U potrazi za „dovoljno dobrom” majkom

Da li ste nekad dobili, slali ili čitali čestitke koje se upućuju majkama, poput onih „Za najbolju mamu”? Ono što na njima piše ili što sama deca pišu uglavnom odražava idealizaciju majke – od toga kako je ona divna, podržavajuća, dobra, velikodušna i mudra, do još sentimentalnijih prideva koji opisuju njeno savršenstvo. A odnos majke i deteta je mnogo kompleksniji i komplikovaniji od toga.

Da, majka je prva osoba u koju se svaka beba, devojčica ili dečak, zaljubljuje. Kao što je psihoanalitičarka Melani Klajn govorila, beba oseća majku kao izvor sve lepote i dobrote, kao izvor samog života. Ona je centar bebinog univerzuma – bebina prva ljubav, prvi spasilac, prvi snabdevač, prvi heroj, prvi utešilac. Volimo da verujemo da je ovo uzajamni ljubavni odnos, da majka obožava bebu na isti način kao što beba obožava nju. Čini mi se da čestitke majci tipično opisuju upravo bebinu fantaziju o svojoj majci.

Ali šta ćemo sa realnošću? Šta ćemo sa našim stvarnim majkama i našim odnosom sa njima?

Psihoanalitičar Donald Vinikot je imao puno toga da kaže o majkama u stvarnom životu. Kao pedijatar u bolnici Paddington Green u Londonu – a kasnije i kao dečji psihoanalitičar i savetnik – Vinikot je imao interakciju sa, doslovno, hiljadama majki i njihovih beba. Kroz ta iskustva, došao je do uverenja da je način da se bude dobra majka biti dovoljno dobra majka. Za mene, ta fraza govori sve.

Vinikotova dovoljno dobra majka je iskreno preokupirana time što je majka. Ona obraća pažnju na svoju bebu. Ona pruža podržavajuće okruženje. Nudi istovremeno fizičku i emotivnu negu. Pruža sigurnost. Kada ne uspe, pokušava ponovo. Izlazi na kraj sa bolnim osećanjima. Ona se žrtvuje. Vinikotova dovoljno dobra majka nije toliko boginja, ona je baštovan. Brine se o svojoj bebi sa ljubavlju, strpljenjem, trudom i negovanjem.

Ono što mi se dopada kod Vinikotove slike o dovoljno dobroj majci je to što je ona trodimenzionalno ljudsko biće. Ona je majka pod pritiskom i opterećenjem. Ona je puna ambivalentnih osećanja povodom majčinstva. Ona je istovremeno nesebična i zainteresovana za svoj interes. Ona se okreće ka svom detetu i okreće se od njega. Sposobna je za veliku posvećenost, ali je takođe sklona i tome da bude ozlojeđena. Vinikot se čak usuđuje da kaže da dovoljno dobra majka voli svoje dete, ali takođe ostavlja prostor za to i da ga mrzi. Ona nije bezgranična. Ona je stvarna.

Realne majke su najbolja vrsta majki (takođe i jedina vrsta!). Potrebna je nesavršena majka da dobro podigne dete. Vidite, deci je potrebno da nauče o životu kroz realna iskustva. Treba da nauče da se nose sa razočaranjima i frustracijama. Moraju da prevaziđu svoju pohlepu i želju da budu centar univerzuma. Treba da nauče da poštuju potrebe i granice drugih ljudi, uključujući svoje majke. I treba da nauče da rade stvari samostalno.

Ako imate dovoljno dobru majku, vi ste najsrećniji. Ako ste vi dovoljno dobra majka, treba da budete proslavljeni. Ako imate bolan, problematičan odnos sa svojom majkom – ili sa time da budete majka – među prijateljima ste koji razumeju. Majčinstvo je najdivnija i strašna stvar. To je izmešana vreća, divlja vožnja, velika avantura. Umesto da idealizujemo majčinstvo, dobro će nam doći da poštujemo njenu kompleksnost, da budemo zahvalni, opraštamo neuspehe i koristimo razočaranja za lični rast.

Zar ne bi bilo dobro da umesto čestitke „za najbolju mamu“, dobijete čestitku na kojoj piše: „Mama, hvala ti što si dovoljno dobra. Stvarno.“

Dr Dženifer L. Kunst

Izvor: www.psychologytoday.com

Prolećni upis je u toku!

Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]

Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:

0800/333-000