W
Tatjana Petković, predsednica UO SFA, nosilac master licence za Srbiju brenda Helen Doron English
https://we.tl/t-p7gZDLcYlu
Marica Vidanović, član UO SFA, Rukovodilac Centra za franšizing PKS
https://we.tl/t-s7wugAemRx
Nemanja Nikodijević, član UO SFA, nosilac master licence Brenda DEPIL CONCEPT
https://we.tl/t-oBh8LD5VZM
Pokrivalice
https://we.tl/t-D2lsmsFQqM
25 GODINA HELEN DORON ŠKOLE ENGLESKOG U SRBIJI
Helen Doron nastavnici svake godine imaju svoj dan, kada razmenjuju ideje, bliže sarađuju sa
kolegama iz svih Helen Doron centara, i odlično se provode!
Jedan od takvih dana je bio i 20. avgust 2024, kada smo u restoranu Filmski grad uživali u godišnjoj
konferenciji za nastavnike, i glavnoj temi – Song seminaru. Pitate se šta je song seminar?
Helen Doron kursevi engleskog za decu i tinejdžere su prepuni originalne muzike, dobrih ritmova iz
celog sveta, i tekstova koji su direktno povezani sa gradivom koje se radi. Od beba do studenata, svi
kursevi imaju pesme koje oplemenjuju nastavu, pomažu u usvajanju jezika, i prosto „teraju“ na
pokret.
Mi ne bi bili Helen Doron nastavnici kada ne bi imali i specijalne koreografije za svaku od tih pesama!
Atmosfera je bila fenomenalna, i svaki ozbiljni segment, kojim smo utvrđivali važnost muzike i
obrađivali svaku komponentu koji muzika donosi deci u toku naših časova, začinili smo đuskanjem,
pevanjem, i sjajnom energijom!
Preko 70 Helen Doron nastavnika je učestvovalo na konferenciji, i ulepšalo ujedno i proslavu 25
godina postojanja i rada Helen Doron škole.
Četvrt veka, 14 centara, preko 40 000 đaka, od kojih su
prve generacije sad već uspešni mladi ljudi, a neki od njih su prepoznali i svoju budućnost i postali
Helen Doron nastavnici. Ponos je neizmeran, a srce je puno!
Hvala vam na poverenju!
Edukacija u Helen Doron školama nikada ne staje!
Još jedna Helen Doron školska godina, 21-va u Srbiji i čak 35-ta u svetu, nadasve neobična, i protkana brigom za zdravlje i dobrobit naših najmilijih, je završena.
Naši dragi đaci i njihovi roditelji su hrabro i veoma uspešno od marta meseca pohađali nastavu online, pored svih školskih i poslovnih obaveza, koje su se nekako, prelaskom na rad od kuće (ko god je bio u situaciji da može), triplicirale.
Deca su se radovala što mogu makar putem ekrana da i dalje redovno vide svoje drugare i nastavnike, igraju se na engleskom, a stariji da bruse svoje izražavanje, gramatiku, i pripremaju se sa polaganje Cambridge ispita.
Dugujemo veliku zahvalnost roditeljima koji su imali puno poverenje u nas, i prešli na online sistem nastave, otvorili svoje domove putem ekrana, omogućivši svojoj deci da i dalje napreduju, uče i druže se, bez obzira na sva zbivanja oko nas. Nadamo se da smo opravdali poverenje i pokazali da smo spremni za sve prilike i neprilike, a sve za dobrobit naših đaka.
Velika zahvalnost ide i našim đacima, koji su ubrzano učili kako da koriste sve mogućnosti svojih uređaja dok su pratili nastavu, i nagrađivali nastavnike osmesima, dosetkama, i vrednim igranjcem i radom na engleskom!
Naravno, kako biva u velikim i dobro organizovanim sistemima, naša matična kuća Helen Doron Educational group nam je pružila sve moguće resurse, uz angažovanje velikog tima stručnjaka, da čitava tranzicija traje svega par dana.
Posebnu zahvalnost upućujemo svim Helen Doron predavačima u Srbiji, koji su takođe svoj životni prostor velikodušno podelili sa svojim đacima, uneli svu svoju kreativnost, entuzijazam, predanost i rad u pripremu i izvođenje online časova, i poklonili deci kontinuitet u učenju engleskog jezika prema Helen Doron metodologiji.
Naš tim je spreman i za sledeću školsku godinu! I uživo, i po potrebi online, edukacija u Helen Doron školama nikada ne staje!
Sa željama za zdrav i bezbedan raspust,
Do septembra,
Pozdravlja vas Helen Doron Srbija
Upis na Helen Doron kurseve je u toku!
Prijavite se za BESPLATAN prezentacioni čas sa Vašom decom!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/besplatan-prezentacioni-cas-engleskog-2020-2021/”]
Ili pozovite željenu lokaciju ISKLJUČIVO na broj MOBILNOG telefona prikazanog kod željene lokacije!
____________________________________
Šta je stimulacija mozga deteta?
Upis na online Helen Doron kurseve je u toku!
Prijavite se za BESPLATAN online prezentacioni čas sa Vašom decom!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/besplatan-online-prezentacioni-cas-engleskog/”]
Ili pozovite željenu lokaciju ISKLJUČIVO na broj MOBILNOG telefona prikazanog kod željene lokacije!
Ostanite kod kuće dok traju mere bezbednosti, i učite engleski na ozbiljno zabavan način – Helen Doron način!
HELENDORON@HOME
Keeping Connected
____________________________________
Pismo Helen Doron roditeljima
Dragi roditelji,
Svi mi iz Helen Doron Education Grupe bismo želeli da znate da mislimo na Vas i da želimo da Vam pružimo podršku tokom ovih vanrednih i teških okolnosti povodom izbijanja korona virusa.
Budno pratimo situaciju u celom svetu i svesni smo teške situacije u kojoj se nalazimo. Naša nada je da će se situacija uskoro dovesti pod kontrolu i da ćete svi biti bezbedni i zdravi.
Moje misli su sa svakom od 38 zemalja u kojima se trenutno nalazimo.
Kao osnivač i generalni direktor svih Helen Doron obrazovnih programa, veoma sam uključena u praćenje svih kurseva i obezbeđivanje najvišeg kvaliteta. Pored pedagoškog aspekta, naši kursevi takođe uče decu o brizi za bližnjeg. Tokom časova, podučavamo decu o empatiji, brizi za okruženje, čuvanju životinja i prirode, i podstičemo zdrav životni stil i izbor hrane. Zato Vas molimo da najozbiljnije shvatite i pratite instrukcije nadležnih organa kada je u pitanju zdravlje i Vas i Vaše porodice.
Pravo je vreme za upotrebu svih naših tehnologija koje su vam na raspolaganju, kao na primer Helen Doron Stream aplikaciju za pozadinsko slušanje epizode koju Vaše dete trenutno obrađuje.
S obzirom na zabranu rada obrazovnih institucija, pripremili smo za vas online časove koji će biti prezentovani preko odabrane platforme, a od strane Vašeg Helen Doron učitelja.
Upis na online Helen Doron kurseve je u toku!
Prijavite se za BESPLATAN online prezentacioni čas sa Vašom decom!
[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/besplatan-online-prezentacioni-cas-engleskog/”]
Ili pozovite željenu lokaciju ISKLJUČIVO na broj MOBILNOG telefona prikazanog kod željene lokacije!
Ostanite kod kuće dok traju mere bezbednosti, i učite engleski na ozbiljno zabavan način – Helen Doron način!
HELENDORON@HOME
Keeping Connected
____________________________________
Pored toga, podsećamo na različite online opcije koje su Vam na raspolaganju:
*Helen Doron Song Club
*Helen Doron Kangi Club
*Teen Buzz radio
*Helen Doron Jump With Joey aplikacijja
*Helen Doron Fun With Flupe Magic Wand aplikacija
*Helen Doron Read aplikacija (uz doplatu Play Store-u)
U ime cele Helen Doron porodice, želimo Vam bezbednost i zdravlje!
S poštovanjem,
Helen Doron.
Šta je najteža stvar koju deca moraju da nauče?
Deca govor nauče do 3. godine. A onda do 6. ili 7. prave pauzu u učenju. Zašto? Zašto ne koristiti taj veliki potencijal za učenje u tom periodu?
Koliko ste puta čuli ili čak sami iskusili situaciju u kojoj cela porodica odluči da se preseli u drugu državu, a veoma mala deca daleko brže i lakše usvoje novi jezik od roditelja? Znajući ovo, zašto im uskraćujemo mogućnost da nauče još jedan jezik u onom uzrastu kad im to je to zapravo – igra?
Helen Doron sistem učenja engleskog jezika u Srbiji postoji punih 20 godina. Kao deo obeležavanja ovog velikog jubileja, tim Helen Doron škole organizovao je u Privrednoj komori Srbije seriju izvrsnih predavanja na kojoj su govorili stručnjaci poput Ranka Rajovića, logopeda Milice Vakić, fizijatra Danijele Vukićević, muzičkog pedagoga Olje Jovanović. Tu je bila i Helen Doron lično, tvorac ove jedinstvene metodologije učenja engleskog jezika kao maternjeg, koja podstiče učenje kroz igru od najranijih dana. Predavanja su bila besplatna i na njih su se mogli prijaviti svi zainteresovani učesnici.
Govoreći o ranom razvoju, svi predavači su se složili u jednom – rani razvoj je izuzetno važan za dete, okruženje igra presudnu ulogu i samo kroz stimulaciju na različite načine (između ostalog i izlaganjem dvojezničnoj sredini) može se očekivati da dete ostvari svoj puni potencijal koji mu je dat rođenjem.
Ipak, na konferenciji se pre svega govorilo o načinu komunikacije sa decom, tome kako deca u modernom vremenu treba da uče, koje greške roditelji prave i šta je njihov zadatak u periodu ranog razvoja.
Govoreći o razvoju govora kod dece, logoped Milica Vakić osvrnula se na dve najčešće greške koje roditelji prave – blendanje hrane i korišćenje cucle.
“Kao logoped, neretko srećem decu od tri ili četiri god koja još balave i imaju opuštenu vilicu. A onda mi roditelji kažu da ta deca jedu blendano i odmah znam u čemu je problem. Sa 7 meseci dete je spremno da konzumira čvrstu hranu. Jedini problem su roditelji koji to ne dozvoljavaju. Deca treba da grizu, manišpulišu hranom u ustima, da pokreću govorne organe kako bi ih razvili. Ako dete ne žvaće, ono ne angažuje dovoljno organe koji su mu potrebni da bi razvilo govor.” – rekla je Milica Vakić, floortime terapeut i osnivač Logopolisa.
Ona je dodala i da, sa logopedskog apekta cucla nije dobra. Kod dece koja je koriste jezik se ne kreće, pasivan je.
“Naš jezik je, kad su usta zatvorena, naslonjen na tvrdo nepce, a ako je između cucla, jezik se ne kreće, nema manipulaciju i ne razvija se. Dete od 2,5 godine koje koristi cuclu i ne govori će, naravno, biti ljuto, rezignirano, jer ne može da se izrazi.” – rekla je Milica Vakić
O hranjenju dece kao veoma značajnom u procesu dečjeg razvoja govorila je i dr Danijela Vukićević, fizijatar. “Vi danas imate mnogo načina da hranite decu. Pored kašica u teglama koje toliko roditelja koristi, vi sad imate i one kašice koje se samo sipaju detetu u usta, tako da ne mora ni kašičicu da koristi. Komotno za roditelje jer se ništa ne prlja, pogubno po decu. Dete najpre uči dodirom. Kad mu pružite činiju sa hranom, ono će poželeti da je pipne, pritisne, oseti u rukama. Roditelji to uglavnom neće dozvoliti, ali, dete drugačije ne može da uči.”
Predavanje doktora Rajovića trajalo je puna dva sata i bilo izuzetno zanimljivo.
“Učenje dva jezika paralelno je prednost. Ipak, da bi dete to bilo u stanju, prosečna inteligencija nije dovoljna. Ono mora biti makar malo natprosečno inteligentno. Davno sam razgovarao sa jednim profesorom koji se nije slagao sa mojim izlaganjem i tvrdnjom da je rani razvoj bitan. Smatrao je da je to za decu mučenje. Ja sam mu postavio pitanje – šta je najteža stvar koju u životu naučimo? Odgovorio mi je da je to – govor. Na moje pitanje kako je moguće da najtežu stvar učimo u tako ranom periodu brzo mi je rekao da je to spontano. Ako je spontano, to onda znači da bi i dete koje bi raslo bez izloženosti govoru naučilo da govori, što je, naravno, nemoguće.”
“Deca govor nauče do 3. godine. A onda do 6. ili 7. prave pauzu u učenju. Zašto? Zašto ne koristiti taj veliki potencijal za učenje u tom periodu? Sve dok je kroz igru, to za decu nikad nije mučenje.” – tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa učenja koji se sada uvodi u sve škole i vrtiće u Sloveniji.
Helen Doron je majka troje dece koja su odrastala kao bilingvalna deca. Danas, njen unuk ima pet godina, a već sa dve je učio da govori tri jezika paralelno i koristio sva tri.
Govoreći o programu koji je pre 35 godina osmislila, naglasila je da je prvi cilj metode ne samo razvoj govora i učenje jezika već i razvoj dečjeg potencijala za dugoročno učenje u životu.
“Mi decu ne učimo samo jeziku, mi razvijamo sposobnost mišljenja, humanost, komunikaciju, društvene veštine, negujemo drugarstvo i razvijamo različite sposobnosti koje su im potrebne u svakodnevnom životu. Učimo ih da uče. Kad se dete rodi, ono ima veliki broj neurona, i već u prvim mesecima oni neuroni koje mozak ne koristi, nestaju. Ukratko, što smo mlađi, mnogo je lakše da oblikujemo mozak kroz iskustva i stimulacije iz okruženja. I upravo je to ono što mi radimo – pružamo stimulativno okruženje deci od najranijih dana – onda kada im je to najpotrebnije.”
Helen Doron dodala je još i da je za pravilan razvoj kod dece bitno stvoriti okruženje za učenje lišeno stresa.
“Mi ne kritikujemo decu kad pogreše, podržimo ih i pokažemo im put ka tačnom odgovoru. Da bi se deca pravilno razvijala i spontano učila za njih treba stvoriti okruženje u kom će se osećati prijatno i bezbedno. To je naš cilj i to je jedini način na koji deca mogu kvalitetno da uče i da se razvijaju.”
Da li ste znali da bebe uče jezik već u materici? U uzrastu do godinu dana one su u stanju da razlikuju svoj maternji od stranih jezika. Ta sposobnost je nešto što treba iskoristiti. Mi upravo tako učimo. Prirodno. Učimo muziku i ritam, podstičemo povezanost dece i roditelja, razvijamo sposobnost govora s decom.
Shvatila sam, kad sam pre 35 godina započinjala, da se niko ne bavi tim ranim razvojem govora kod dece. Odlučila sam da počnem i vrlo brzo došla do toga da su me roditelji molili da prihvatim baš njihovu decu da s njima radim. Danas, mi radimo već sa decom uzrasta od tri meseca. Bebe uče. Uče kroz igru, kroz ponavljanje. Širom sveta imamo oko 5000 aktivnih visokokvalifikovanih učitelja, koji ulažu svoju neverovatnu energiju u ovaj posao, kako bi deca u potpuno prirodnom okruženju razvijala svoju sposobnost da uče govor na najbolji mogući način – igrajući se.” – zaključila je Helen Doron.
Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!
Za sve informacije možete pozvati besplatnu liniju:
0800/333-000
ili posetite Helen Doron centar u vašem komšiluku!
Bilo da Vaše dete ima 3 meseca ili 18 godina, učenje engleskog u Helen Doron školama je pravi izbor za Vas!
Helen Doron engleski je ozbiljno zabavno iskustvo!
Izvor: Zelena učionica, autor: Aleksandra Cvjetić
Bilingvalizam: Super moći mozga dvojezične dece
Danas, u Helen Doron školama engleskog jezika, za bebe uzrasta od 3 do 22 meseca uspešno se primenjuje program Baby’s Best Start.
Svi znamo kakav je izazov učenje novog jezika i koliko vremena i truda zahteva. A opet, pomislimo na malu decu, koja bez napora u najranijem periodu života uče nešto tako komplikovano kao što je jezik. I to ne samo da su u stanju da ovladaju jednim, već, u povoljnim okolnostima, mogu lako progovoriti i na dva jezika! Dečiji mozak je zaista čudesan, pre svega zahvaljujući sposobnosti stvaranja velikog broja neuronskih veza – sinapsi, što je osobina koju starenjem gubimo.
Dobrobiti dvojezičnosti
Dvojezična, ili bilingvalna deca uobičajena su u sredinama u kojima od prvih dana slušaju komunikaciju na dva jezika – bilo da roditelji govore različitim jezicima, bilo da se, kao u slučaju doseljenika, u porodici govori jedan, a u okruženju drugi jezik. Naučnicima su ovakva deca veoma zanimljiva za proučavanje uticaja dvojezičnosti na razvoj mozga i psihu. Na bilingvalnoj deci sprovedene su mnoge studije i rezultati pokazuju da učenje dva jezika u ranom uzrastu zaista donosi dobrobiti:
– Bilingvalna deca imaju veći koeficijent inteligencije od dece koja su okružena samo jednim jezikom. Razlog za to je bolja umreženost mozga, zahvaljujući stvaranju većeg broja sinapsi – veza između nervnih ćelija u mozgu kojima se prenose impulsi.
– Zahvaljujući bolje umreženom mozgu, dvojezična deca brže razmišljaju, bolja su u obavljanju više zadataka u isto vreme i fleksibilnija su.
– Deca koja odmalena pričaju dva jezika kasnije imaju daleko blaže simptome Alchajmerove bolesti, zahvaljujući upravo većem broju moždanih sinapsi. Iz istog razloga njihove kognitivne sposobnosti ostaju duže očuvane u starosti.
– Dvojezična deca lakše se koncentrišu pri radu, jer su u stanju da bolje izoluju zvuke i slike iz okoline. Zahvaljujući sposobnosti da pažnju usmere na suprostavljene mentalne procese, što zahteva upotreba dva jezika, oni se bolje snalaze i u rešavanju problemskih matematičkih zadataka.
Učenje drugog jezika na prirodan način
Bilingvalnost kao porodično okruženje ipak nije privilegija prosečnog deteta. Učenje drugog jezika na organizovan način, u okviru škola stranih jezika, može međutim dati isto tako dobre rezultate. Uslov je da dete uči na način koji će biti jednako motivišuć i prirodan kao što je slučaj sa spontanim učenjem u dvojezičnoj sredini.
Mala deca najbolje uče kroz igru, druženje i interakciju. Zadovoljno dete, kome provođenje vremena na časovima jezika donosi radost i zabavu – je i motivisano dete, koje lako usvaja znanja. U periodu do treće godine, mališani najbolje usvajaju osnove drugog jezika kroz rad u malim grupama i uz prisustvo roditelja, što je okruženje najpribližnije atmosferi u porodici.
Muzika kao motor lakog učenja
Ono što deci usvajanje stranog jezika čini posebno lakim jeste muzika. Muzika pruža brojne prednosti pri učenju stranih jezika :
– Kada pevamo na stranom jeziku, nastojimo da reprodukujemo zvukove i tonove koje čujemo, pa naš akcenat manje dolazi do izražaja nego u govoru.
– Slušanje muzike omogućava nam da bolje usvajamo sintaksu i proširujemo rečnik, jer muzika aktivira iste centre u mozgu kao i govor.
– Uz muziku se lakše pamti. Pevanjem brzo učimo nove reči, budući da muzika stimuliše našu memoriju. Zbog toga još uvek tako dobro pamtimo pesmice naučene u detinjstvu.
– Pevanje je aktivnost koja motiviše, jer donosi uživanje. Zbog toga se ceo proces učenja manje doživljava kao rad, ako je muzika uključena. Jezik sa kojim se deca upoznaju kroz muziku za njih je izvor pozitivnih asocijacija, jer ga povezuju sa igrom i zabavnim aktivnostima.
Metoda koja je osvojila svet
Upravo je muzika bila polazište i inspiracija britanskom lingvisti i pedagogu Helen Doron. Upisavši svoju ćerku na časove violine, bila je impresionirana Suzuki metodom učenja muzike i odlučila je da je primeni na učenje engleskog jezika za decu. Godine 1985, počela je da pravi svoje materijale za učenje engleskog, bazirane na muzici i govoru, što omogućava da mališani progovore strani jezik pre nego što nauče da čitaju i pišu. Sastavila je pesmice i rime i njen metod u startu je pokazao izuzetne rezultate. Deca su bila izuzetno stimulisana učenjem koje oponaša prirodne procese usvajanja maternjeg jezika, kroz igru i interakciju.
Zahvaljujući uspehu programa baziranog na ohrabrivanju i dinamičnom radu u atmosferi koja stimuliše emocionalne, fizičke, kreativne i intelektualne dobrobiti dece, danas se Helen Doron metoda primenjuje u preko 30 zemalja širom sveta. Tokom 35 godina postojanja ovog metoda, Helen Doron English je proširio svoje programe prema uzrastima dece – od tromesečnih beba do devetnaestogodišnjih tinejdžera.
Na dvojezičnosti se radi od rođenja
Danas, u Helen Doron školama engleskog jezika, za bebe uzrasta od 3 do 22 meseca uspešno se primenjuje program Baby’s Best Start, kao odlična osnova za dvojezičnost i sve dobrobiti koje iz nje proističu. Izlaganje engleskom jeziku vrši se kroz razvojne aktivnosti, pesme i rime, u malim grupama i uz prisustvo roditelja, uz moto “More Than English – Values for life”.
Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!
Za sve informacije možete pozvati besplatnu liniju:
0800/333-000
ili posetite Helen Doron centar u vašem komšiluku!
Bilo da Vaše dete ima 3 meseca ili 18 godina, učenje engleskog u Helen Doron školama je pravi izbor za Vas!
Helen Doron engleski je ozbiljno zabavno iskustvo!
Izvor: Detinjarije.com
Helen Doron – Engleski za ceo život
Ljubav prema učenju drugog jezika, širina shvatanja sveta oko sebe, učenje kroz zabavu, igru i druženje samo su neki od segmenata koji je dostupni našim i mališanima u preko 35 zemalja sveta putem franšize Helen Doron edukacione grupe.
Beograd, Novi Sad i Pančevo su jedni od većih centara u kojima Helen Doron ima svoja predstavništva.
Helen Doron, kao lingvista i stručnjak za rani razvoj dece, pre 34 godine je počela da razvija svoj program učenja engleskog kao maternjeg. Kada je ćerku odvela na časove violine prema čuvenoj Suzuki metodi koja je podučavala „jezik muzike“, rešila je da će njen metod podučavati „muziku jezika“.
Prvi materijali su bili predviđeni za uzrast dece od 2-14 godina, ali je vremenom ta granica pomerana, kako su postojeći đaci rasli, ali i mlađi želeli da se uključe u zabavu na engleskom. Danas Helen Doron programi obuhvataju programe od 3 meseca do 19 godina.
Najmlađi polaznici uživaju sa svojim roditeljima na časovima, upijajući melodiju engleskog, igrajući se, vežbajući, plešući, i kad osete želju – progovarajući jezik kojim su okruženi.
Mamama i tatama ponekad časovi budu dobar kondicioni trening, jer treba mališana i podići pa zaigrati zajedno, naučiti šta je „up side down“, provući se zajedno ispod prepreke ili preskočiti jastučić – sve u cilju izmamljivanja osmeha i onog najslađeg kikotanja.
Predškolci se polako uvode u svet slova, na zabavan i jednostavan način usvajaju njihova imena i zvuke, vežbaju govor kroz takmičarske igre i timski rad, uče se poštovanju reda i pravila dok neprimetno proširuju svoj rečnik i rečenične strukture koje koriste.
Naši veliki mali ljudi se spremaju i za ozbiljne Kembridž ispite, sa velikim uspehom ih polažu, ali se i oni tokom priprema ozbiljno dobro zabave i stiču prijatelje za ceo život.
Bilo da se interesujete za upis u Helen Doron školu, ili razmišljate da otvorite sopstveni posao u vašem gradu u sferi edukacije, sve informacije možete dobiti preko besplatnog Call centra 0800/333-000.
Mi mislimo da se malo dete igra, ali ono kroz igru uči!
Govor predstavlja važnu stimulaciju razvoja neuronskih mreža, a samim tim i inteligencije kod deteta. U tom kontekstu se može i razmatrati značaj učenja drugog jezika u najranijem periodu života, što može biti izuzetno dobra stimulacija.
Dr Ranko Rajović, saradnik UNICEF-a za ranu edukaciju, osnivač Mense Srbije i autor programa NTC sistem učenja, jedan je od učesnika KONFERENCIJE O RANOM RAZVOJU U ORGANIZACIJI ŠKOLE ENGLESKOG JEZIKA “HELEN DORON”, koja će se održati 30. avgusta u Beogradu. Tim povodom, za Detinjarije govori o značaju ranog razvoja, dvojezičnosti i tome, koliko su nam deca stimulisana u ranom uzrastu?
Koliko je značaj ranog razvoja?
Rani razvoj i rana stimulacija su ključni faktori razvoj deteta, ali nažalost, malo se radi na ovom segmentu razvoja deteta. Nova otkrića iz medicine, posebno iz oblasti neuronauka, jasno i nedvosmisleno ukazuju da je period najvažnijeg razvoja mozga do pete godine. To se može lakše razumeti ako gledamo glavnu biološku ulogu mozga, a to je preživljavanje. Jasno je da dete prvih pet godina života mora da nauči mnogo stvari, da se prilagodi na okruženje, da nauči jezik, osnovne socijalne veštine, da prepozna emocije svoje, ali i tuđe. U tom periodu uspostavljaju se nervni putevi koji su osnova kasnijeg funkcionisanja deteta.
Neuroni i nervni putevi koji se slabije koriste se gube. Bukvalno, neuroni se bore da zauzmu svoje mesto i oni koji su slabiji ili manje korišćeni resorbuju se i ustupaju mesto drugim neuronima. Uspostavljeni nervni putevi su osnova za razvoj misaonih procesa, pa je uz formiranje nervnih puteva koji se velikom merom uspostavljaju motoričkim aktivnostima deteta, potrebno dete što ranije podsticati da misli, povezuje, donosi zaključke, razvija strategiju, snalazi se, pronalazi nova rešenja. Time se obezbeđuje sinhroni razvoj, motorički i misaoni i uspostavlja integracija važnih regija mozga. Zato je važno u tom periodu imati posebne programe koji omogućavaju sveukupan razvoj deteta.
Moram upozoriti roditelje, da se razvila čitava industrija koja se zasniva na neuromitovima i nudi „najbolje“ i „proverene“ programe koji će stvoriti uspešno dete, ali nažalost nije uopšte lako, a posebno ne brzo stvoriti uspešno dete sa maksimalno razvijenim biološkim potencijalima.
Rani razvoj i dvojezičnost – koliko je rano učenje stranog jezika stimulišuće za malo dete?
Jedan od najtežih zadataka koji naš mozak mora da obavi u životu jeste učenje jezika. Dete zavisi od komunikacije, a mozak kao organ za preživljavanje ubrzano radi u prvim godinama života i hvata sve informacije, obrađuje, povezuje i omogućava da fiziološki zdravo dete već sa godinu dana progovori prve reči. Centar za govor je nastao kao potreba da ljudi u praistoriji komuniciraju, sporazumevaju se, lakše uhvate plen u lovu. Razvijao se hiljadama godina i analiza mozga čoveka i ostalih primata na komparativnoj anatomiji na Harvardu pokazala je da je taj deo mozga, kao i senznomotorne regije zadužene za palac znatno veći kod čoveka u odnosu na ostale primate, pa se može reći da je razvoj inteligencije u velikoj meri pokrenut govorom. Tako da govor predstavlja važnu stimulaciju razvoja neuronskih mreža, a samim tim i inteligencije kod deteta. U tom kontekstu se može i razmatrati značaj učenja drugog jezika u najranijem periodu života, što može biti izuzetno dobra stimulacija, ali isto tako, u drugim slučajevima, može usporiti razvoj deteta. Zato je važno proceniti potencijal deteta i tek na osnovu toga odlučiti se da li ga izložiti učenju drugog jezika.
Na koji način malo dete najbolje uči?
Malo dete najbolje uči kad ne misli o učenju, tj. kada se igra. Malo dete otkriva svet i za njega je sve novo, neistraženo, zanimljivo, čudesno, zagonetno, inspirativno i zapravo malo dete otkriva svet. Dečji sat drugačije kuca i njihovo vreme je usporeno kako bi mogli da analiziraju svet oko sebe i ne treba ih prekidati kada se igraju. Najbolje u nama počinje čuđenjem. Malom detetu je sve čudo. Uživa, živi intenzivno svaki svoj dan, a mi mislimo da se igra, ali njegov ceo život je igra. I tako neprimetno uči, usvaja znanja i sprema se zapravo za život. Zato je važno da sve što se radi sa decom, ide nenametljivo, usput, kroz igru. Tako najbolje uči.
Kakva je situacija u praksi, koliko su nam deca stimulisana u ranom uzrastu?
Pojedini eksperti u Evropi i dalje smatraju da je rana stimulacija mučenje deteta, da ga ne treba opterećivati, da ga čeka učenje ceo život i da upravo zato ne treba opterećivati dete. Naravno, mora se dobro proceniti šta je opterećenje, a šta nije. I tako organizovati aktivnosti koje za dete neće biti opterećenje, nego radost. Kao što dete uči jezik nenametljivo i usput, tako može da uči i druge stvari ako su deo igre.
Poznati je primer sprintera Useina Bolta koji je najbrži sprinter na svetu i koji u sekundi u punom ubrzanju pretrči skoro 13 metara. Kada se on pojavio, bilo je neshvatljivo za stručnjake iz medicinske fiziologije, kako je moguće da neko trči tako brzo. Kasnije je i to odgonetnuto, čak je i Bolt u svojoj knjizi napisao da je kao dete skoro svaki dan trčao sprint nizbrdo. Naime, otac mu nije dao da ide na teren da igra fudbal, ali mama ga je puštala kad tata ode na posao. Dogovor je bio da ide na teren, ali da pre tate bude u dvorištu. Bolt je igrajući fudbal na brdu uvek gledao na put u daljini da vidi da li otac dolazi. Kad ga ugleda kako stiže na motoru, eksplozivno je kretao sprint nizbrdo da pre tate stigne u dvorište. I na taj način je uspevala „mala prevara“ i tata nije ni pomišljao da je Usein umesto kućnih obaveza igrao fudbal na brdu.
Jasno je da ovakav intenzivan sprint i napor za Useina nije bilo mučenje, nego deo igre. Samo ako zamislimo da neko tera svoja dete da trči nizbrdo svaki dan 200-300 metara, pa čak i nekoliko puta dnevno, kako bi dete postalo prvak u sprintu, jasno je da je to mučenje. Isto tako, ako kažemo detetu: „trči svaki dan nizbrdo 100 metara, to je dobar trening za sprint, bićeš prvak sveta za 15 godina“, nećemo ništa uraditi jer to je mučenje za dete. Ili ako obećamo detetu da će dobiti čokolade i bombone ako trči nizbrdo, uspećemo jednom, dva ili tri puta. Mora da bude jasno svima koji rade sa decom da je jedini motiv za dete igra, bila je, uvek će biti.
Ovo je važno razumeti jer je rani uzrast važan za razvoj deteta i najbolje ćemo uraditi ako metode koje primenjujemo liče na igru, dešavaju se usput i nenametljivo, te ih dete ne doživljava kao obavezu.
Jedan ste od predavača na Konferenciji o ranom razvoju Škole engleskog jezika “Helen Doron”. Šta će biti vaša poruka i savet pedagozima?
Najvažnija poruka svih mojih predavanja, pa i ovog koje će se održati u okviru Konferencije o ranom razvoju Škole engleskog jezika „Helen Doron“, jeste da dete bude spretno, okretno, da misli i povezuje informacije i da sve što radimo sa njim liči na igru. I druga poruka je da ukažem na značaj okruženja koje, čini mi se, često ne ne razumemo dovoljno. U nekim knjigama i dalje piše da je za razvoj inteligencije, okruženje važno 50%, a genetika 50%. Ili, da su jednako važni genetika, okruženje i unutrašnja motivacija.
Mojim studentima na Pedagoškom fakultetu u Kopru predajem da će značaj okruženja bolje shvatiti ako zamisle sledeću situaciju: mama i tata su dobili sina i na primer, drže ga pet godina u beloj sobi koja je u potpunosti bela, prazna i sa njim ne govori niko. Da li će posle pet godina to dete biti 50% inteligentno kao roditelji? Jasno je da neće biti ni 10%. Iz ovog primera se može shvatiti da je okruženje važno skoro 100%.
Studenti me onda u čudu pitaju: „Ako je okruženje 100%, koliko je onda genetika, 2 ili 3%?!“ Onda im dam objašnjenje da je i genetika važna 100% i da te dve stvari ne mogu da se sabiraju, jer genetika je potencijal i važna je 100%, a razvoj potencijala zavisi skoro 100% od okruženja. To znači da je genetika važna 100%, ali i okruženje isto tako, 100%. Iz tog ugla je jasno, da ako se okruženje menja, a znamo da je važno 100%, da i metode rada moraju da se menjaju.
Razgovarale: Mira Ignjatović i Jovana Papan
Izvor: Detinjarije.com
Konferencija o ranom razvoju u organizaciji Helen Doron škole engleskog jezika
Konferencija je otvorena za sve koji se bave decom, besplatna je, ali je broj mesta ograničen pa je neophodno na vreme se prijaviti.
Piše: Tatjana Petković, Helen Doron Srbija
Iako me je uvek privlačio rad sa decom, i time sam se bavila iz hobija tokom studija, za same studije sam odabrala Fakultet organizacionih nauka. Širina koju je fakultet davao mi je davala mogućnosti da se oprobam u bilo kojoj sferi poslovanja. Međutim, pre svega sam rešila da se otisnem u svet, usavršim engleski jezik i završim još jedne studije i u inostranstvu, radim, i konkurišem za međunarodnu trupu Up With People, s kojom sam provela godinu dana.
Sticajem okolnosti, u toku te godine sam i saznala za Helen Doron metodologiju rada, i čvrsto rešila da ću se time baviti po povratku u zemlju.
Od tada je prošlo 20 godina, ove godine slavimo jubilej, a čini mi se kao da sam juče krenula da predajem engleski deci od 2 godine u zemlji gde je trenutna preporučena granica za učenje jezika bila 9 godina…
Moje prve generacije su danas mladi ljudi, uspešni, neki i rasuti po svetu, a zajednička im je lakoća s kojom koriste engleski jezik baš kao da im je maternji – što i jeste princip učenja prema Helen Doron metodologiji.
Naš jubilej smo posvetili ranom razvoju deteta, načinima stimulacije, i organizaciji konferencije sa istom tematikom u saradnji sa Privrednom komorom Srbije koja će se održati 30. 8. 2019. Želja nam je da uz goste govornike pomognemo u širenju saznanja o ranom razvoju deteta i značaju istog.
Naši gosti će nastupiti po sledećem redosledu:
– Milica Vakić, diplomirani logoped i licencirani floor time terapeut za LEVEL 2, osnivač Logopolis logopedskog kabineta
– Dr Danijela Vukićević, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, subspecijalista dečije fizijatrije, sertifikovani instruktor motorne kontrole
– Olja Jovanović, muzički pedagog i predsednik udruženja „Muzikalište“
– Dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije, doktor sportskih nauka, osnivač Mense Srbije i autor NTC programa
– Helen Doron, britanski lingvista, edukator, CEO i osnivač Helen Doron Educational Group, i autor programa Helen Doron English, kao i drugih programa koji se koriste u ranom uzrastu dece, od rodjenja nadalje.
Konferencija je otvorena za sve koji se bave decom, besplatna je, ali je broj mesta ograničen pa je neophodno na vreme se prijaviti na email info@helendoron.rs uz kraći opis (mini CV) aplikanta.
Pozivamo sve koji su zaljubljeni u rad sa decom iz cele Srbije da nam se priključe i svojim prisustvom, uz mnoštvo korisnih informacija koje će poneti sa sobom na kraju dana, uveličaju naš jubilej.