Više od 2 miliona dece je do sada učilo kroz metodologiju Helen Doron. Šta je tajna Vašeg uspeha? Kako Vaš metod funkcioniše?

Postoji mnogo karakteristika ove metodologije koje doprinose njenom uspehu, ali ajde da se fokusiramo na spiralno učenje. Spiralno učenje je relativno nov koncept u edukaciji. Umesto da pokušavate da savladate predmet odjednom, spiralno učenje vas uči tom predmetu postepeno i sa ponavljanjima, osnažujući koncepte tokom vremena. Ideja je da svaki put kada se učenik sretne sa temom, on proširuje svoje znanje i poboljšava svoj nivo sposobnosti. To je veoma prirodan proces.

Kako je spiralno učenje prirodan proces?

Pomislite na to kako ste učili svoju bebu. Da li ste je doneli u kuhinju i rekli: „Sada ćemo da sedimo ovde dok ne naučiš imena svog posuđa – kašika, šolja, viljuška, sto i tako dalje“? Verujem da niste uradili tako već da ste je pre učili kroz proces aktivne participacije. „Evo tvoje šolje. Šta je u tvojoj šolji? O da, imaš đus u svojoj šolji. Da li želiš kašiku da je staviš u šolju? I tako dalje…“

Ono što radite je da koristite jezik i da ponavljate reč, koristite rečenice da naglasite reči i ideje koje pokušavate da obradite. To je očekivani način učenja. Niko nije seo u baštu sa svojim malim detetom i rekao: „U redu, sad ćemo da naučimo sve o bašti i ne ulazimo unutra dok ne savladaš sve informacije.“ To nije prirodan način učenja, to nije način na koji radimo stvari. Učimo informacije u kontekstu i učimo ih tokom vremena kroz intuitivan način učenja. Moj metod podučava decu koristeći 70% poznatog sadržaja i 30% novih ideja zato što je deci potrebno da ih upoznate sa novim, čak i ako ne znaju ono staro dovoljno dobro. Esencijalno je da zapamtite da dete konstantno raste i menja se, čak i iz nedelje u nedelju. Dete je sasvim različito jedne nedelje u odnosu na drugu, i sigurno, kad prođe mesec dana od uvođenja novih ideja, to može biti čitav univerzum između toga kako dete usvaja informacije i procesuira ono što uči.

Kada se vratim u 1980-e, kada sam počela da predajem engleski, tek smo napravili program Engleski za svu decu. Knjiga 2 je učila delovima tela i imala sam osećaj da jedna moja grupa od 3 do 5 godina starosti nije kapirala gradivo. Imala sam osećaj da ne poznaju informacije dovoljno dobro tako da sam odlučila da podučavam didaktične stvari za koje sam znala da i svi ostali predaju, čak iako to nije bio deo moje metodologije i filozofije rada. Odlučila sam da će ta grupa naučiti delove tela, imala sam pun arsenal aktivnosti i igara – od binga i lotoa preko igara pamćenja, do kretanja, žmurki. Kada smo završili sa tom lekcijom rekla sam razredu: „To je to! Znate sve delove tela. Vi ste briljantni! Umete da kažete ramena, kolena, prsti i drugo. Vi sve možete, jako sam ponosna na vas.“ Na moje oduševljenje, deca su odgovorila: „Ali mi nismo ništa naučili.“ Zapanjena, ja sam odgovorila: „Kako to mislite da niste ništa naučili? Upravo smo proveli ¾ časa učeći delove tela i znate ih veoma dobro.“ A oni su rekli: „Da, ali mi nismo ništa naučili.“ I odjednom sam shvatila da su mislili na to da nisu naučili ništa novo.

Učenici očekuju da nauče nešto novo. Nije da oni očekuju da zagospodare u potpunosti novim konceptom. Možda neće pravilno izgovoriti reč 100 puta ali su zato bili zadovoljni i znali su da će se vratiti toj temi ponovo tokom narednih nedelja. Malo po malo, znanje će postati snažno utvrđeno. To je pomalo nalik priči o bojenju tkanina. Kada bojite platno u Indiji, vi uzmete platno, umočite ga u boju, ostavite ga na suncu da se suši, ono izbledi, i vi ga ponovo umačete u boju sve dok ne bude potpuno obojeno. Tako je i sa spiralnim učenjem. Deca se izlažu nečemu, zatim odu kući i zaborave neki deo, onda uče ponovo i taj proces se nastavlja sve dok zaista ne usvoje gradivo, i to bez truda.

Prolećni upis je u toku!

 

Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]

Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:

0800/333-000

Da li ste nekad dobili, slali ili čitali čestitke koje se upućuju majkama, poput onih „Za najbolju mamu”? Ono što na njima piše ili što sama deca pišu uglavnom odražava idealizaciju majke – od toga kako je ona divna, podržavajuća, dobra, velikodušna i mudra, do još sentimentalnijih prideva koji opisuju njeno savršenstvo. A odnos majke i deteta je mnogo kompleksniji i komplikovaniji od toga.

Da, majka je prva osoba u koju se svaka beba, devojčica ili dečak, zaljubljuje. Kao što je psihoanalitičarka Melani Klajn govorila, beba oseća majku kao izvor sve lepote i dobrote, kao izvor samog života. Ona je centar bebinog univerzuma – bebina prva ljubav, prvi spasilac, prvi snabdevač, prvi heroj, prvi utešilac. Volimo da verujemo da je ovo uzajamni ljubavni odnos, da majka obožava bebu na isti način kao što beba obožava nju. Čini mi se da čestitke majci tipično opisuju upravo bebinu fantaziju o svojoj majci.

Ali šta ćemo sa realnošću? Šta ćemo sa našim stvarnim majkama i našim odnosom sa njima?

Psihoanalitičar Donald Vinikot je imao puno toga da kaže o majkama u stvarnom životu. Kao pedijatar u bolnici Paddington Green u Londonu – a kasnije i kao dečji psihoanalitičar i savetnik – Vinikot je imao interakciju sa, doslovno, hiljadama majki i njihovih beba. Kroz ta iskustva, došao je do uverenja da je način da se bude dobra majka biti dovoljno dobra majka. Za mene, ta fraza govori sve.

Vinikotova dovoljno dobra majka je iskreno preokupirana time što je majka. Ona obraća pažnju na svoju bebu. Ona pruža podržavajuće okruženje. Nudi istovremeno fizičku i emotivnu negu. Pruža sigurnost. Kada ne uspe, pokušava ponovo. Izlazi na kraj sa bolnim osećanjima. Ona se žrtvuje. Vinikotova dovoljno dobra majka nije toliko boginja, ona je baštovan. Brine se o svojoj bebi sa ljubavlju, strpljenjem, trudom i negovanjem.

Ono što mi se dopada kod Vinikotove slike o dovoljno dobroj majci je to što je ona trodimenzionalno ljudsko biće. Ona je majka pod pritiskom i opterećenjem. Ona je puna ambivalentnih osećanja povodom majčinstva. Ona je istovremeno nesebična i zainteresovana za svoj interes. Ona se okreće ka svom detetu i okreće se od njega. Sposobna je za veliku posvećenost, ali je takođe sklona i tome da bude ozlojeđena. Vinikot se čak usuđuje da kaže da dovoljno dobra majka voli svoje dete, ali takođe ostavlja prostor za to i da ga mrzi. Ona nije bezgranična. Ona je stvarna.

Realne majke su najbolja vrsta majki (takođe i jedina vrsta!). Potrebna je nesavršena majka da dobro podigne dete. Vidite, deci je potrebno da nauče o životu kroz realna iskustva. Treba da nauče da se nose sa razočaranjima i frustracijama. Moraju da prevaziđu svoju pohlepu i želju da budu centar univerzuma. Treba da nauče da poštuju potrebe i granice drugih ljudi, uključujući svoje majke. I treba da nauče da rade stvari samostalno.

Ako imate dovoljno dobru majku, vi ste najsrećniji. Ako ste vi dovoljno dobra majka, treba da budete proslavljeni. Ako imate bolan, problematičan odnos sa svojom majkom – ili sa time da budete majka – među prijateljima ste koji razumeju. Majčinstvo je najdivnija i strašna stvar. To je izmešana vreća, divlja vožnja, velika avantura. Umesto da idealizujemo majčinstvo, dobro će nam doći da poštujemo njenu kompleksnost, da budemo zahvalni, opraštamo neuspehe i koristimo razočaranja za lični rast.

Zar ne bi bilo dobro da umesto čestitke „za najbolju mamu“, dobijete čestitku na kojoj piše: „Mama, hvala ti što si dovoljno dobra. Stvarno.“

Dr Dženifer L. Kunst

Izvor: www.psychologytoday.com

Prolećni upis je u toku!

 

Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]

Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:

0800/333-000

 

Dvadesetčetvorogodišnja Bojana je studirala Engleski jezik i literaturu na Univezitetu Banja Luke u Republici Srpskoj. Bojanin suprug, koji je mašinski inžinjer i sa kojim u kući govori sprski, je zapravo taj koji je otkrio školu Helen Doron za nju. “Pronašao je oglas na internetu, o centru za učenje engleskog koji traži profesora. Malo sam istraživala o Helen Doron i bila oduševljena njenim jedinstvenim metodom podučavanja engleskog jezika za decu.”

Bojana je sada predavač u školi Helen Doron English sa punim radnim vremenom i podučava nekoliko grupa dece starosti od 3 do 8 godina. “Ova deca su postigla odlične rezultate u učenju engleskom. Počela su samostalno da mi se obraćaju na engleskom, bez toga da im ja to tražim, što mi pričinjava izuzetno zadovoljstvo. Vole da dolaze na časove i njihov engleski se značajno popravio.”

Bojana smatra da je metodologija Helen Doron znatno različita od načina na koji se engleski podučava u školama u njenoj zemlji. “Učenici imaju slobodu da se izraze na engleskom bez straha da će napraviti grešku. Imaju priliku da vide i dodirnu ono što uče, i to dok se silno zabavljaju! Nasuprot tome, naše škole podučavaju engleski kroz metode prevođenja, čitanja i učenja vokabulara napamet, a ne kroz iskustvo. Govorim roditeljima, koji razmišljaju o upisivanju dece na časove, da je to odličan izbor jer deca ne samo da uče engleski u našem centru, već uče i važnost deljenja i prijateljstva.”

Za svakoga ko razmišlja o karijeri profesora u školi Helen Doron English, Bojana iskreno preporučuje ovaj izbor. “Uradite to! Zaista vredi. Ono što dobijate iz ovog iskustva je izuzetno. Trenuci koje delite sa decom je nešto što ne dobijate ni na jednom drugom poslu. Svaki čas je drugačiji, čak i kada imate isti plan lekcija, jer je svaka grupa dece drugačija. Poenta je u tome da vam nikada neće postati dosadno i nikada nećete zamrzeti svoj posao; samo počinjete da ga volite još više. Ja volim svoj posao u Helen Doron Centru u Banjaluci. To je zaista odlično iskustvo i nadam se da ću nastaviti da radim ovde što duže mogu.“

Prolećni upis je u toku!

 

Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]

Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:

0800/333-000

Svaki roditelj zna da ponekad dođu i oni grozni dani kada vam ništa ne ide od ruke sa detetom, kada se ne razumete i čini vam se da je komunikacija nemoguća i da ste se udaljili. Osećate se frustrirano, iznervirano ili ste čak ljuti. Znate da treba da uradite nešto da biste doprli do deteta, ali vas emocije sprečavaju da mislite razumno i smislite šta da uradite.

Normalno je da se to ponekad dešava, jer, kao što vi prolazite kroz životne krize, tako se i vaše dete suočava sa različitim razvojnim fazama i izazovima koje one nose, a i jedno i drugo ste nekada pod stresom iy raynih razloga. Ono što je važno je da ne izgubite sasvim strpljenje, već da se setite da ste potrebni detetu i uložite napor u ponovno približavanje.

Šta je vašem detetu potrebno od vas

Potrebno mu je da vi napravite prvi korak i premostite nesuglasice i povređena osećanja.

Potrebno mu je da zna da vi razumete kako se oseća, čak i ako vam se to ne sviđa ili se ne slažete.

Potrebna mu je vasa pomoć kada je pod stresom, da nauči kako da se nosi sa frustrirajućim situacijama i neprijatnim osećanjima. Mnogi odrasli izgube perspektivu kada se nađu u stresnoj situaciji, a oni su imali mnogo prakse do odraslog doba. Dete nije i ne možemo očekivati od njega da bude sposobno da se ponaša kao zrela osoba.

U ovakvim lošim periodima roditeljstva neprijatna istina je da se vi osećate kao da ništa što kažete ne valja, ali setite se da se vaše dete verovatno oseća isto tako. I u takvim trenucima, njemu je potrebno ništa više ili manje od vaše empatije.

Ovo je 10 “čudesnih” fraza koje će vam pomoći da se ponovo povežete sa svojim detetom:

Prvo, iako zvuče tako ovo nisu samo fraze i “prazne reči”, već su bazirane na naučnim istraživanjima kako mozak funkcioniše u trenucima emotivnog naboja.

Dakle, sledeći put kada dođe do toga da ne možete da se sporazumete sa deteom i kada ne budete znali šta pametno da kažete, pokušajte sa nekom od ovih rečenica.

1. Reci mi kako se osećaš.

Kada vaše dete opisuje kako se oseća, čak iako to radi u par reči, to smanjuje moć osećanja tako što se angažuje prefrontalni korteks mozga. A to je jako dobra stvar jer prefrontalni korteks deluje kao “odrasli” i sprečava vas da igrate igrice ceo dan ili se ponašate kao trogodišnje dete kad god dođe do malog razočaranja.

2. Želim da razumem kako se osećaš.

Ponovo, ako motivišete dete da vam opiše kako se oseća to će mu pomoći da nastavi dalje. Ali, takođe, ovom rečenicom pokazujete empatiju sa njim i time kako se oseća. Empatija je ključna za izgradnju mosta između vas i tog izolovanog mesta gde je vaše dete “zaglavljeno”.

Kada izgovarate ovu i prethodnu rečenicu, obavezno gledajte dete u oči i zaista saslušajte šta vam govori.

3. Volim te, čak i kada si ljut/ljuta.

Sigurno već znate kako ova fraza radi. Deci je potrebna bezuslovna ljubav od roditelja kako bi mogli da napreduju fizički i emocionalno. Ova rečenica govori da čak i kada se ne slažete volite svoje dete.
Naravno, ovo važi za sva osećanja, pa promenite po potrebi “ljuta” u to kako se vaše dete oseća.

4. U redu je da osećaš bes.

Ako vaše dete pokušava da potisne šta oseća, to osećanje će se verovatno pojačati i izraziti na još neprijatniji način. Imati neprijatna, negativna osećanja je normalno za svakog čoveka. Kada vi prepoznate da je u redu imati neprijatna osećanja, pokazujete detetu da ga volite i u tim periodima.

Ova fraza ne važi samo za bes, već koje god osećanje dete oseća.

5. Mogu li da te zagrlim?

U ovakvim trenucima, jedan deo u mozgu deteta, koji se zove amigdala, preuzima kontrolu. A to je važno jer, kada doživljavate negativne emocije, amigdala daje signal kao neki preterano reaktivni alarm. Tada se mozak “zatvori” za logiku i interpretira svaku malu stvar kao pretnju. Zbog toga logični razgovori sa detetom u tom trenutku ne čine ništa dobro.

Dobra vest je da kada zagrlite dete srećni hemijski elementi oksitocin i serotonin poteku, a oksitocin smanjuje reaktivnost amigdale. Zagrljaj je uvek dobra ideja za smanjenje stresa.

6. Hajde da udahnemo duboko zajedno.

Duboko disanje može da zaustavi reakciju tela na stres i smanji otkucaje srca. A to je nešto što će koristiti i vama i detetu u nategnutim situacijama.

7. Kako mogu da pomognem?

Kada postavite ovo pitanje ono pokreće vaše dete da razmišlja o rešenjima umesto da se fokusira na negativno osećanje. Da bi razmišljalo o rešenjima, dete mora da angažuje svoj prefrontalni korteks. Čak i ako ne može ničega da se seti, činjenica da nudite pomoć je velika podrška i pokazuje da vam je zaista stalo do toga kako se oseća.

8. Možemo li da počnemo ispočetka?

Ovo pitanje radi kao dugme za reset. Ali prvo, upozorenje: prvi put kad ga upotrebite možda neće upaliti. Pokušajte više puta, dok dete ne shvati da zaista nudite sklapanje mira.

9. Žao mi je zbog…

Ljudi smo, na kraju krajeva, i svi grešimo. Pokažite detetu kako pravi odrasli priznaju svoje greške, i vaše dete će naučiti da radi to isto. Možda niste obratili pažnju na osećanja deteta, ili ste možda bili previše grubi, imali povišen ton sa njim, iako ste u stvari bili nervozni zbog nečeg sa posla.

Nije efikasno ako kažete: “Žao mi je što sam izgubila živce, ali trebalo bi da to bolje primiš”. Istraživanja pokazuju da iskreno izvinjenje pomaže da se popravi odnos, ali tu “ali” nije dozvoljeno.

10. Sledeći put ja ću…

Na primer, možete reći: “Žao mi je što sam izgubila živce i sledeći put ću se truditi jače da ostanem smirena”. Obećanje da ćete promeniti svoje ponašanje je ključan deo izvinjenja.

 

Autor: Keli Holms

Izvor: http://idealistmom.com/

Prolećni upis je u toku!

 

Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]

Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:

0800/333-000

 

Pitanje ove nedelje je: Htela bih da upišem svog tinejdžera na časove engleskog koji se održavaju nakon škole, ali ne znam koliko će biti u stanju da uči posle celog školskog dana. Šta Vi mislite?

Helen odgovara:

Postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir kada roditelj i tinejdžer nastoje da odluče o optimalnom broju vanškolskih aktivnosti. Tinejdžeri verovatno već imaju puno aktivnosti i interesovanja i sami pokušavaju da nadograde svoj nivo engleskog jezika iz raznih ličnih razloga. Svaka porodica ima različitu ideju o tome koji je najbolji balans između školskih i van-školskih aktivnosti. Svaki tinejdžer ima svoju zonu komfora i kapacitet za učenje. Tako da pitanje je kako naći balans između pružanja mogućnosti i preopterećivanja tinejdžera. Da li će biti sposoban ili sposobna da uči?

Učiniti učenje zabavnim

Većina tinejdžera može da nastavi da uči nakon dugog i napornog školskog dana, ali je za to potreban program koji ih motiviše, stimuliše njihov mozak i pruža im šansu da se opuste. Najbolji način da budete sigurni da uče na najbolji način je da nađete program koji će učenje učiniti zabavnim. Proverite da li taj program podrazumeva aktivnosti koje su stimulišuće i angažujuće, šta god da je njihov cilj u učenju. Nakon dana u školi, tinejdžeri će najbolje apsorbovati sadržaj lekcija ako one više liče na igru, a manje na tradicionalne časove. Dobro osmišljen program engleskom, baziran na solidnoj metodologiji, je optimalni izbor.

U čemu je tajna?

Prema našem iskustvu u Helen Doron školi engleskog jezika, imali smo ogroman uspeh u podučavanju dva miliona dece, male i tinejdžera širom sveta, korišćenjem jedinstvene metode koja uključuje učenje kroz zabavu, igre i muziku, i to od strane posebno obučenih predavača koji pružaju puno pozitivnog podstreka.

Treba li tinejdžeri da se igraju dok uče?

Ovaj metod učenja engleskog kroz zabavu i igru nije ograničen na decu u malom uzrastu. Helen Doron programi za tinejdžere podrazumevaju podučavanje čitanja, pisanja, pričanja i gramatike koji su kompatibilni sa Zajedničkim referentnim okvirom za engleski jezik (Common European Framework of Reference for English). Dok postoje ozbiljni aspekti onoga što učenici uče, aktivnosti su ispunjene igrama, pesmama i drže učenike zabavljenim i angažovanim za učenje.

Tinejdžeri su neverovatni; sa njima je zabavno učiti i izgleda kao da se raduju dolasku na časove jer su stimulisani da uče vokabular, gramatiku, razumevanje teksta koji čitaju na višem nivou, pa opet uz veliku količinu zabave koja ide uz to. Kada su prisutne igre, smeh, zabava, pokret, pesme i interakcija, povećava se lakoća sa kojom se uči i dugoročno pamti.

Više od engleskog

Naši učenici uče mnogo više od engleskog jezika. Kroz program za tinejdžere oni uče o dobrim radnim navikama i tehnikama za učenje, optimalnim strategijama za učenje. Jeste dug dan za tinejdžere, ali oni uspevaju da ostanu fokusirani, zbog različitih načina na koje učimo. Na času se priča, piše, kreće, igraju se igre, sedi se na podu, ide se napolje, koriste se knjige, a uvek se vraća raznim igricama. Vreme leti i studenti uče.

Učenici imaju koristi od metodologije koja uvodi tehnike i aktivnosti koje povećavaju kapacitet mozga – i sve to dok ih učimo drugom jeziku. Kada tinejdžer pronađe pravi program koji mu pruža izazove, energičan je, motivišući i ohrabruje ga, nije važno kakav je dan imao pre toga, uspeće da se koncentriše i da uči.

Prolećni upis je u toku!

 

Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]

Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:

0800/333-000

Ovonedeljno pitanje: Mnoga deca čitav život uče engleski jezik, ali ga ipak ne govore tečno. Kako im Helen Doron metodologija može pomoći?

Helen odgovara: 

Činjenica je, da je najveća želja svakog roditelja da sve najbolje što može, pruži svom detetu. Ne samo da je moguće izlaganje deteta drugom jeziku u najranijem uzrastu, već je i dokazano da pozitivno utiče na razvoj mozga deteta. Naše tridesetogodišnje iskustvo je podržano rezultatima istraživanja na ovu temu. Najčešći slučaj je da deca počinju da uče engleski jezik u školi. Počinju sa učenjem čitanja i pisanja, a s obzirom na veličinu odeljenja, skoro da i nemaju priliku da vežbaju govorni jezik, odnosno komunikaciju. Često im se neko obraća, ali nisu dužni da odgovore. Ponekad čitanje i pisanje imaju primat nad govornim jezikom.

Neretko se roditelji odlučuju za privatne časove. Najverovatnije je da će dete usvojiti jezik i posedovati izvestan nivo znanja govornog jezika, ali dete ipak neće imati toliko koristi koliko ima od dokazane metodologije pomoću koje će sigurno progovoriti drugi jezik.

Helen Doron metodologija obuhvata četiri osnovna principa koji sačinjavaju sposobnost govora. Iskustvo je pokazalo da učenje u malim grupama, pozadinsko slušanje, pozitivan podsticaj i igranje čine da se jezik uči bez i malo muke.

Učenje jezika zahteva kontekst

Deci je potreban kontekst u kome bi se govorno izražavali. Kako bi se učenje jezika razvijalo, okruženje u kome se ono odigrava mora biti pogodno, dobro struktuirano i mora pružati podršku učesnicima. Mnoga dvojezična deca ne odgovaraju roditelju koji govori engleski jezik na engleskom, već koriste maternji jezik.

Postavlja se pitanje, zbog čega dete koje razume roditelja koji mu se obraća na engleskom jeziku ima potrebu da koristi maternji jezik?

Odgovor je da jezik mora da se uči u lingvističkom i društvenom kontekstu, a najbolje se nauči u prirodnom obliku, kroz diskusije, razgovor i priče.

Na našim časovima engleskog jezika mi stvaramo kontekst. Prema našoj metodi deca već od tri meseca mogu da počnu sa učenjem jezika koje se odvija u izuzetno zabavnim i grupama od četvoro do osmoro dece. Deca imaju koristi od međusobne interakcije, dok sa druge strane dobijaju individualnu pažnju nastavnika. Nastavnik ih čuje kako govore i odgovara im. Osmišljamo igrice u kojima deca moraju da koriste engleski jezik kako bi dobili ono što žele. Kako bi učestvovali u igricama i aktivnostima, takođe moraju da koriste engleski jezik. Naravno, struktura odgovora zavisi od uzrasta deteta.

Ukoliko su veoma mali, uzrasta na primer 2 godine, nećemo zahtevati da govore, ali ukoliko su uzrasta od 4,5, ili 6 godina koristimo one igrice koje će ih ohrabriti da komuniciraju. Nikada ih ne izdvajamo da ne bismo vršili pritisak na njih. Obraćanje – ,,Ti! Odgovori!” nikako se ne praktikuje na našim časovima. Nikada ne upiremo prstom u decu i zahtevamo da nam odgovore, jer takav odnos može uznemiriti ili čak uplašiti decu.

Kada se igraju, deca nisu ni svesna da uče. Način na koji predstavljamo jezik deci kroz igre i aktivnosti ih ohrabruje da govore. Engleski postaje zabavan! Dva faktora koja čine učenje jezika prema našoj metodi spontanim su igrice i pozitivni podsticaj.

Učenje bez imalo muke kroz zabavu i igre

Ne očekujemo od dece da progovore pre prve godine, ali uglavnom negde oko tog uzrasta počnu da izgovaraju reči i fraze. Do uzrasta od godinu i po do dve godine očekujemo od njih da ponove ono što su čuli ili čak da spontano govore na časovima.

Deca su pažljiva i kreativna, ona ne koriste maternji jezik jer im je za komunikaciju dovoljno da ponove ono što su čuli i naravno,razumeli na času. Analiziraju ono što čuju i sami stvaraju nove rečenice. Ovakve reakcije su očekivane i u skladu su sa konceptom časa zasnovanom na igrama i aktivnostima na engleskom jeziku. Ne radi se samo o pukom ponavljanju onoga što su čuli. Nije poenta da nastavnik kaže: ,,The cat is here”, a zatim da deca ponove ,,The cat is here”. Ne, deca moraju da vide i da razumeju situaciju i da kažu šta je u pitanju. Reči su im poznate, strukture su im poznate, tako da bez razmišljanja, sa velikom lakoćom govore, baš zato što je u pitanju igra.

Male grupe u kojima uče, pozitivan podsticaj i učenje kroz zabavu su tri od četiri elementa naše, dokazane, metodologije.

Prolećni upis je u toku!

 

Prijavite se za BESPLATAN čas i dođite sa vašom decom!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2018-2019/”]

Za sve informacije možete pozvati našu besplatnu liniju:

0800/333-000