Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Nekada se roditeljima učini da se dečije znanje razmimoilazi sa njihovim očekivanjima. Da li je zapravo tako?

Roditelji dece do 6 godina se često pitaju:

Kako postaviti osnovu za rano učenje i na koji način mogu da znam koliko je dete zapravo naučilo u nekoj školi jezika?

Helen odgovara:

Ovo je veoma zanimljivo pitanje jer ne govore svi roditelji engleski jezik, ali bi ipak voleli da provere koliko je dete naučilo u školi. Do šeste godine razvoj deteta se odvija u svim pravcima.

Učenje počinje od prvog dana

Prve godine života su osnova daljeg razvoja. Kako i koliko će deca naučiti i kako će se odnositi prema drugima zavisi od najranijih iskustava. Počevši od prvog dana – načina na koji držite bebu, na koji je ljuljate, na koji je hranite i kako joj pevate. Sve su to pripreme za dalje učenje.

Istraživanja su pokazala da su najranija iskustva od ključne važnosti za razvoj deteta, šanse da rastu zdravi i spremni da uče. U prve tri godine života mozak se najviše razvija. Deca stiču sposobnost mišljenja, govora i rezonovanja. Istraživanja su pokazala da bebe emotivno reaguju da način na koji se prema njima odnose, i takva reakcija oslobađa hemikalije koji utiču na moždani razvoj i funkcije.

Ova iskustava ne čekaju da dete pođe u školu ili da se upiše na neki kurs. Da li pevate svom detetu, da li plešete sa njim ili njom i da li se igrate? Sve ove aktivnosti su od velike važnosti za rast i razvoj.

Kako se učenje odvija

Beba se rađa sa milionima moždanih ćelija, svima koje će joj ikada trebati. Svaka moždana ćelija se grana kako bi ostvarila konekciju sa drugim ćelijama. Mesta na kojima se spajaju moždane ćelije se zovu sinapse. Kada se signali prenose sa jedne na drugu ćeliju prelaze i preko sinapsi između ćelija.

Kada se sinapse stimulišu prema određenom šablonu, učvršćuju se i postaju deo nervnog sistema. Omogućavaju brži i precizniji prenos signala. Poznato je da je rezultat pozitivnih iskustava upravo razvoj konekcija među moždanim ćelijama. Roditelji imaju najveći uticaj na moždani razvoj deteta u prvim danima njegovog života.

Ključ je u doslednosti

Kada bebe odrastaju u jednom stabinom i predvidivom okruženju, nauče da mogu da veruju svojim roditeljima i da veruju da će roditelji izaći u susret njihovim potrebama. Deca razvijaju osećaj sigurnosti kada mogu da predvide reakciju roditelja koja će uslediti nakon njihove reakcije – kada plaču, kada su gladna, pospana ili kada su raspoložena za igru. 

Ova doslednost bi trebalo da bude deo svakodnevnih aktivnosti i iskustava ranog učenja. Ukoliko roditelji žele da pronađu odgovarajući program za svoju decu trebalo bi da traže kurseve sa efektnom i doslednom metodologijom. Nauka je dokazala da deca koja dobijaju dosta pažnje i ljubavi, zapravo bolje uče. Pozitivan podsticaj i pažnja su temelj uspešnog učenja.

Procena naučenog

Optimalan program za učenje engleskog jezika za bebe i malu decu obavezno uključuje roditelja. U idealnom okruženju, dete zajedno sa roditeljem, pohađa nastavu i tako roditelji mogu da uvide napredak svog deteta. Ali ovaj scenario, na žalost nije uobičajen. Na koji način roditelji  mogu da procene nivo znanja svog deteta ukoliko ne pohađaju časove zajedno sa svojim detom? Roditelji imaju običaj da pitaju:,,Kako se na engleskom kaže -patka”, na primer. Malo dete nije u stanju da to prevede.

Moje tridesetogodišnje iskustvo u kreiranju programa za učenje engleskog jezika me je naučilo da je najefikaniji način za procenu znanja kod dece – da ih pitate: da li im se dopada program i da li uživaju na časovima? Da li imaju zabavne aktivnosti? Da li pevaju pesmice? Jednostavno, ukoliko su uključeni i zainteresovani – oni uče.

Svako dete uči svojim ritmom

Neki roditelji bi možda želeli da testiraju decu uzrasta do 2 godine, ovo ne može uspešno da se izvede. Deca tog uzrasta jednostavno ne reaguju na komande, što je roditeljima verovatno dobro poznato. Deca uče različitim ritmom i na različite načine. A najlepše od svega je da svi oni uče! Roditelji mogu biti sigurni da njihova deca uče i da ljubav prema učenju istovremeno i generalizuju.

Kursevi koje sam razvila se baziraju na lingvistici, ranom razvoju dece i podučavanju koje prati prirodan proces. Što se najmlađih uzrasta tiče, deca će sigurno naučiti i nema potrebe da se njihovo znanje proverava, svaki trenutak je ispunjen sadržajem koji deca uče.

Najbitnije je da verujete u svoje dete. Dečiji mozak sa nestrpljenjem čeka izazove i on uči, uči i uči. Nema potrebe da se taj proces ubrzava ili da se na njega vrši bilo kakav pritisak. Ukoliko Vaše dete uči sa entuzijazmom, pored engleskog jezika razviće i samopouzdanje.

Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]

Zadovoljstvo nam je da vam donesemo nedeljnu seriju blogova, kao i šansu da učite od edukatorke i lingvističarke, Helen Doron. Helen podučava decu engleskom jeziku već 30 godina. Ona je osnivač i direktor Edukacione grupe Helen Doron i kreirala je jedinstvenu metodologiju učenja engleskog jezika, matematike, fitnesa i dečjeg razvoja uz originalne i revolucionarne materijale.

Ovonedeljno pitanje: Mogu li deca da nauče drugi jezik pre nego što nauče da govore maternji jezik?

Helen odgovara:

Mnoga deca odrastaju slušajući 3 ili 4 jezika. Moj unuk je savršen primer: njegova majka sa njim priča na svom maternjem jeziku, koreanskom, njegov otac priča hebrejski sa njim, svoj maternji jezik, i dete odrasta u engleskom okruženju kod kuće jer njegovi roditelji među sobom pričaju na engleskom. I naravno, ja sa njim pričam na engleskom. Tako da moj unuk raste sa 3 jezika. Na skorašnjem putovanju na Tajland, kada je imao samo 3 meseca, govorili su mu na taiju i on je divno reagovao na tai jezik. Da li ga je razumeo? Nisam sigurna. Sa 5 meseci starosti naravno da još ne govori. Ali je jasno da razume i sada ću objasniti zašto je to tako.

Ulaz = izlaz

Ono što znamo o jeziku je da razumevanje prethodi produkciji. Razumevanje prethodi govoru. Prvo deci treba da čuju, upijaju jezik, i onda posledično razumeju zvuke, i kasnije progovore. To je redosled stvari sa decom. Potpuno je normalno, iako roditelji mogu da pomisle da nešto nije u redu sa njihovom decom zato što ne pričaju, ali oni ustvari ne razumeju proces. Ono što se dalje dešava, ako imaju takvo uverenje, je da roditelji više ne pričaju sa decom i deca imaju onda još manje jezika da razumeju, i konsekventno, govoriće još manje. Ulaz = izlaz. Ne može se ponoviti dovoljno puta.

Istraživanje pokazuje da deca koja progovore u ranijoj dobi imaju bogatije rečnike. To nije iznenađenje; njihovi roditelji su više pričali sa njima. Nažalost, uprkos istraživanju, upoznala sam inteligentne, obrazovanje ljude koji ne pričaju sa svojom veoma malom decom. Kažu: “Koja je poenta? Još nisu progovorili.”

Naravno da neće pričati puno jer nisu navikli da se sa njima priča! Moj 5-mesečni unuk pokušava da kaže “Aba”, što znači tata. On kaže “Ah…” i onda znam da pokušava da priča. Rekao je “Ah…bf…”. To nije samo nasumičan glas; to je veoma rana produkcija govora. Slovo “B” je bilabijalni glas u kome se vazduh izbacuje kroz usne sa vibracijom glasnih žica. To je suprotno od glasa “P” što je upravo isto samo bez vibracija glasnih žica. To je razlika između “P” i “B”, da li postoji vibracija glasnih žica ili ne. Ovakva produkcija govora zahteva kontrolu dijafragme i disanja zato što izbacujete vazduh.

Postoji samo nekoliko jezika kod kojih se čuje zvuk vazduha koji se udiše. Za mog unuka da kaže “ummah”, koreansku reč za majku, bi zahtevalo da vokalizuje slovo “m”, koje je nazalni glas i to bi zahtevalo izdisaj vazduha kroz nos. I kao nazalni gas takođe bi zahtevao zatvaranje usne duplje i guranje vazduha kroz nosnu šupljinu, što je razvojno još uvek nedostupno.

I tu smo, dete od 5 meseci jasno pokušava da kaže “Aba”. Nije bilo slučajno. Probali smo druge reči i nije bilo odgovora, ali kako sam rekla “Aba”, on je krenuo da vokalizuje, zato što se sa njim priča sve vreme. Non stop. Čuo je reč “aba” hiljadu puta i zbog toga on više priča.

Sada deca imaju različite tendencije i sposobnosti. Vreme kada kreću da govore varira. Ako dete ne govori to ne znači da je manje bistro. Neka deca neće pokušati da pričaju pre nego što nauče da savršeno izgovaraju reči. To može biti u njihovoj prirodi. Ne postoji  apsolutno pravilo osim onog: ulaz = izlaz.

I, kako je onda u redu da deca uče engleski pre nego što progovore maternjim jezikom? Zato što mogu da razumeju i govore dva jezika u isto vreme! Jako je važno imati drugi jezik u ranom uzrastu. Engleski, naravno, više nego bilo koj drugi jezik zbog njegovog značaja kao internacionalnog jezika. Francuski jezik za biznis, politiku i komunikacije. Generalno, zašto je važno imati barem još jedan jezik? Važno je znati još jedan jezik zbog moždanih funkcija. Pozabaviću se ovom temom na par različitih načina.

Sve je u mozgu

Dečiji mozgovi rastu od momenta začeća. Kada se dete rodi, ono je čvrsto povezano za disanje, vid i, u svoje vreme, fokusirano gledanje. Uprkos ovoj čvrstoj vezi, dete ima hiljade i milione i bilione i trilione moždanih ćelija koje nisu još povezane. Ne možete učiniti ništa sa nepovezanom moždanom ćelijom, nema stazu. Sve je u povezivanju. Pa, kako da povežete moždane ćelije? Povezujete ih kroz stimulus. Zahvaljujući stimulusu ćelije mozga kreću da se povezuju. One žele da se povežu. To im je svrha. Velika većina se neće povezati, ali što više stimulusa im dajemo, više će se povezati. Jednom povezane, ostaju povezane za ceo život. Rane konekcije traju. Ne možete nikad biti premladi za učenje.

Jezik je veoma komplikovana funkcija. Svaki digitron može izvesti najkomplikovanije matematičke operacije, ali ne postoji takav kompjuter na svetu koji može proizvesti tečan ljudski jezik zato što je ljudski jezik veoma složen. Sve počinje čistim glasovima, fonetikom. Deca se rađaju sa sposobnošću da upijaju, koriste i prepoznaju bilo kakve zvuke. Počevši od starosti od 4 meseca, oni su u mogućnosti da suze izbor reči maternjeg jezika i to onda postaje fonologija, obrasci glasova i način na koji su glasovi organizovani u sisteme.

Dečiji mozak nastavlja da formira ove veze do uzrasta od 7 godina. Veoma cenjeno istraživanje Džonsona i Njuporta potvrđuje da postoji kritično vreme za rano učenje jezika. Njihova revolucionarna studija iz 1989. o gramatičkoj kompetenciji doktorskih i post-diplomskih studenata, imigranata iz Kine ili Koreje u SAD, godišta 3-39, je pokazala da su oni koji su došli kada su imali 3-7 godina gramatiku usvojili kao gramatiku maternjeg jezika.

Onima koji su došli sa 8-10 godina nije išlo baš tako dobro, ali im je išlo bolje nego onima koji su došli sa preko 11 godina; njihovo učenje drugog jezika je paralelno onome kako odrasli uče. Patricia Kuhl, ko-direktorka Instituta za istraživanje mozga i nauke učenja (Institute for Brain and Learning Sciences) pri Univerzitetu Vašington takođe predstavlja naučno istraživanje koje je podržalo postojanje kritične faze ranog učenja jezika: Lingvistička genijalnost beba .

Ranije je bolje

Dakle, ako je kritična faza između 3. i 7. godine, zašto učiti decu pre nego što mogu da pričaju svoj maternji jezik? Zašto ne sačekati da napune 3 godine? Pa, to čini puno za mozak. Kako u maternjem jeziku učimo 1000 reči godišnje, otprilike, do 20. godine kada taj nivo opada, dešava se veliki rast i razvoj gramatike i mozga. Različiti jezici imaju različite psihološke realnosti. Deca počinju da organizuju čiste glasove (fonetika) u psihološke realnosti (fonologija) počevši od uzrasta od 4 meseca. Zato je veoma važno upoznati decu sa jezikom i sa drugim jezikom što pre moguće.

Jezik je veoma kompleksan i isprepleten. Jezik sadrži morfologiju, deo nauke o jeziku koja koja proučava vrste i oblike reči, sintaksu, koja proučava pravila koja određuju kako se reči kombinuju u rečenice, fonetiku, koja izučava osobine govornih glasova, fonologiju, koja proučava glasove kao govorne jedinice, semantiku,  proučava značenje reči, fraza, rečenica i većih jedinica i akcente. Samo engleski jezik ima stotine akcenata. Svi različiti jezici su organizovani u različite glasove i sistemi tih glasova se pomeraju i menjaju značenje u različitim realnostima. Jezik je fascinantan.

Dok je ovakva složenost teška za odrase, za decu je laka i predstavlja igru. Deca bi trebalo da neprestano uče, posebno jezike.

 

Prednosti

Da li je u redu za decu da uče engleski pre nego što mogu da pričaju maternji jezik? Vodeće istraživanje potvrđuje da je više nego u redu: to je jedna od boljih stvari koje roditelj može da uradi za svoje dete. Što više jezika dete zna, biće fleksibilnije i inteligentnije. Dobro potkrepljeno istraživanje otkriva da bilingvalni i multilingvalni ljudi ređe oboljevaju od Alchajmerove bolesti i demencije. Socijalno, bilingvalnost stvara više tolerancije od kulturne izloženost; to je toliko esencijalno u današnjem internacionalnom svetu. Longitudalne studije su pokazale da su deca uključena u dvojezične vrtiće pokazala bolje rezultate na univerzitetu. Ne postoji ništa važnije od drugog jezika u ranom detinjstvu.

Roditelji treba da razmišljaju o tome šta mogu da urade da optimizuju razvoj između uzrasta od 3 do 7 godina. Deci lako postaje dosadno. Srećno dete je ono dete koje uči. Dete koje se kreće je dete koje uči. Kreirala sam razvojne obrazovne programe, gde je podučavanje u ranom uzrastu u potpunosti zasnovano na pokretu, igri i pesmi. Vrtići i škole koje postavljaju malu decu da sede iza stolova bez puno prostora za igru nisu pravi način za dete da uči; tako uče odrasli. Do odraslog doba, mozak je bolje razvijen, kao i intelekt i pažnja. Uzeti za primer kako uče odrasli i pretpostaviti da je to način na koji uče i deca je stvar koju treba preispitati.

Deca uče kroz pokret i zabavu. Svi obrazovni materijali Helen Doron su napravljeni tako da deca mogu da budu u pokretu i uče i upijaju i slušaju kroz ponovljeno pozadinsko slušanje. Ponovljeno pozadinsko slušanje je imitacija načina na koji deca uče svoj maternji jezik. Oni čuju jezik ponovo i ponovo. Čak i ako još ne govore, oni uče i procesuiraju.

Roditelji sa bebama treba da veruju u to da njihova deca razumeju. Ne pitajte: “Kako je moguće da razmeju?”. Razumeju! Roditelji pričaju “roditeljskim” i imaju urođenu sposobnost da prirodno pojačaju jezik, naglašavajući odrećene reči ili slogove, intonaciju. Ne treba da se osećaju blesavo. Nastavite da pričate sa svojom decom što više je moguće. Treba da se sa njima povežete emotivno, na svom maternjem jeziku.

Ako postoji još neka osoba u dečjem životu koja ima drugačiji maternji jezik, treba je ohrabriti da priča sa detetom na tom jeziku, dok god je to konzistentno i često. Roditelji ne treba da brinu oko pričanja deci na engleskom, osim ako oni sami nisu sigurni sa jezikom. Deca mogu i treba da uče drugi jezik; vaše dete će biti na svom putu ka životu punom mogućnosti i učenja.

Upis u školsku 2016/2017 godinu je počeo!

[button text=”Prijavite se!” url=”http://helendoron.rs/upis-2016-2017/”]